Kriza na severu Kosova pokazala je potencijalnu eksplozivnost održavanja statusa quo i opstanka paralelnih institucija u četiri tamošnje opštine, zaključak je ovomesečnog biltena Helsinškog odbora za ljudska prava. I započeti tehnički pregovori između Beograda i Prištine praktično se na svakom koraku spotiču upravo zbog neodrživosti ovakvog stanja koje predugo traje, navodi se u biltenu.

Stalna napetost između Srba i Albanaca na Kosovu pretvara se u zamrznuti konflikt. Takvo stanje na dugi rok nosi velike opasnosti.
Nedavna eskalacija stavila je na dnevni red pitanje severa Kosova pošto Beograd nikad nije povukao svoje paralelne organe vlasti sa severa Kosova. Insistiranje na podeli preti da Srbija budu okrivljena za konsekventnu destabilizaciju Makedonije, Bosne, ali i same Srbije.

Kontrola granice i carina imala bi pozitivne efekte za obe strane. Pre svega to znači i eliminaciju organizovanog kriminala, šverca, ilegalne trgovine na Balkanu. Istovremeno labavi vezu između organizovanog kriminala i političara. Na ilegalnoj trgovini počiva socijalna i politička moć među Srbima i među Albancima. Posebno među Srbima na severu i s njima povezanim partijama u Beogradu, koje ne dozvoljavaju normalizaciju stanja, jer je za njih vladavina prava neprihvatljiva.
Stavljanjem carinskih prelaza pod kontrolu KFOR i sprečavanje vraćanja na prethodno stanje stekli su se uslovi za postepeno stavljanje severa Kosova pod kontrolu prištinskih vlasti i sprovođenje Ahtisarijevog plana i na severu Kosova.

To olakšava položaj Beograda jer je staus quo severa Kosova ugrožovao i aktuelnu vladu koja nije bila spremna da sama napravi iskorak u pravcu rešenja problema.

Letnja eskalacija stvorila je nove preduslove za dijalog Beograd-Priština i otvora prostor za šutinsko pomeranje na pitanjima od obostrane koristi, zaklučak je najnovijeg izveštaja Helsinškog odbora za ljudska prava.

(B92)