Novi Sad, Ljubljana, Sarajevo, Zagreb, Beograd, Skoplje, Split, Mostar, Kragujevac, Banja Luka, Niš, Zadar, Maribor, Tuzla, Osijek, Čačak, Subotica, Zenica, Pula, Sombor, Podgorica, Dubrovnik… samo su neki od jugoslovenskih gradova koji su se danas opraštali od jugoslovenskog i vojvođanskog pisca i pesnika Đorđa Balaševića.

Kako je neko napisao na društvenim mrežama, poslednji ovakav oproštaj i svejugoslovenska tuga desila se 4. maja 1980. godine, kada je umro Josip Broz Tito.

“…Bitola, Maribor, Rijeka, Nikšić, Zenica, Bor,
i svaki čovek i svaki dom je žalio dušom svom…”

…pevao je tada Balašević, u povodu Titove smrti.

Neki su mediji napisali, a mnogi su se s tim složili, da je s Balaševićem juče i u duhovnom smislu umrla i Jugoslavija. Ali, nije. Pre će biti da je sve one koji se osećaju Jugoslovenima, one koji su siti nacionalističkog ludila, one koje je Balašević ujedinjavao svojom poezijom, svojim šarmom, svojim pisanjem i govorenjem – pokojni Đole ponovo okupio.

Da nam i tako pokaže da nas ima, baš nas ima!

Novosađani su se i večeras okupili na Trgu slobode. Napravili su od upaljenih sveća veliko srce za svoga sugrađanina. U središtu tog srca upaljenim svećama su ispisani inicijali ĐB. Sa razglasa u Gradskoj kući puštaju se Đoletove pesme.

Ispred Balaševićeve kuće u Ulici Jovana Cvijića, opevanoj u pesmi „Neki novi klinci“, građani su i danas palili sveće, ostavljali cveće, pisali poruke, a neko je ostavio i malog belog plišanog zeca, pomenutog u toj pesmi. Među porukama se mogu videti i neke iz Osijeka i Splita.

U Sarajevu, čiji je počasni građanin Đole bio, sa zgrade obnovljene Vijećnice, koju su fašisti spalili a zajedno s njom i knjige i kulturno blago Bosne i Heregovine, večeras se Sarajlijama osmehuje njihov Đole. Isti onaj koji je februara 1998. probio barijeru i održao koncert u legendarnoj Skenderiji. Isti onaj Đole koji je ispevao “Sevdalinku”.

Sto puta su prijatelji u molitvi pomenuti
da l’ će mi se radovati
ili glavu okrenuti
šta slagati, šta im kas’ti
svet ne možeš pesmom spas’ti
njine brige me i noćas brinu
dok se spremam na put kući
na put kući u tuđinu

Splićani su se okupili na svom Peristilu, gde su palili lampione i pevali Balaševićeve hitove. Zagrepčani su sinoć na svojoj Ilici ćirilicom ispisali “Bećarac”, baš kao što je Balašević pevao u “Stihu na asfaltu”: “Da mi je još jedared proći Ilicom pa da bećarac našvrljam ćirilicom”. Pevali su u Zagrebu sinoć i “Slovensku”. Cetinjani su Đoletu poručili: “Najljepše pjesme pjevao si o našem gradu, posljednji pozdrav Panonskom mornaru”.

I tako dalje, a da se niko ne uvredi…

“Ta njegova osobina da u najtežim situacijama okreće stvari, kao savremeni Čehov, smeje se i smeška našim tugama, nesrećama na jedan božanstveni način… Njegovu smrt treba slaviti, kao što je on to zaslužio – da se slavi taj jedinstveni čovek koji je napisao najlepše ljubavne pesme, najnežnije stihove o našim detinjstvima, najtužnije rime o našim nevoljama i najsmešnije bećarske stihove o našim mentalitetima”, rekao je slavni naš glumac Rade Šerbedžija, Đoletov prijatelj i saborac za mir i protiv ludila.

A mi iz NDNV-a, koje si bolje poznavao kao “Nezavisne”, želimo ti mirno more, tamo gde oreš nebeske njive, Panonski mornaru!

(Autonomija)