Srednjoškolci u velikoj meri šalju i primaju seksualni sadržaj putem interneta, čak 27,5 odsto ispitanika je primilo seksualni sadržaj od osobe koju ne poznaje, dok je 24 procenta primilo takav sadržaj od osoba koje poznaje, istaknuto je danas na javnom predstavljanju rezultata istraživanja o rizičnim ponašanjima, seksualnom uznemiravanju i izloženosti mladih seksualnim sadržajima na internetu.

Istraživanje su sproveli stručnjaci Centra za nestalu i zlostavljanju decu iz Novog Sada, u saradnji sa timom istraživača Odseka za psihologiju i studijskog programa Socijalni rad Fiilozofskog fakulteta u Novom Sadu.

Reč je o prvom ovakvom istraživanju sprovedenom u Srbiji, koje je zapravo prošireni deo velikog međunarodnog projekta „DeSHAME“, koji obuhvata identična istraživanja u Velikoj Britaniji, Danskoj, Mađarskoj i Hrvatskoj.

Identifikovanje i prijava

Ključni ciljevi istraživanja, istaknuto je na skupu, jesu poboljšanje razumevanja onlajn seksualnog unemiravanja i zlostavljanja među mladima i identifikovanje efikasnih multisektorskih strategija, kao i podsticanje mladih da prijave seksualno uznemiravanje i zlostavljanje u onlajn okruženju.

Kako je precizirano, istraživanje je sprovedeno među mladima uzrasta I u III razreda srednje škole (starosti 15 i 17 godina), a učestvovalo ih je 2.950 iz 40 škola širom Srbije.

Koordinatorka istraživanja Jovana Škorić istakla je tokom prezenacije da su rezultati „frapantni i dramatični“, navodeći između ostalog da 9,4 procenta mladih na internetu boravi duže od osam sati dnevno, dok 15,9 to čini između dva i tri sata, a 17,4 između četiri i pet sati.

Takođe, dodaje ona, više od polovine srednjoškolaca koristi dva ili više profila na istoj društvenoj mreži što, prema njenim rečima, pokazuje nameru da se uznemiravaju vršnjaci ili da se vrše nekakve vrste digitalnog nasilja.

„Ispitanici muškog pola u većoj meri šalju svoje seksualne sadržaje nego što to rade ispitanice, a nama je vrlo značajan podatak da su prvi put neki ispitanici imali samo 12 godina kada su poslali svoje seksualne sadržaje“, navela je Jovanović.

Dodala je da su veoma zabrinjavajući podaci kada je u pitanju razlozi slanja takvog sadržaja, jer čak 20,2 odsto njih to radi zbog pretnje ili ucene.

„Čak 22,3 odsto šalje svoje seksualne sadržaje na nagovor druge osobe, i tu isto treba da se zapitamo na koji način društvo može da reaguje i da to prevenira, dok 57,5 odsto srednjoškolaca šalje to svojevoljno“, navela je ona.

Jovanović je precizirala da u onlajn seksualno uznemiravanje spada nesporazumno deljenje intiimnih fotografija ili videa, iskorišćavanje prisile i pretnje, seksualno vršnjačko nasilje i neželjena seksualizacija.

Slabo poverenje u roditelje

Jovanović je istakla i da mladi u velikoj meri samostalno pokušava da reši ovakve probleme, a da to onda znači da ili ne prijavljuju i ne čine ništa, ili da se suprotstavljaju osobi koja čini nasilje. A najveći broj njih ne prijavljuje jer im je prećeno.

„To je krivično delo i mislim da svako dete i svaki mlad čovek treba da zna da je to krivično delo i da se ne ustručava da to prijavi. Manji broj njih se brine da bi reakcija škole mogla da bude preburna, u smislu izbacivanja iz škole, gubljenja statusa u vršnjačkoj grupi i slično“, navela je Jovanović.

Precizira i da se u takvim situacijama devojčice češće poveravaju roditeljima, prijateljima, braći i sestrama, dok ispitanici muškog pola to čine u mnnogo manjoj meri, već pokušavaju da samostalno reše probem.

„To nekako možemo da povežemo sa nekim rodnim ulogama u našem društvu, jer se dečaci uče da budu jaki, da ne iskazuju svoje emocije. Ali to jeste problem i oni treba da traže pomoć kada im je potrebna i da se povere roditeljima i nastavnicima, tako da moramo kroz sve ovo da radimo na senzibilizaciji celog društva kada je u pitanju ova problematika“, navela je Jovanović.

Direktor Centra Igor Jurić istakao je da je tu najveći problem što se svega 22,8 procenata srednjoškolaca obratilo roditeljima za pomoć u situacijama kada imaju problem na internetu.

„Dakle, povere se pre i nastavniku, i prijatelju, povere se pre nekoj liniji za pomoć. Imali smo i slučajeve da su želeli da prijave problem, ali da ne žele da budu uključeni roditelji u to, i pitanje je zašto deca imaju sve manje poverenja u svoje roditelje“, naveo je Jurić.

Dodaje da je neophodno promeniti tu sliku kod dece kako bi shvatila da u situaciji kada imaju problem treba da se obrate roditelju, staratelju, onom ko im je najbliži i s kim su u svakodnevnom kontaktu.

Istakao i da je za rešavanje ovog problema najvažnija preventiva, dodajući da je ideja Centra da se svake godine obave tri do četiri relevantna istraživanja sa velikim uzorkom, a da se zatim rezultati koriste za detektovanje i rešavanje problema uz saradnju sa stručnjacima.

Već naredno istraživanje će biti urađeno u osnovnim školama, da bi se tako sa ovim danas prezentovanim sklopila kompletna slika kada je reč o rizicima u onlajn okruženju, navedeno je na prezentaciji.

Jurić je precizirao da je Centar organzovao već preko 700 radionica u školama, na fakultetima, mesnim zajednicama i opštinama, te da se nakon svake dobijaju podaci koji mogu da posluže za to da se zna prava slika o tome šta se dešava na internetu, ali i po pitanju vršnjačkog nasilja i trgovine ljudima.

„To nije naš delokrug rada, ali moći ćemo da ukazujemo i upozoravamo, a samim tim i da reagujemo kada je to potrebno“, dodao je Jurić.

Dalibor Stupar (Autonomija)