Skip to main content

Gruhonjić: Ja sam legitimna lovina, samo je pitanje kada će se to pretvoriti u fizičko nasilje

Građani 20. јул 2023.
3 min čitanja

"Pretpostavljam da ljudi odmahuju rukom kad pročitaju da ‘Dinku opet prete’. Meni slični i ja smo, dakle, već pripremljeni za odstrel i niko zbog toga ne bi bio iznenađen".

Dinko Gruhonjić, novinar i programski direktor Nezavisnog društva novinara Vojvodine, ponovo zbog javno izrečenih stavova dobija pretnje na društvenim mrežama, targetiraju ga i vređaju, ovaj put i najviši zvaničnici Republike Srpske.

Pretnje su stigle nakon Gruhonjićevog gostovanja na Televiziji N1 prošle subote, gde je, kao gost emisije posvećene protestima ,,Srbija protiv nasilja”, izneo kritičke stavove o rukovodstvu Republike Srpske, njenom nastanku, kao i o genocidu u Srebrenici.

Ovoga puta inicijator targetiranja bio je predsednik Republike Srpske Milorad Dodik, označivši Gruhonjića kao protivnika Srba, Srpske i Srbije, „u čemu mu pomaže i Televizija N1“.

Oni bi da proteraju one s kojima se ne slažu

To je izazvalo salvu uvreda i pretnji, koje Gruhonjić dobija preko društvenih mreža, dok se ujedno u javnosti RS pokreće pitanje zabrane emitovanja N1.

Na mrežama ga teško vređaju, voleli bi da ga proteraju iz zemlje i sa fakulteta na kom predaje.

Gruhonjić za Cenzolovku kaže da su ga, osim Dodika i mnoštva nepoznatih ljudi i botova na mrežama, vređali, proterivali, targetirali i jedna zvaničnica RS, pojedine stranke u Srbiji i ličnosti iz javnog života.

„Stiglo je dosta pretnji i ogavnih uvreda, kao i obično, putem društvenih mreža. Javno me je targetirala izvesna Sanja Vulić, neka Dodikova visoka funkcionerka u Bosni i Hercegovini, kao i ovdašnji politički ‘analitičari’ Ljiljana Smajlović i Dragomir Anđelković. Nešto su i nekakvi Zavetnici, u nečemu što se zove Skupština Srbije, pričali o meni: da me treba proterati sa fakulteta, da ‘ne trujem decu’, da sam ‘Sabahudin’… Dakle, uobičajena revija pretnji, psovki i uvreda. Ruku na srce, dobio sam i dosta poruka podrške i solidarnosti. I kad na tas stavim ko mi preti i ko me vređa, a ko me podržava, mogu samo da zaključim da radim ispravnu stvar. I nastaviću da je radim”, kategoričan je Gruhonjić.

On razmišlja da podnese prijavu Tužilaštvu.

„Nisam ništa prijavljivao za sada. Razmatramo, u Nezavisnom društvu novinara Vojvodine, i mogućnost podnošenja krivičnih prijava“.

Bogata istorija napada i pretnji

Ovo nije prvi put da Dinko Gruhonjić doživljava pretnje, uvrede i targetiranja.

Pre tri godine, čitav ulaz u zgradu u Novom Sadu u kojoj živi s porodicom ispisan je grafitima s pretećim sadržajem i fašističkim simbolima, dobijao je i direktne pretnje smrću, kao i njegova porodica.

Da li uopšte može da se seti koliko je do sada dobio pretnji i koliko ih je prijavio?

„Ne mogu da se setim broja, zaista. Ja sam targetiran već više od 20 godina. I ranije sam, dok sam studirao, imao neprijatnosti zbog imena Dinko. Nikako nisu mogli da shvate da li sam ‘njihov’, pa su me, za svaki slučaj, povremeno šikanirali i diskriminisali. Nikada ništa nije rešeno, od silnih prijava koje smo podnosili, sem valjda jedne, gde je počinilac priznao krivicu i nagodio se s Tužilaštvom po principu oportuniteta. Imamo sve arhivirano, a ima i Tužilaštvo. Ja sam, dakle, legitimna lovina, samo je pitanje dana, meseca ili godine kada će se to pretvoriti u fizičko nasilje. U međuvremenu, javnost je, kad je reč o ljudima poput mene, anestezirana. Pretpostavljam da ljudi odmahuju rukom kad pročitaju da ‘Dinku opet prete’. Meni slični i ja smo, dakle, već pripremljeni za odstrel i niko zbog toga ne bi bio iznenađen. Gledali smo to već u Srbiji, zar ne? A gledali smo i šta se po regionu radilo u naše ime. To su nepojamni, nezamislivi zločini, najgori na tlu Evrope od vremena nacista. Zar neko misli da ti ljudi nisu u stanju sve to da ponove?”

Imajući u vidu istoriju pretnji koje konstantno dobija, ali i slučajeve gde su novinari i političari u Srbiji gubili živote zbog svojih javno iznetih stavova, političkog ili medijskog delovanja, naš sagovornik kaže da se plaši, ali i da pokušava da se zaštiti.

Pitali smo ga i da li je nekada razmišljao da od policije zatraži procenu njegove bezbednosti u cilju dobijanja eventualne policijske zaštite.

„Razmišljao sam o tome, ali nisam želeo da tražim procenu jer bi se meni i porodici život pretvorio u pakao, kao što se pretvorio drugim kolegama koje su tražile procenu bezbednosti. Što ne znači da u nekom momentu neću ponovo razmisliti o proceni bezbednosti. Samo se lud čovek ne plaši i ne pokušava da se zaštiti. I ja pokušavam da se zaštitim, kroz javnost i kroz prijatelje. I mi antifašisti imamo svoje metode”, kaže Gruhonjić.

(Cenzolovka)