Čovek je najvažnija komponenta društva, a ne ideologija ili nacija, poručio je franjevački teolog dr Ivan Šarčević na predavanju “Moralna politika u Bosni i Hercegovini”, koje je danas organizovao Centar za javno pravo u okviru serije memorijalnih predavanja posvećenih prof. dr Zdravku Grebi.

“Kada bismo sveli sve naše kulture i etose zaključili bismo da sa čovekom ne možemo da postupamo kao da je sredstvo delovanja. Svi ustavi demokratskih zemalja imaju govor o nepovredivosti prava čoveka na dostojanstvo. Nema te ideologije koja može stajati iznad čoveka”, istakao je profesor Šarčević, ukazavši da je svako prvo čovek a tek onda pripadnik neke nacije.

On je naglasio i da se moral nalazi u čoveku, odnosno danije dat, „nego se odgaja“.

“Ne možemo svojom čistoćom savesti postupiti, moramo gledati na posledice. U doba nacizma se govorilo ‘Hitler je moja savest’. Tu nema morala pojedinca, moral je kolektiviziran, što dovodi do otupljenja savesti jer mi svoje delovanje izručujemo drugom”, objasnio je profesor. 

Šarčević je poručio da su politika i religija neodvojivi od pojma morala, te da je njihov izvor upravo moralnost.

“Nema zakona bez morala. Ova igra oko izbora je igra moralnosti, a što je jedna opasna igra”, naveo je on.

Profesor Šarčević ukazao je na uticaj i odgovornost religijskih zajednica na politiku u toku devedesetih godina.

“One uopšte ne uzimaju u obzir zločine koji su počinjeni u njihovo ime. Mnogi religijski predstavnici su blagosiljali ratne zločine”, podsetio .

Dodao je da crkva takođei sada vrlo često brani naciju, odnosno brani “svoje”, ističući da “naši nikad nisu grešni kao neprijatelji”.

“Politika i religija se verifikuju u moralnosti. Moralnost je područje verifikacije nečije vere. To se vidi i u pretpostavci o poslednjem sudu koja postoji u gotovo svim religijama. Poslednji sud koji ćemo imati je prema delima, a ne prema našim namerama ili mislima. Korišćenje politike za religiju i obrnuto je jako perverzno. Verske zajednice nemaju sankcije države. Religijske institucije su na granicama da postaju grešne strukture”, upozorio je Šarčević.

Današnje predavanje drugo je u nizi predavanja posvećenih pokojnom profesoru Zdravku Grebi zbog njegovog angažovanja na uspostavljanju građanskog društva i suprotstavljanja sukobima koji su se dešavali tokom devedesetih godina.

Sledeće predavanje planiramo je za 24. februar i ono će se baviti društvenim stavovima i strukturom ličnosti iz perspektive dosadašnjeg iskustva tranzicije, a držaće ga profesor Žarko Korać.

Seriju predavanja povodom godišnjice smrti profesora Pravnog fakulteta u Sarajevu, Zdravka Grebe (30. juli 1947.– 29. januar 2019) kojima se želi podsetiti na njegov akademski, socijalni i politički angažman, organizuje Centar za javno pravo uz podršku Fonda otvoreno društvo BiH.

Za vreme rata i u postratnom periodu bio je „živa institucija“ koja je od univerziteta do ulice branila kulturu pred varvarstvom, poziciju čoveka pred svim formama kolektivističkog nasilja i vrednost racionalnog prava pred voluntarizmom, naveli su organizatori.

„Uz njegovo ime se otvara pitanje mere akademskog angažmana u politici, nevladinom sektoru i socijalnim pokretima, a time i pitanje razumevanja i reakcija na izazove aktuelnog trenutka u Bosni i Hercegovini, Srbiji i Hrvatskoj. Reč je, dakle, o zemljama bivše Jugoslavije koje su uvezane u bosanskohercegovačke ustavne i političke stranputice“, ukazuje se u pozivu, te ukazuje da upravo zato memorijalna predavanja tematizuju probleme koji opterećuju odnose u BiH i susednih zemalja.

Nataša Ivaneža (Autonomija)

Tekst je objavljen uz podršku regionalnog projekta jačanja mehanizama tranzicione pravde koji finansira Vlada Ujedinjenog Kraljevstva, a sprovodi Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP). Sadržaj teksta je isključivo odgovornost portala Autonomija i ne odražava nužno stavove Programa Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) ili Vlade Ujedinjenog kraljevstva.