Finalna ocena kvaliteta izbora održanih u decembru 2023. godine mogla bi da bude naziv knjige „Poraz vladavine prava i države“, rekao je programski direktor Crte Raša Nedeljkov, dodajući da je izbore obeležilo nasilje nad zakonom. Navodeći najilustrativnije primere, zamenica programskog direktora Tamara Branković, kazala je da su izbori pokazali da je izbrisana granica između predsednika države, države i stranke, a da je predsednik Aleksandar Vučić bio toliko prisutan u kampanji da je čak četvrtina građana mislila da se na izborima bira predsednik.

„Odgovorno i profesionalno kažemo da vanredni parlamentarni izbori i vanredni izbori za beogradsku skupštinu nisu bili ni slobodni, niti pošteni“, rekao je Nedeljkov na konferenciji za medije na kojoj je predstavljen finalni izveštaj Crte o izborima.

On objašnjava da nasilje nad zakonom podrazumeva niz krivičnih dela, koja su sprovođena u intresu najveće strnake na vlasti.

Dodaje da ona nisu bila omogućena samo pasivnošću državnih institucija, već je glavna karakteristika ovih izbora u odnosu na prethodne da su delovi institucija aktivno učestvovali u „kreiranju atmosfere ili kršenju zakona kako bi se jednom akteru omogućila prednost“.

Nedeljkov navodi da je odgovornost pre svega na Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave, Ministarstvu unutrašnjih poslova i pojedinim lokalnim samoupravama.

„Na tužilačkim organima leži najveća odgovornost za cementriranje kulture nekažnjivosti. Mnoge stvari sa kojima smo se suočili u decembru 2023. nisu bile novina, niti za političke stranke, niti za izbornu administraciju, niti za policiju, ali su i ovoga puta ignorisane i do današnjeg dana nemamo potvrdu da je ni jedan jedini postupak pokrenut“, istakao je programski direktor Crta predstavljajući izveštaj.

Nedeljkov podseća da se u javnosti najviše govori o izbornom inženjeringu koji se dovodi u vezu sa izbornim spiskom, ali navodi i druge probleme, za koje kaže da su „metastazirali“: beskrupulozni pritisci i ucene kojima su izloženi građani.

„Naročito oni koji imaju vrlo malo snage i proistora da biraju, koji su zbog svoje teške pozicije bili lak plen u toj beskrupuloznoj borbi za ispunjavanje kvota“, dodao je Nedeljkov.

Posmatrači Crte, kojih je bilo oko 3.000 na proteklim izborima, dokumentovali su nepravilnosti na čak 13 procenata biračkih mesta, a da beogradskim izborima taj broj je porastao na 21 procenat. Nedeljkov navodi da su u pitanju ozbiljne nepravilnosti.

„Zaključak posmatračke misije je da sa ovim saznanjima i da sa ovakvim stanjem u društvu ozbiljne podeljenosti i političke krize, nije moguće pristupiti unapređenju zakonskog okvira i prakse dok se ne ispune pojedini preduslovi“, naveo je Nedeljkov.

Crta je navela tri preduslova za poboljšanje izbornog procesa:

– odgovornost, odnosno pokretanje krivičnih i disciplinskih postupaka za utvrđivanje odgovornosti i kažnjavanje nalogodavaca i izvršilaca krivična dela kriminalnog rušenja integrteta izbora.

„Bez jasne poruke da bezakonje neće biti tolerisano ne vidimo smisao da se unapređuju zakoni koji neće biti primenjivani“, istakao je Nedeljkov.

– utvrđivanje svih radnji koje su dovele do toga da je birački spisak kompromitovan i uspostavljanje tačnog biračkog spiska u koji će imati poverenje svi birački akteri, ukljuičujući tu i građane.

– Unapređenje programskih standarda u radu Radio-televizije Srbije i Radio-televizije Vojvodine.

„Ne niminalno i izuzecima, već suštinski u informativnom programu, da bi građani mogli da se pravovremeno, istinito i objektivno informišu“, rekao je Nedeljkov.

Branković: Izbrisana granica između predsednika države, države i stranke

Navodeći najilustrativnije primere, zamenica programskog direktora Crta, Tamara Branković, kazala je da su izbori pokazali da je izbrisana granica između predsednika države, države i stranke, a da je predsednik Aleksandar Vučić bio toliko prisutan u kampanji da je čak četvrtina građana mislila da se na izborima bira predsednik.

Branković podseća da su izbori bilii raspisani na brzinu i bez konsenzusa, odnosno dogovora o njihovom održavnaju.

Ona podseća da su to bili drugi vanredni parlamentarni izbori u manje od dve godine.

Za kampanju kaže da je počela u okolnostima izraženih i unapred stečenih prednosti stranaka na vlasti kroz zloupotrebu medija, zloupotrebu institucija i javnih funkcija za obračunavanje sa neistomišljenicima, kao i talasi jednokratne novčane pomoći koji su deljeni građanima pre i tokom kampanje.

Kada je u pitanju falsifikovanje potpisa za kandidaturu lista, Branković podseća da to nije nešto s čim s mo se prvi put suočili. Ona dodaje da je falsifikovanje potpisa samo bilo instrument koji je služio za stvaranje lažne slike pluralizma u izbornom procesu, što je doprinelo da se ostvari većina u izbornim komisijama, gde su posmatrači Crte beležili da su se odluke donosile isključivo u korist stranaka na vlasti.

Za izbornu kampanju kaže da je predstavljala brisanje granice između države i partije.

„Dobilo je novi oblik, brisanje granice između institucije predsednika države, države i partije“, dodala je Branković.

Kaže da je tokom kampanje zabeleženo oko 800 pojavljivanja javnih funkcionera, a da samo 11 odsto lokalnih samouprava nije bilo posećeno.

„Kada se radi o ulozi predsednika, bila je veoma izražena, toliko da je 60 odsto građana smatralo da je predsednik i kandidat na izborima, dok je čak četvrtina verovala da su u toku predsednički izbori, a ne izbori za narodne poslanike i beogradsku skupštinu“, isakla je Branković.

Izraženo učešće u države u kampanji ogledalo se i u medijima, kaže zamenica programskog direktora Crta i dodaje da su stranke vlasti imale 72 odsto u najvažnijim medijiam, dok su 2022. godine imale 64 odsto.

„Izbori su bili promocija netrpeljivosti, mržnje i negativne kampanje prema protivnicima“, navela je ona.

(N1, foto: CRTA)