Skoro smo zaboravili veliku neizvesnost oko snabdevanja gasom pred početak grejne sezone 2022/2023 godine. Kriza je nastala kao posledica rata u Ukrajini i sankcija uvedenih Rusiji od strane SAD i EU. Snabdevanje gasom iz Rusije počelo je da se koristi kao svojevrsno oružije u želji da se iskoristi zavisnost EU, a naročito Nemačke od ovog energenta. Severni tok od sredine juna 2022. godine radi uz ograničenja, a od kraja jula iste godine isporučuje svega 20 odsto od predviđenih 170 miliona kubika gasa dnevno. Ruska strana objašnjava da je smanjenje obima isporuka izazvano isključivo sankcijama koje su dovele do problema u servisiranju i remontu gasnih agregata Simensa. Snabdevanje je u potpunosti prestalo 2. septembra 2022. godine.

Propagatori putinovske politike u Srbiji odmah su napunili televizijske studije sa takozvanim “ekspetima” koji su prognozirali da će Evropljani, a naročito Nemci tokom nadolazeće zime na kolenim moliti za ruski gas. Te je jako podsećalo na atmosferu pred ratove za jugoslovensko nasleđe, kada su propagandisti nadolazećeg nacionalističkog talasa, pretili Slovencima da će umirati od gladi. Krajnji rezultat je identičan – sve se desilo suprotno.

Kriza odnosa Rusije i Ukrajine je otpočela aneksijom Krima u februaru 2014. Šefovi država i vlada na Evropskom savetu koji je održan već 26-27. juna 2014. razmatrali su detaljnu studiju o energetskoj bezbednosti. U skladu sa tada utvrđenim politikama, 10 godina kasnije, pred grejnu sezonu 2022/2023. godine gasna skladišta su napunjena do vrha, aktivirani su alternativni putevi snabdevanja. Nakon svega možemo da kažemo da je EU plan funkcionisao besprekorno.

U decembru 2022. godine u sred kritične grejne sezone, sastali su se timovi eksperata Međunarodne agencije za energetiku i EU i otpočeli razgovore o tome kako prebroditi i dobro se pripremiti za 2023/2024. Urađen je stres test i pored članica EU u scenario su uključeni Ukrajina i Moldavija. Bazna tražnja je procenjena na 395 milijardi kubika, dok su postojeći kanali snabdevanja procenjeni na 338 milijardi kubika. Različitim merama potrebno je da se pokrije gap od 57 milijardi kubika. Predloženo je pet alata za prevazilaženje ovog problema: energetska efikasnost, ulaganje u obnovljive izvore energije, promene ponašanja potrošača, intervencije u tradicionalnim kanalima snabdevanja i ulaganja u sisteme grejanja na električnu energiju. Detaljno su razrađene mere i njihovi efekti. Tokom ove zime videćemo kako su domaći zadatak uradili eksperti i vlade država članica EU.

Početak kampanje za predsedničke izbore u oktobru 2022. godine Erdogan je započeo izjavom iz Kazahstana gde se sreo sa Putinom. Saopštio je da prihvata predlog o izgradnji gasnog centra u Turskoj za isporuke ruskog energenta Evropi. Koncept gasnog čvorišta podrazumeva da se gas od nekoliko dobavljača skladišti pod uslovima niske cene, a prodaje se kada se komercijalni uslovi promene. Problem sa uspostavljanjem gasnog čvorišta u Turskoj je što tamo ne postoji skladišni sistem, kao na primer u Baumgartenu u Austriji. Kada govorimo o ovoj inicijativi Rusije, glavna ideja je da se depersonalizuje ruski gas. Gas se isporučuje Turskoj, gde će biti organizovana trgovačka platforma. Poslovni model predviđa prodaju gasa turskim trgovcima ili čak direktno evropskim kompanijama. Kreatori ovog koncepta predviđaju da niko neće moći da izvrši pritisak na Evropljane i da ih optuži da su kupili gas od Rusije, pošto u gasnom čvorištu nije jasno da li se radi o ruskom, azerbejdžanskom, iranskom ili LNG energentu.

Očito da se ova ideja svidela predsednicima Mađarske i Srbije pa su se najverovatnije dogovorili da formiraju zajedničko preduzeće. Iz izjave Dušana Bajatovića date 1. jula 2023. saznali smo da je zajedničko preduzeće „Serbhungas“ počelo sa radom. Proklamovan je cilj da se pored mađarskog i srpskog tržišta proširi trgovinu gasom na ceo region.

Hrabar potez dva predsednika da se pojave nepozvani za velikim kartaroškim stolom, gde se igraju “pokeraške partije” velikim ulozima. Još se mastilo na ugovoru o formiranju zajedničke firme nije ni osušilo, a problemi su počeli. Orban je u intervjuu američkom novinaru Takeru Karlsonu 30. avgusta ove godine uputio pretnju neodređenom subjektu sa porukom da Mađarska i Srbija nakon dizanja u vazduh gasovoda „Severni tok“ upozoravaju da će zadiranje na rute koje koriste za dopremanje ruskog gasa smatrati povodom za rat. Ove jake reči više ilustruju nemoć, nego sposobnost za delovanje. Pridružio se i Sergej Lavrov koji je iz Dake 8. septembra 2023. rekao da ima informacije koje ukazuju na postojanje pokušaja da se gasovodi Turski tok i Plavi tok dignu u vazduh.

Naše nevolje su se uvećale u prošli petak (13.10.2023. godine). Bugarska je uvela porez na ruski gas koji se isporučuje preko njene teritorije u širu EU, prema zakonu koji je tog dana objavljen na zvaničnom sajtu bugarskog parlamenta. Nova uredba stupa na snagu odmah i uvodi taksu od 20 bugarskih leva (10,76 dolara) po megavat-satu. Za srpsku privredu, sisteme daljinskog grejanja i građane to znači veći trošak u iznosu od 20 do 25 procenata u zavisnosti kako računamo baznu uvoznu cenu gasa.

U međuvremenu u našem dvorištu se dešava mnogo toga. Veća cena gasa, od 1. novembra važiće i za toplane i biće preneta na građane. Ova poskupljenja (1. jula 2022. , 1. januara i 1. maja i 1. novembra 2023.) ukupno od oko 50 procenata su deo aranžmana sa Međunarodnim monetranim fondom i upućuju na probleme u državnim finansijama i likvidnosti Srbijagasa. Upravljanje Srbijagasom se mora poboljšati, a direktne subvencije države ultimativno smanjiti.

Obilazeći 23. avgusta 2023. trasu gasnog interkonektora između Srbije i Bugarske koji se većim delom finansira iz sredstava EU, Dubravka Đedović, ministarka rudarstva i energetike, saopštila je da očekuje njegovo puštanje u rad tokom oktobra. Svi se slažemo sa njenim rečima da je ovo strateški važan projekat jer će obezbediti dodatni pravac snabdevanja i veću energetsku sigurnost. Za građane Srbije je važno da obećano bude urađeno. I ako mogu da dam jedan savet: Mudrije je da se ipak držimo svog dvorišta i budemo u društvu država članica EU.

Autor je naučni saradnik, Fakultet tehničkih nauka, Univerzitet u Novom Sadu.

(Autonomija, foto: Pixabay)