Većina građana iz 25 zemalja obuhvaćenih novim istraživanjem oseća se otuđenim kada razmišlja o svojoj zemlji i u proseku se 56% slaže da je društvo njihove zemlje slomljeno a 57% da je njihova zemlja u padu.

U većini zemalja prevladava percepcija „slomljenog“ političkog i ekonomskog sistema, pokazalo je novo istraživanje agencije Ipsos „Sentiment slomljenog sistema u 2021. Populizam, anti-elitizam i nativizam“.

Ipsosov indeks „Sistem je slomljen“ ukazao je na veliki stepen korelacije sa nivoom zadovoljenja socijalnih i ekoloških potreba građana i sa njihovim stavom o tome koliko je korupcija sveprisutna u javnom sektoru.

Prema istraživanju, 71% ispitanih se slaže da su ekonomije „nameštene“ u korist bogatih i moćnih, 68% misli da tradicionalne partije i političare nije briga za „obične“ ljude a 65% se slaže da lokalni stručnjaci ne razumeju njihov život.

Takođe 64% želi „snažnog lidera koji će uzeti zemlju iz ruku bogatih i moćnih“ a 44% želi „snažnog lidera spremnog da prekrši pravila“.

Sve četiri zemlje sa najvećim stepenom nezadovoljstva su iz Latinske Amerike – Kolumbija, Peru, Brazil i Čile, pokazalo je istraživanje.

Od 2016. je sentiment „slomljenog sistema“ najviše ojačao u Japanu, Južnoj Africi, Švedskoj, SAD i Argentini a oslabio u Španiji, Meksiku i Francuskoj.

Navodi se i da je Ipsosov indeks „slomljenog sistema“ u velikoj korelaciji sa indeksima percepcije korupcije i društvenog napretka.

Populizam i anti-elitizam

U proseku se osam od deset građana iz 25 zemalja obuhvaćenih istraživanjem slaže da političari uvek nađu način da štite svoje privilegije a 72% kaže da politička i ekonomska elita ne brine o ljudima koji vredno rade.

Istraživanje je pokazalo i da 70% ispitanih misli da je glavna podela u njihovom društvu ona između „običnih“ građana i političke i ekonomske elite.

Istovremeno šest od deset ispitanika kaže da bi o najvažnijim političkim pitanjima trebalo da odlučuju građani na referendumu a ne izabrani zvaničnici.

Populističko/anti-elitističko raspoloženje snažno je povezano sa sentimentom slomljenog sistema i najrasprostanjenije je u Čileu, Mađarskoj, Kolumbiji, Peruu i Rusiji.

Širom sveta „elita“ se doživljava kao blisko povezana grupa koja odlučuje na osnovu sopstvenih interesa ignorišući potrebe drugih.

U proseku se 15% ispitanika identifikuje na neki način sa elitom svoje zemlje, pri čemu to u najmanjem procentu čine Amerikanci i Japanci.

Nativizam

Istraživanje je pokazalo i da je „prosečan globalni građanin“ ambivalentan po pitanju imigracije ali da naginje nativizmu.

Kako se navodi, 57% poslodavaca kod zapošljavanja će dati prednost domaćem stanovništvu u odnosu na imigrante.

Istovremeno se 38 ispitanih slaže da bi njihova zemlja bila snažnija kada bi zaustavila imigraciju dok se 33% s tim ne slaže.

Takođe 38% ispitanih kaže da imigranti uzimaju posao „pravim“ građanima zemlje a 35% se ne slaže sa tim stavom.

Nativizam je najrasprostranjeniji u Turskoj, Maleziji, Kolumbiji, Peruu i Rusiji a najmanje ga ima u Kanadi, Švedskoj, Velikoj Britaniji, Nemačkoj i Španiji.

Od 2016. je nativizam u porastu u Peruu, Švedskoj (gde je inače takvo raspoloženje marginalno), Japanu, Turskoj… dok je u padu u SAD, Kanadi, Španiji, Italiji i Mađarskoj.

Istraživanje je obavljeno krajem marta/početkom aprila a ukupno je ispitano nešto više od 19.000 odraslih.

(EURACTIV.rs, foto: Pixabay)