Izveštaj Evropske komisije o napretku Srbije za 2021. podseća na vremeplov. Srbija navodno ide napred tako što se vraća u prošlost.

Zvuči čudno? Prema izveštaju, protekle godine Srbija je ostvarila „ograničeni napredak” u najosetljivijim oblastima kao što su borba protiv korupcije, sloboda izražavanja i borba protiv organizovanog kriminala. Premijerka je izjavila da je ovogodišnji izveštaj najbolji u poslednjih nekoliko godina i istakla da je time EK poslala jasnu poruku da je Srbija ostvarila značajne korake u pravom smeru, pogotovu u vezi sa vladavinom prava. Međutim, neke od tih obaveza, kao što su izmena Ustava i usvajanje medijske strategije, trebalo je ispuniti do kraja 2016. „Ograničeni napredak“ pet godina nakon toga nije razlog za oduševljenje, već više pokazatelj sposobnosti Vlade Srbije da putuje nazad u prošlost.

Iako ograničene, procene napretka u oblastima reforme sudstva i slobode izražavanja privukle su posebnu pažnju stručnjaka i medija. Ova procena je primer kako zvanični koraci koje preduzima Vlada, „pristup formalnog ispunjavanja uslova“, u suštini prikrivaju nedostatak značajnog napretka izvrću stvarnu situaciju na terenu i podrivaju kredibilitet procesa pristupa EU.

Analiza izveštaja jasno pokazuje da Srbija nije ostvarila značajan napredak ni u jednom od poglavlja podeljenih u šest klastera koji su bili tema pregovora prema novoj metodologiji pristupa. Opšta ocena je da se izveštaj EK za 2021. fokusirao na formalna poboljšanja, kao što su usvajanja zakonskih akata ili akcionih planova, dok je izbegnuto nazivanje stvari pravim imenom. To je upravo taj „pristup formalnog ispunjavanja uslova“, kojim je navodno trebalo da se bavi nova metodologija procesa pristupanja. Fokus izveštaja i prihvatanje ovih formalnih napredaka dokazuju da je nova metodologija procesa pristupa zapravo mrtvorođena.

Kada se analizira procena napretka po poglavljima koja su predmet pregovora, očigledno je da je situacija gotovo identična onoj od pre godinu dana. Čak i prosečna ocena izražena brojkom, skromna trojka od mogućih pet, je ostala ista. Procenjujući stepen spremnosti da se preuzmu obaveze koje proističu iz članstva u Uniji, možemo da zaključimo da nije bilo promena – od 33 poglavlja, Srbija pokazuje „određeni nivo“ spremnosti u 5, „umerenu spremnost“ u 22 i „dobru spremnost“ za pristupanje EU u 6 poglavlja, kao i prošle godine.

Ono što je primetno u ovogodišnjem izveštaju je upotreba drugačijeg jezika u odnosu na prethodnu godinu. Jezik je mnogo blaži i pažljivo izbalansiran kako ne bi uvredio osetljive uši političkih lidera u Srbiji. Ne spominju se elementi zarobljavanja države u Srbiji, bez obzira na to što na stvarno stanje ukazuju i rezultati samog izveštaja (npr. politički uticaj na sudstvo, veliki broj vršilaca dužnosti na visokim položajima, zloupotreba zakonodavnog procesa i javnih institucija u ograničavanju aktera građanskog društva koji kritikuju rad Vlade…).
Ovako blag pristup proceni koliko Srbija poštuje Osnovna pitanja (Klaster 1) može da se tumači kao kockanje od strane EK. Pretpostavka je da je EK nameravala da ohrabri vlast u Srbiji da pretvori formalni i veoma ograničeni napredak u konkretan, mada nesiguran napredak. Nema garancija da će do toga doći i potrebno je mnogo pozitivne vere da će režim koji je na vlasti skoro jednu deceniju promeniti svoje ponašanje zbog ove motivacione procene EK.

Stručnjaci i opozicione partije nezadovoljni su nedostatkom kritike očiglednog nedostatka napretka na polju jačanja demokratskih institucija i vladavine prava i otpisali su motivacioni pristup EK. Shodno tome, ovaj izveštaj može da dovede do daljeg urušavanja kredibiliteta EK, čak i među onim građanima Srbije koji su tradicionalno pristalice pristupanja EU.

Još jedna karakteristika ovogodišnjeg izveštaja je da je EK posebno svesna složenosti geopolitičke konstelacije u regionu i da je u nekim slučajevima blagonaklona prema nejasnom stavu srpskog rukovodstva u vezi sa njegovim oportunističkim odnosima sa Kinom, Rusijom, UAE i Turskom, jasno iskazujući napor da ga ponovo privuku na put priključenja EU. Specifična blaga terminologija korišćena u izveštaju i naglasak na rast procenta usklađenosti Srbije sa relevantnim izjavama visokog predstavnika u okviru zajedničke spoljne i bezbednosne politike (56% u 2020, 61% u 2021) ukazuju upravo na to.

Na osnovu rezultata prošlogodišnjeg izveštaja, EK je procenila da je Srbija ostvarila umereni napredak u oblastima vladavine prava, kao i u dijalogu sa Prištinom, što su osnovni parametri daljeg napretka u pregovorima o pristupanju. U skladu sa tom procenom, EK je podržala „ambiciju Srbije“ da što pre otvori nove pregovaračke klastere. Kada i da li će se to desiti zavisi od spremnosti 27 zemalja članica da prihvate ovogodišnji izveštaj EK kao verodostojan pokazatelj napretka Srbije u prethodnoj godini.

Da li će Srbija otvoriti neke od pregovaračkih klastera do kraja ove godine zavisiće od toga da li će neke države članice želeti da čekaju usvajanje ustavnih promena zakazanih za decembar i/ili da se uvere da će vlast u Srbiji poštovati međupartijski sporazum postignut u okviru dijaloga pod okriljem Evropskog parlamenta i primeniti ga na izborima sledećeg proleća.
Konačno, šta građani Srbije misle o ovom izveštaju? Baš i nemaju neko mišljenje. Čini se da građani Srbije postaju sve više ravnodušni prema narativima zasnovanim na „klasterima i poglavljima“ i postaje jasno da privlačnost evropskih integracija polako bledi.

(biepag.eu/Autonomija, foto: N1)