Da su političke elite u regionu nekrofilne, odnosno da su empatiju prema patnjama “drugog” prepoznali kao fenomen i neprijateljsku atmosferu njihovom opstanku na najvišim državnim i privilegovanim funkcijama, slažu se sagovornici Danasa, u odgovoru na pitanje o tome kako objašnjavaju besomučno korišćenje godišnjica najvećih tragedija sopstvenih naroda za dnevno političke potrebe.

Predimenzirajući i lažirajući istorijske činjenice, kako bi ih potom koristili za održavanje sopstvenih građana u ratnoj i atmosferi kobnog, nacionalističkog naboja, decenijama unazad, prepoznato je od strane političkih elita kao uspešna metoda opstanka na vlasti.

Ovih dana obeležava se 80 godina od osnivanja logora u Jasenovcu, a sagovornik Danasa istoričar Ivo Goldštajn iz Zagreba napominje da je iluzorno očekivati da će se kulture sećanja u društvima i državama regiona ujediniti, a beogradska istoričarka Dubravka Stojanović za naš list napominje da su vlasti svih država nastalih raspadom Jugoslavije po definiciji – nekrofilne.

– Od osamdesetih godina 20. stoljeća, sa snaženjem nacionalističko-šovinističkih ideologija i njihovih provedbenih politika, sve je prisutnija politizacija i manipulacija temom Jasenovca, temom koja je sama po sebi traumatična, a svaki je jednostrani pristup čini još traumatičnijom – kaže Ivo Goldštajn.

Prema njegovim rečima, u raspravama je počela da dominira, a dobrim delom to traje sve do danas, “mučna prepirka o neutvrđenom broju žrtava, nabijena ličnim i nacionalnim resantimanima, blokirana tvrdim političkim predrasudama, povremeno i morbidna”.

– Neodgovorno preuveličanim brojevima žrtava nastojalo se dokazati da je Jasenovac bio golema tvornica smrti za Srbe, Židove i Rome, koja se po svojim razmjerima pretvara u optužnicu protiv jednog cijelog (ili dva) naroda koji se optužuje za genocidnost. S druge strane, zataškavanjima i prešućivanjima sugerira se slika Jasenovca uglavnom kao radnog logora i pravno zasnovane ustanove za internaciju dokazanih protivnika režima, čime se direktno rehabilitira genocidna politika ustaške NDH – ističe sagovornik Danasa.

Kako dodaje, teško je poverovati da ta duboko politizovana diskusija traje već gotovo 40 godina i da njeno smirivanje nije na vidiku.

– To nije poraz historiografija nego politika koje ne shvaćaju da im je obaveza stvarati atmosferu u kojoj će se dominantne kulture sjećanja u njihovim državama početi približavati. Prvenstveno u pogledu činjenice da valja graditi empatiju za patnje onog drugoga. Te kulture sjećanja se nikad neće ujediniti, to nije realno i ne treba uopće tome težiti. Važno je da se ne antagoniziraju i da ne stvaraju nove nesporazume i traume, nego da koliko-toliko skladno mogu živjeti jedna kraj druge – zaključuje Ivo Goldštajn.

Dubravka Stojanović kaže da je ideologija političkih elita država nastalih raspadom Jugoslavije nacionalistička, odnosno da počiva na uzdizanju smrti i krvi kao najviših vrednosti.

– Oni su vlast prigrabili zahvaljujući smrti i krvi hiljada ljudi u ratovima za otimačinu devedesetih. Oni i dalje, već trideset godina, vladajući što preteći, što obećavajući smrt i krv. To je suština njihove vlasti, ne neki slučajni nus proizvod. Zato je svaka tragična prilika za njih praznik, a svaki nesrećni istorijski datum za njih je poslastica. Da opet prete i zaluđuju već hipnotisane građane. Da im je zaista stalo do žrtava trudili bi se da se nikada ne ponovi ono što je do njih dovelo, a ne da i dalje razjaruju ljude kad god se ukaže i najmanja prilika – zaključuje sagovornica našeg lista.

(Danas, foto: N1)