Pokrajinski sekretar za upravu, propise i nacionalne manjine Tamaš Korhec izjavio je našem listu da su moguće korekcije predloženog statuta Vojvodine ukoliko to bude neophodno zbog usaglašavanja teksta statuta sa zakonom o nadležnostima APV čija radna verzija je još na usaglašavanju među političkim strankama u Beogradu i republičkim ministarstvima.
– Ako se u okviru tog zakona, koji predstavlja svojevrstan kodeks o nadležnostima Pokrajine, ili omnibus 2, dogovorimo o rešenjima nešto drugačijim od onih koja su sadržana u statutu, a pošto postoji nekoliko tačaka o kojima se možda nećemo u celosti složiti, postoji proceduralna mogućnost da u tom delu Skupština Vojvodine kao predlagač izmeni ili dopuni predlog statuta – kazao je Korhec.
Pojasnio je da to ne znači vraćanje statuta pred pokrajinski parlament, niti ponovno utvrđivanje njegovog predloga, već da Skupština APV može predložiti izmene i dopune predloženog statuta. On je kazao da njegova izjava, kao i izjava predsednika Izvršnog veća APV Bojana Pajtića o mogućnosti promene nekih odredbi ne znači da je „do kraja poznato koja su rešenja statuta sporna i za koga“.
– U sklopu pripreme omnibusa 2 uvideo sam da je na nekoliko tačaka moguće da dođe do korekcije, ali ne mogu da kažem koje će to tačke na kraju biti. To zavisi od svih političkih aktera u vlasti, a pre svega od Demokratske stranke koja ima najveći uticaj i na pokrajinskom i na republičkom nivou – rekao je Korhec.
Na pitanje zbog čega je među koalicionim partnerima došlo do neslaganja o predloženom tekstu statuta i da li je neko od njih promenio stav, s obzirom na to da su sve stranke koalicije podržale taj akt u pokrajinskom parlamentu pre dva meseca, on je rekao da se pokazalo da „u okviru vladajućih stranaka u vezi sa statutom nije u potpunosti izvršena koordincija između njihovih pokrajinskih i centralnih stranačkih organa“.
– Neke koordinacije je bilo kad je reč o stranakama koje deluju i na pokrajinskom i na republičkom nivou, ali se u izradi zakona o nadležnostima pokazalo da nije bilo koordinacije s ministrima, koji obično jesu stranački funkcioneri, a koji možda imaju drugačije viđenje nekih rešenja. Naravno da nije presudno to kako svaki ministar vidi te nadležnosti Pokrajine, ali to može biti bitno, naročito ako imamo u vidu da je većina mnogo tešnja u republičkom parlamentu nego u pokrajinskom – napomenuo je on.
Korhec je kazao da smatra da nema nikakve potrebe za korekcijom statuta, ali i da nema ništa protiv toga „ako se ispostavi da je to potrebno pa čak i celishodno“. Naglasio je da se te korekcije ipak ne mogu sprovesti bez većinske volje Skupštine Vojvodine.
On je, međutim, istakao da bi u slučaju da dođe do suštinskih smanjenja nadležnosti i lično odbio da podrži takve predloge i da dalje učestvuje u pripremi takvih zakonskih rešenja. Dodao je da ipak veruje da neće doći do smanjivanje nadležnosti Pokrajine jer bi to bila „revizija izražene volje većine u Skupštini Vojvodine“.
– Ne mogu poverovati da će 90 pokrajinskih poslanika glasati za nipodaštavanje svojih odluka i za sužavanje autnomije – istakao je on.
Korhec je rekao da je radna verzija zakona o nadležnostima APV već izvesno vreme na usglašavanju, te da sve stranke i ministarstva na koja se odnose rešenja predloženog statuta treba konačno da se izjasne o tom tekstu, kako bi taj zakon mogao biti prosleđen parlamentu Srbije.
Na pitanje koja ministarstva su stavila najveće zamerke na predloženi tekst, on je kazao da to još nije jasno pošto se neki resori nisu ni izjasnili.
– Ona ministarstva koja su se izjasnila nemaju suštinske zamerke. Jedino se plašim da se ne pojave neuralgične tačke u delovima koji se tiču onih ministarstava koje se još nisu izjasnila – kazao je Korhec, dodajući da se u tom pogledu „najviše plaši“ reakcija iz ministarstava ekonomije i obrazovanja koje vode Mlađan Dinkić i Žarko Obradović, jer je „reč o tačkama koje su značajne i u finansijskom i u pogledu obima nadležnosti“.
Korhec je kazao da je nezahvalno prognozirati rok u kojem bi se vojvođanski statut i prateći zakon konačno mogli naći pred republičkim poslanicima, ali smatra da bi bilo realno da se to desi najkasnije u februaru naredne godine.
– Svako dalje odlaganje predstavljalo bi ozbiljan znak da ne postoji politička volja za potvrđivanje novog statuta Vojvodine – zaključio je on.

Međunarodni ugovori (ni)su sporni

Po Korhecovim rečima, korekcije ne moraju da idu u pravcu smanjivanje autonomije, već mogu obezbediti i jačanje nadležnosti APV, ili, pak, značiti samo preciziranje pojedinih odredbi. Naveo je primer nesuglasica oko termina „međunarodni ugovori“ koji se pominje u delu o međuregionalnoj saradnji Pokrajine.
– Za mene je jasno da je reč o međuregionalnoj saradnji, ali ukoliko neko od onih koji će odlučivati o statutu zahteva da se to još precizira, to ništa ne menja nameru Skupštine Vojvodine. I ako je to cena, možda će i takvih tehničkih izmena biti – kazao je Korhec.

(Dnevnik)