Skip to main content

Istraživanje UNDP: Zdrava životna sredina za građane Srbije važnija od ekonomije

Info 02. jun 2022.
4 min čitanja

Ali postoji jaz između navika i stavova građana o životnoj sredini

Za većinu građana Srbije zdrava životna sredina je važnija od ekonomije, a 64 odsto građana smatra da je moguće ulagati u ekonomiju i ostvariti umereni ekonomski rast, uz istovremeno očuvanje životne sredine, pokazalo je istraživanje javnog mnjenja Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) koje je danas predstavljeno u EU Info centru u Beogradu.

Cilj istraživanja u kome je učestvovao i Centar za slobodne izbore i demokratiju (CESID) u okviru Evropske zelene nedelje 2022. je bio da se utvrde stavovi javnog mnjenja o temama koje su obuhvaćene inicijativom EU za Zelenu agendu u Srbiji.

“Javno mnjenje je veoma važno i EU često objavljuje ‘evropski barometar’ o raznim temama. Krajem 2021. godine, istraživanje za ‘Budućnost Evrope’ pokazalo je da se 91 odsto mladih Evropljana (15-24 godine) slaže da rešavanje klimatskih promena može pomoći u poboljšanju njihovog zdravlja i dobrobiti, dok 87 odsto svih ispitanika takođe deli ovo osećanje”, rekao je menadžer programa Delegacija Evropske unije u Srbiji Antoan Avinjon.

Istakao je da je kreatorima politika potrebna kvalitetna analiza podataka kako bi doneli dobre odluke i dodao da “moramo zajedno raditi na akcijama za zaustavljanje globalnog zagrevanja i zagađenja jer je to smisao stava ‘Bolji smo zajedno'”.

Vođa tima za vitalni razvoj u UNDP-u Žarko Petrović je rekao da je istraživanje rađeno na reprezentativnom uzorku od skoro 2.000 građana Srbije.

Ono je pokazalo da su građani svesni da su klimatske promene realnost i da su posledica ljudskog delovanja, ali i da postoji jaz između navika i stavova građana o životnoj sredini.

“Građani Srbije znaju šta treba da se uradi za zaštitu životne sredine, ali kada dođe do plaćanja nisu baš spremni da izdvoje više novca za to”, rekao je Petrović.

Podaci pokazuju da postoji značajan jaz u razumevanju i poverenju između građana i institucija koje rade na pitanjima životne sredine.

Na pitanje koje dve stvari bi država trebalo da uradi kako bi sprečila ugrožavanje životne sredine, najveći broj je odgovorio da ona treba da poveća kazne za preduzeća, kompanije i rudnike koji zagađuju, zatim da poveća kazne za građane zagađivače i da podrži organizacije koje se bave zaštitom životne sredine.

Preko 60 odsto ispitanika je odgovorilo da klimatske promene predstavljaju u velikoj meri problem za čovečanstvo i da je neophodno uvesti promene koje bi sprečile njihove posledice, dok dva odsto ispitanika smatra da one ne postoje uopšte.

Čovek je glavni uzročnik klimatskih promena, smatraju ispitaici. Sa ovim stavom je saglasno 82 odsto ispitanika od čega polovina smatra da čovek klimatske promene prouzrokuje svojim delovanjem, dok druga polovina veruje da se to čini razvojem svetske industrije.

Da će klimatske promene u Srbiji biti sve češće, smatra 44 odsto građana, dok je nešto više od 30 odsto ocenilo da je takvih pojava bilo i da će ih uvek biti, a 17 odsto smatra da se pojave, kao što su poplave iz 2014. godine i suše iz 2017., neće više ponoviti.

Na pitanje šta Vlada i građani Srbije treba da urade u vezi sa klimatskim promenama, 22 odsto smatra da treba povećati površine pod šumama, 21 odsto da treba očuvati vode, a 12 odsto da treba smanjiti efekat staklene bašte.

Samo šest odsto ispitanika smatra da treba promeniti način proizvodnje struje, a sedam procenata da treba manje koristiti automobile, više pešačiti i koristiti bicikl.

Tri četvrtine ispitanih se izjasnilo da odlaže otpad u kontejner i čeka da ga komunalci odnesu, 13 odsto razvrstava plastični otpad od ostalog otpada kao i staklo i plastiku, dok šest odsto spaljuje otpad, a jedan odsto se izjasnilo da ga zakopava u zemlju.

Oko 40 odsto građana smatra da bi, ukoliko bi imali odvojene kontejnere i kante za otpad u svom domaćinstvu, pravilno razvrstavali otpad.

Rezultati su pokazali da građani Srbije nisu spremni da podele teret troškova zaštite životne sredine kroz povećanje računa za struju, vodu i ostale komunallije.

Najveći procenat, njih 43 odsto, smatra da i sada za takve usluge plaća previše, dok nešto manje od trećine ispitanih veruje da taj novac ne bi otišao u namenjene svrhe.

Najveći procenat građana smatra da su privreda industrija i preduzeća u najvećoj meri odgovorni za kvalitet vode.

“Naš glavni zaključak na osnovu ovog istraživanja je da su građani Srbije svesni značaja očuvanja zdrave životne sredine i borbe sa klimatskim promenama, kao i da znaju šta bi trebalo preduzeti kako bi se našla rešenja za ove izazove. Sa druge strane, pokazalo se da građani nisu spremni da u te svrhe iz kućnih budžeta izdvoje više novca nego do sada”, rekao je Petrović i dodao da se u Programu UN za razvoj ne smatra da je ulaganje u životnu sredinu trošak, već investicija.

Kreativni strateg agencije New Moment Ana Vehauc, ispred projekta odvajanja kućnog otpada O-DVA-JA-MO predstavila je istraživanje koje je prethodilo kreiranju strategije za istoimeni projekat odvajanja kućnog otpada.

Tokom istraživanja prikupljeno je 2.150 odgovora, a u svakoj od 17 opština u kojima je rađeno istraživanje, formirana je jedna fokus grupa.

U tih 17 opština koje su vezane za četiri velika regionalna centra u kojima se nalaze velike deponije (Pančevo, Srem, Mačva, Duboko i Pirot), biće pokrenuta kampanja u vezi sa odvajanjem otpada.

“Setom različitih pitanja smo videli kakvu nameru imaju ljudi i šta može da utiče na nju. To je njihova saglasnost sa stavovima i vrednostima u vezi sa odvajanjem otpada”, rekla je Vehauc.

Na pitanje da li odvajaju otpad, 53 odsto ispitanika je odgovorilo potvrdno, dok su na pitanje zašto bi trebalo da se odvaja otpad, skoro svi ispitanici odgovorili da to pomaže u zaštiti životne sredine u očuvanju resursa.

Takođe, 95 odsto ispitanika je reklo da se time daje dobar primer deci, dok se 88 odsto izjasnilo da to doprinosi povećanju stope reciklaže.

Na to ko utiče na njih da pravilno odlažu otpad, najviše ispitanika se izjasnilo da su to članovi porodice.

Oko 16 odsto ispitanika je reklo da javna uprava obezbeđuje kompletnu opremu za odlaganje otpada, dok se oko 60 odsto građana izjasnilo da zna na koji način se odvaja otpad.

Mladi, do 24 godine, prema rezultatima ovog istraživanja su se pokazali kao grupa koja najmanje odvaja otpad i ređe veruju da doprinos pojedinca može imati širi efekat, dok su stariji građani, odnosno oni koji imaju više od 65 godina veoma aktivni u odvajanju otpada.

Istraživanje je pokazalo da ljudi koji žive u prigradskim naseljima pokazuju niži nivo kontrole u odvajanju otpada i imaju više poteškoća u praktičnoj primeni.

(Beta, foto: Pixabay)