– Mađarska koalicija će na pokrajinske izbore ići s platformom koja će biti uokvirena nadležnostima AP Vojvodine, tako da tu pitanje mađarske autonomije neće biti izraženo u tolikoj meri kao na nekim eventualnim izborima. Tu pre svega mislim na republičke izbore, jer se pitanje autonomije uređuje zakonom, a zakone, po sadašnjem stanju stvari, može doneti samo Skupština Srbije – izjavio je juče za “Dnevnik” lider Saveza vojvođanskih Mađara Ištvan Pastor.

Naime, nakon što su tri partije koje čine MK – Demokratska stranka vojvođanskih Mađara, Demokratska zajednica vojvođanskih Mađara i SVM, oformile komisiju koja treba da izradi zajedničku koncepciju mađarskog viđenja autonomije, ponovo se na političku scenu vratila i priča o teritorijalnoj autonomiji Mađara u Vojvodini. Jer, kako je najavljeno, ta koncepcija, koja bi trebalo da se uobliči do 15. aprila, sadržaće zamisli tri stranke o personalnoj autonomiji, o srazmernoj parlamentarnoj zastupljenosti manjina s garantovanim mestima, o pokrajinskoj autonomiji i decentralizaciji lokalne samouprave, ali i o teritorijalnoj autonomiji na etničkoj osnovi za Mađare u Vojvodini, te stvaranju javno-upravnog okruga s mađarskom većinom, iako su ove dve stavke izričito odbačene kada je u vreme predsedničkih izbora dogovorena međustranačka saradnja MK i Demokratske stranke.

– Mi ne odustajemo od stava da bi pozitivna rešenja koja u budućnosti budu zagarantovana srpskoj manjini na Kosovu treba uskladiti s našim zakonima i primeniti ih i na manjine u Srbiji, pa tako i na mađarsku zajednicu. Ali u ovom trenutku ne možemo znati u kojem će se tačno pravcu te stvari odvijati – rekao je Pastor.

Međutim, predstavnici MK-a su tokom nedavnog razgovora s predstavnicima beogradske kancelarije OEBS-a naišli na razočaravajuće negativne odgovore glede njihovih težnji, ne samo oko teritorijalnog razgraničenja od većinskog naroda u Srbiji već čak i po pitanju personalne autonomije za vojvođanske Mađare. Tako su im funkcionerke OEBS-a Hanelore Valije i Kristina Dejvis objasnile da su delovi Ahtisarijevog plana koji tretiraju položaj srpske zajednice na KiM unikatna rešenja koja se ne mogu tek tako primeniti i na mađarsku manjinu u Pokrajini.

Jeste važno šta o nekim pitanjima misle međunarodne organizacije i mi prihvatamo mišljenje OEBS-a, ali to nije presudno po pitanju našeg politiziranja i njihovo mišljenje nas ni u kojem slučaju ne ograničava u izražavanju naših dugoročnih ciljeva. Normalno, za njihovu realizaciju treba pronaći partnere i potrebna nam je i podrška Republike Mađarske kao naše matične države, ali pri tom mislim da ni OEBS ni bilo koja druga međunarodna organizacija nije i ne može biti naš prevashodni partner, već su politički partneri unutar naše zemlje i aktuelne parlamentarne većine, jer je to bitka koja se mora voditi na parlamentarnom nivou Srbije. Uostalom, što se tiče personalne autonomije, ona je već danas politička i pravna realnost u Srbiji, jer postoji takav zakon još iz vremena savezne države s Crnom Gorom koji se primenjuje, ali kojim nismo u potpunosti zadovoljni i mislimo da ga treba menjati. Zato mislim da je apsurdno predstavljati danas personalnu autonomiju kao neku veliku novinu u pravnom poretku Srbije – poručio je Pastor.

Pal na skupu o autonomijama u Karpatskom basenu

Predsednik Demokratske zajednice vojvođanskih Mađara Šandor Pal najavio je juče da će učestvovati na narednoj sednici Saveta za autonomiju u Karpatskom basenu (KMAT), koji će se održati u Budimpešti 19. marta. Poziv za učešće uputio je predsednik KMAT-a Laslo Tekeš, reformatorski sveštenik iz Rumunije, odnedavno i poslanik te zemlje u Evropskom parlamentu. “Smatram da je pravi trenutak za raspravu o autonomijama u regionu, pošto je u slučaju Kosova pravo na samoopredeljenje stavljeno iznad principa državne suverenosti i nepovredivosti granica”, naveo je Pal u saopštenju. On je dodao da će sa zadovoljstvom učestvovati na skupu, utoliko pre što se DZVM godinama dosledno bori za autonomiju vojvođanskih Mađara.

Tekeš, jedan od vođa revolucije protiv Nikolaja Čaušeskua, predsednik je Nacionalnog saveta erdeljskih Mađara i počasni predsednik Demokratskog saveza rumunskih Mađara. Godinama se bori za autonomiju Transilvanije (Erdelja), gde živi više od dva miliona Mađara, a nedavno je pozdravio nezavisnost Kosova.

A. Grubeša, Dnevnik