Valentin Incko, visoki predstavnik u Bosni i Hercegovini, nametnuo je dopune o Kaznenom zakonu Bosne i Hercegovine kojima se zabranjuje i kažnjava negiranje genocida.

Zakon koji sledi i koji čini sastavni deo ove Odluke stupa na snagu odmah, na privremenoj osnovi sve dok ga Parlamentarna skupština Bosne i Hercegovine ne usvoji u istom obliku, bez izmena i dopuna i bez dodatnih uslova, prenosi Srpskainfo.

Ova Odluka stupa na snagu odmah i odmah se objavljuje na službenoj internetskoj stranici Kancelarije visokog predstavnika i u “Službenom glasniku Bosne i Hercegovine”, piše Klix.

Prema izmenama Krivičnog zakona, koje je nametnuo visoki predstavnik, predviđena je zatvorska kazna od šest meseci do pet godina za sve one koji javno negiraju genocid i pokušavaju opravdati ratne zločine.

„Ko javno odobri, porekne, grubo umanji ili pokuša opravdati zločin genocida, zločin protiv čovečnosti ili ratni zločin, utvrđen pravosnažnom presudom u skladu s Poveljom Međunarodnog vojnog suda, pridruženom uz Londonski sporazum od 8. avgusta 1945. godine, Haškog tribunala ili Suda u BiH… kazniće se kaznom zatvora od šest meseci do pet godina“, navedeno je u Inckovoj odluci.

Od tri meseca do tri godine zatvora, prema nametnutim odredbama zakona, biće kažnjeni svi oni koji javno podstiču na nasilje ili mržnju, usmerenu protiv grupe osoba ili člana određene grupe, s obzirom na rasu, boju kože, veroispovest, poreklo ili nacionalnu ili etničku pripadnost.

U odluci visokog predstavnika predviđena je zatvorska kazna od tri godine i za one koju dodeljuju priznanja, nagrade ili odlikovanja osobama koje su pravosnažno osuđene za ratne zločine.

Ranije je Incko zatražio od vlasti RS da ponište odluke o dodeli odlikovanja bivšim visokim zvaničnicima RS Radovanu Karadžiću, Biljani Plavšič i pokojnom Momčilu Krajišniku, koji su presudama Haškog tribunala osuđeni za ratne zločine u BiH, a vlasti RS su odbacile takav zahtev visokog predstavnika.

U saopštenju OHR-a se navodi da je Incko doneo odluku koristeći se ovlašćenjima iz Aneksa 10 Dejtonskog sporazuma, prema kojima je visoki predstavnik „konačni autoritet u BiH“ u pogledu Sporazuma o civilnom sprovođenju Mirovnog ugovora i posebno s obzirom na odredbu prema kojoj „pruža pomoć, kada to oceni neophodnim, u pronalaženju rešenja za sve probleme koji se pojave u vezi sa civilnim sprovođenjem Dejtonskog sporazuma“.

Incko je odluku doneo pozivajući se na „bonska ovlašćenja“, koja je visokom predstavniku dodelio Savet za primenu mira u BiH u decembru 1997. godine.

Incko je nametnuo zakon o zabrani negiranja genocida samo nekoliko dana pre isteka mandata.

Njemu 1. avgusta prestaje mandat u BiH, a na njegovo mesto dolazi Nemac Kristijan Šmit.

Tužilaštvo već formira predmet

Tužilaštvio BiH odmah je saopštilo da će formirati predmet u okviru koga će pratiti sve objave i javno iznošenje stavova pojedinaca, grupa ili udruženja, u kojima se negira genocid, zločini protiv čovečnosti i ratni zločini u Bosni i Hercegovini.

„Prikupljanje materijala vršiće se u saradnji sa partnerskim policijskim i bezbednosnim agencijama“, saopšteno je iz Tužilaštva BiH.

(Klix.ba, Beta)