Pozorišni reditelj Kokan Mladenović izjavio je večeras da je sramota što je teniser Novak Đoković u Beogradu slavio svoju pobedu na Vimbldonu baš na godišnjicu genocida u Srebrenici, 11. jula.

“Nikad više velikih Srba i kulta Srbije, a nikad jadnija i opustošenija zemlja u kojoj živimo”, rekao je Mladenović na plenumu “Quo vadis, Balkan” na Petrovaradinskoj tvrđavi u Novom Sadu i dodao da je Đoković tom proslavom “valjda lečio neke svoje komplekse”.

On je ocenio da nikad više kao danas nije bilo toliko “velikih Srba i kulta Srbije, a nikad jadnija i opustošenija zemlja u kojoj živimo”.

“Kako kaže moj kolega Oliver Frljić, nacija je poslednji azil za neuspešne ljude. Kada ništa niste napravili, onda ste Srbin, Hrvat, Bošnjak, Makedonac ili šta već ne”, rekao je Mladenović.

Dodao je da je sramotno i to što se desilo sa filmom “Quo vadis, Aida?” i ocenio da to pokazuje “jednu ukupnu nesvest” onih koji vode državu i kulturu šta je vredno i pokazuje “zacementirani zaokret u devedesete godine”.

“Iluzorno je očekivati da ova kamarila na vlasti, koja je ista kao i devedesetih godina 20. veka, može biti bolje. Oni bi bili najsretniji da se istina iz tih godina nikada ne sazna”, kazao je Mladenović.

On je naveo da je za poslednjih 10 godina u Beogradu režirao dva puta.

“Jednostavno su me isterali u bolje, u izbegličke pozorišne dane. I sretan sam u tome jer ne želim da učestvujem u kompromisima koji čine aktuelni pozorišni život u Beogardu. Mnoge naše kolege od ugleda i karijere otišli su na mračnu stranu, ne bi li dobili privilegije u zrelim godinama”, rekao je Mladenović.

Dodao je da u Srbiji ne postoji politička alternativa, sem “jadne, koristoljubive, nesposobne opozicije”.

I osnivačica Fonda za humanitarno pravo Nataša Kandić kritikovala je proslavu pobede Novaka Đokovića.

“Nesporno je da vlast zna šta je 11. jul i da je vrlo svesno organizovala tu proslavu baš na taj dan”, kazala je Nataša Kandić.

Ona je rekla da je očigledno da film “Quo vadis, Aida?” ne može da bude deo kulture sećanja u Srbiji.

“U Srbiji u poslednje tri-četiri godine imamo stanje koje je bezizgledno kada su politike sećanja u pitanju. Prepreke su postavljene sa najvišeg institucionalnog nivoa”, ocenila je ona.

Dodala je da još uvek veruje da ako se popišu sve žrtve, onda je moguće smanjiti taj etnonacionalistički pristup i biće više za kulturu i za građanski aktivizam.

Osnivačica Regionalne akademije za razvoj demokratije Aleksandra Jerkov kazala je da Novi Sad ignoriše činjenicu da je Novosađanka Jasna Đuričić izabrana za najbolju evropsku glumicu ove godine za ulogu u filmu „Quo vadis, Aida?“.

“Novi Sad, evropska prestonica kulture, ni na jedan način nije priznao tu činjenicu, nije uvažio to što je ona postigla”, kazala je Aleksandra Jerkov.

Prema njenim rečima, Novi Sad se pravi i da se ne seća sramne uloge Novosadskog korpusa u ubijanju grada Vukovara, 1991. godine, sem ponekog grafita koji glasi „Novosadski korpuse, stidi se“.

Književnik Svetislav Basara rekao je da nepostojanje kulture sećanja u Srbiji nije od juče i dodao da ni bivši visoki državni funkcioneri Vojislav Koštunica i Boris Tadić “nisu mrdnuli” povodom toga, iako su mogli “bezbolno” da se bave kulturom sećanja.

“Nacionalizam je drastično opao, pre nego što su streljali Đinđića. Ali, Koštunica i Tadić su se lažno predstavljali kao demokratska elita. A oni su sve gurali pod tepih, dok đubre nije pokuljalo na površinu”, kazao je Basara.

Prema njegovim rečima, na političkoj sceni, sem Građanskog demokratskog foruma i Lige socijaldemokrata Vojvodine koji su marginalni, nema nijedne partije koja uopšte pominje mogućnost suočavanja sa prošlošću.

“Da bi se stvari promenile moraju se promeniti politike”, rekao je Basara.

On je ocenio da 80 odsto srpske populacije misli da je ono što je Mladić uradio u Srebrenici “vrlo dobro”, a od tog broja njih 25 odsto neće imati problem i da to javno kaže.

Operska umetnica Katarina Jovanović kazala je da su nacionalizam i profesionalni patriotizam one stvari koje nikakve dodirne tačke nemaju sa bavljenjem umetnošću.

“Ignorisanje umetničkog dela je svojstvo svake totalitarne države. Totalitarizam se igra podacima, zato ne žele da izbroje žrtve, da bi mogli da i dalje, do u beskraj, da manipulišu žrtvama”, kazala je KAtarina Jovanović.  

Glumac i pisac iz Bosne i Hercegovine Feđa Štukan rekao je da se uzda u generacije milenijalaca, “dece sa telefonom u rukama”, jer sui m dostupne sve informacije i samim tim ih je teško prevariti.

On je ocenio da je koren zla u crkvama i verskim zajednicama, koje je optužio da su kreatori i nacionalističke ideologije i nacionalističkih stranaka.

Plenum “Quo vadis, Balkan” organizovala je Regionalna akademija za razvoj demokratije, uz podršku Evropskog fonda za Balkan.

(Autonomija)