Lider Saveza vojvođanskih Mađara Ištvan Pastor u intervjuu za www.autonomija.info ocenjuje da bi usvajanje Statuta Vojvodine u junu bilo pravo čudo. On ističe da u Srbiji nije napravljen diskontinuitet u odnosu na Miloševićevu politiku prema Vojvodini, a najavio je i da Savez vojvođanskih Mađara ima ambiciju da preraste u stranku koja će, uz manjinske, zastupati i vojvođanski interes.
Usvajanje statuta i druga pitanja koja tište Vojvodinu, tema je koju ste najavili za sastanak sa predsednikom Srbije Borisom Tadićem. Iako je u javnosti najavljivano da ćete se ovih dana sastati sa srbijanskim predsednikom, sastanak je odložen na neodređeno vreme?
– U proteklom periodu imao relativno ustaljenu i uravnoteženu komunikaciju s predsednikom, tako da pitanja koja su najavljena kao tema razgovora nisu nova i egzotična. Nismo se viđali često, ali je do susreta dolazilo relativno lako kada se za njih ukazivala potreba. U tim razgovorima nije bilo problema što se tiče naših ličnih odnosa. Na ličnom i ljudskom nivou, mi imamo dobru komunikaciju. I u tom smislu se ništa nije promenilo, jedino se možda promenio odnos prema pitanjima koja su otvorena. O njima sam otvoreno govorio i nemam ništa novo da dodam. Možda sam napravio grešku zbog toga što sam jasno rekao o čemu želim da razgovaram i koja su pitanja na koja tražim odgovore. U svakom slučaju, to su pitanja koja su značajna za čitavo društvo, a od posebne su važnosti za Vojvodinu. Mislim da čovek koji sebe smatra odgovornim političarem, mora jasno definisati svoje stavove i pozicije, odnos prema sagovorniku i tražiti realno rešenje. Ništa drugo nisam radio do sada, niti danas radim.
Šta mislite da je osnovni razlog odlaganja sastanka?
– Do odlaganja je došlo jer na ta, postavljena pitanja očigledno nema odgovora. Ništa drugo ne mogu da pretpostavim. Ti se odgovori ne mogu izbeći, može se izbeći ili odložiti sastanak, ali će u svakom slučaju, ako ništa drugo, na posredan način, predsednik odgovoriti na pitanja.
Nema ambicija da se promeni odnos prema našim poslanicima u parlamentu, i mi ćemo stalno biti tretirani kao neko ko je mali i prinuđen je da radi ono što mu kažu veliki. Ja na to na pristajem. To će život pokazati, kao što će život pokazati i da nema ambicija da se reše pitanje Statuta, nadležnosti Vojvodine ili usvoji Zakon o nacionalnim savetima. To su pitanja koja će se i nadalje odlagati kroz manevre kao što je iniciranje promene Ustava. Prvo će se insistirati da se izmeni Ustav, pa će se onda rešavati druga pitanja.
Najavljeno je da će Statut i Zakon o nadležnosti biti usvojenu narednog meseca. Koje su po vama šanse za to?
– Kako prolazi vreme, čini mi se da su šanse za to – sve manje. Ne vidim da se bilo šta dešava na tom planu već nekoliko meseci. Mislim da bi usvajanje Statuta u junu bilo pravo čudo.
Kakvu onda po vama poruku centralna vlast šalje Vojvodini i njenim građanima?
– Poruka je da iza priče o regionalizaciji i decentralizaciji ne postoji prava iskrena volja, jer da postoji sve bi drugačije izgledalo. Poruka je da se ovako razgolićuje politička poruka koja je bila definisana i saopštavana kroz medije u predizbornima kampanjama na proteklim predsedničkim i parlamentarnim izborima. Moramo se suočiti s činjenicom da je u tom, uslovno govoreći, koncepcijskom sukobu kakva će biti konstitucija Srbija, preovladala struja koja Srbiju vidi kao strogo centralizovanu državu. Ta poruka nije dobra dugoročno gledano za celu državu, zato što ona koči, odnosno ne otvara mogućnosti lokalniim inicijativama i ne otvara mogućnosti lokalnim donosiocima odluka. Ona nije dobra, jer ponovo ide u pravcu gradnje neke srbijanske svakodnevice koja je suprotna današnjoj evropskoj realnosti i tendencijama EU. To je i iz tog razloga strašno problematično. Ne radi se tu, u krajnjoj liniji, ni o Statutu već o kreiranju sadašnjice i budućnosti Srbije. Ta poruka je zbog toga katastrofalna, jer upućuje da se političkom voljom može „natpisati“ odredba Ustava. To je strašno problematična poruka, i to ne samo sa aspekta lokalnih ili vojvođanskih interesa. Ako se mogu mimoilaziti egzaktne ustavne odredbe, onda se može prekršiti i bilo koja zakonska odredba kad to nekome odgovara.
Vidite li rešenje?
– Ne vidim kontrateg, tu kritičnu masu političke volje koja je spremna da se suoči, sukobi i pokuša vratiti priču u prvobitni kolosek. To je jedan od najvećih problema Srbije danas. Današnjica potvrđuje da je po mnogim pitanjim došlo do diskontinuiteta sa 90-tima, sa Miloševićevim vremenom. Ali ima nekoliko pitanja, a to su upravo pitanja o kojima sada razgovaramo, u kojima nije došlo do diskontinuiteta sa Miloševićevim vremenom. Ja u tome vidim strašan problem.
Proteklih je meseci Savez vojvođanskih Mađara bio nekako najglasniji u zalaginjima za ostvarivanje vojvođanskih prava. Delite li utisak da su autonomističke stranke nekako utihnule?
– Da. Nema ih puno. Ali mislim da nije potrebno da govorim o drugima, već o nama, o Savezu vojvođanskih Mađara. Naša je ambicija – jačanje regionalne osobenosti naše stranke. Lično imam ambiciju da SVM preraste u manjinsku mađarsku regionalnu stranku koja će, kroz zastupanje interesa mađarske zajednice u Vojvodini, istovremeno zastupati i interese svih onih koji sa nama žive u ovom regionu. Mislim da postoji potreba za takvom strankom, za takvom politčkom opcijom. Izbori pokazuju i da je SVM dobijao dosta nemađarskih glasova, a to su glasovi onih koji taj regionalni interes prepoznaju kao prioritetni interes, i sa tog aspekta nemamo alternativu u vođenju politike. I nadalje ćemo se s jedne strane zalagati za implementaciju evropskih vrednosti u srpsko društvo, i na tom planu ćemo biti partneri svima koji imaju iste ambicije, ali ćemo se sa druge strane zalagati i za regionalne interese. Mislim da se ti regionalni interesi u velikom delu podudaraju sa opštim, ali nećemo biti politička stranka koja će zarad tog opšteg interesa u drugi plan stavljati regionalni, vojvođanski interes. U tome se mi razlikujemo od nekih drugih. Iza naših rečenica stoje postupci, koji su u skladu sa izgovrenim rečenicama.

Larisa Inić