Najvišu zabrinutost za širenje lažnih informacijama o virusu korona su ispitanici, u izveštaju „Digital News Report 2021“ Rojters Instituta, izrazili prema političarima.
Brazil je pokazao najviše nepoverenja, sa opravdanim razlogom. Proverom činjenica otkriveno je skoro 900 netačnih informacija iznetih od strane predsednika Brazila.
Širenje teorija zavere o virusu kako na društvenim mrežama tako i u profesionalnim medijima je skrenulo pažnju ljudi na bitnost tačnih informacija i dobrih izvora.
Ispitanici širom sveta su se žalili na prekomerne izmišljene i obmanjujuće vesti u vezi virusa, prosečno svaka druga osoba je bila svedok lažnoj informaciji, koje su nadmašile prema njihovim tvrdnjama i netačne podatke u sferi politike, gde se procenjuje da je 43 odsto ljudi uvidelo obmanu.
Kenija je izuzetak u istraživanju sa količinom netačnih informacijama u oblasti politike značajno većom nego u vezi virusa korona.
Takođe u čitavoj Africi je izmeren visok stepen zabrinutosti za istinitost svih informacija, dok je prosečna zabrinutost 58 u ovom delu sveta je 74 odsto, a najviši nivo ima Brazil.
Jedna trećina lažnih informacija u Americi je potekla od bivšeg predsednika Amerike Donalda Trampa, sugerisao je da će virus „otići“, takođe umanjio vrednost nošenja maski, a zatim predložio ubrizgavanje sredstva za dezinfekciju kao čudotvornog leka, navodi se u izveštaju.
Problem sa obmanom u nekim slučajevima nastaje i zbog davanja jednakog prostora za više gledišta o situaciji, tako da na primer kod pitanja kao što je klimatska promena dolazi do izjednačavanja naučnih činjenica i raznih neosnovanih viđenja.
Iako postoji opasnost, čak tri četvrtine ljudi su se složili da treba davati spektru različitih mišljenja zastupljenost i publici mogućnost sami da odrede svoj stav, uvereni da će bolji argument dobiti raspravu.
Još od značajnih izvora netačnih podataka jesu Fejsbuk, određene veb stranice, aplikacije i Votsap ,zbog svoje privatnosti gde je jako teško izvršiti proveru činjenica i sprečiti štetu.
STUPS: Hulja