Evropska Unija je ovog meseca uspostavila kancelariju tužioca za ceo region sa ciljem da se istraže krivična dela poput korupcije, prevare u vezi sa PDV-om i zloupotrebe fondova za oporavak od pandemije COVID-19.

U cilju kontrole korišćenja EU fondova, Kancelarija evropskog javnog tužioca vodiće postupke protiv kompanija i pojedinaca koristeći zakone i pravne sisteme 22 zemlje članice koje su se odlučile da učestvuju u projektu. Kako će to izgledati u praksi, ostaje da se vidi.

Laura Kodruta Koveši, koja je na čelu Kancelarije (KEJT), u svom intervjuu za „Risk end komplajans žurnal“ (Risk & Compliance Journal) govorila je o izazovima koji se nalaze pred njenom novom kancelarijom, koju čeka već više od 300 slučajeva prijavljenih od momenta uspostavljanja nove kancelarije, 1. juna. Slede delovi tog razgovora.

WSJ: Kakvu ulogu očekujete da imate u vezi sa EU fondom za oporavak od pandemije kovida?

Koveši: Po prvi put, prekršaji koji ugrožavaju finansijske interese EU biće istraženi na integrisan i strateški način od strane KEJT-a (EPPO), organa tužilaštva sa nadnacionalnim ovlašćenjima.

Naravno, zbog velikog paketa fondova za oporavak koji će biti dodeljeni sledeće nedelje državama članicama, očekujemo da će broj slučajeva porasti – jer više novca, manje pravila i manje transparentnosti znači veću opasnost od kriminalnih aktivnosti.

Tako da očekujemo da ćemo imati više slučajeva, pogotovo u vezi sa zdravstvenim sistemom, javnim nabavkama, infrastrukturom i poljoprivredom. Takođe, prednost KEJT-a je da možemo bolje da vršimo istragu, pogotovo u vezi sa prekograničnim krivičnim delima.

WSJ: Da li KEJT ima neke planove za povećanje korporativne usaglašenosti po pitanju EU fondova ili za ohrabrivanje kompanija da sarađuju sa KEJT-om?

Koveši: Na osnovu postojeće regulative, mi možemo da sarađujemo sa bilo kim na ovoj planeti, svakim ko ima informacije u vezi sa počinjenim krivičnim delima ukoliko ona potpadaju pod nadležnost KEJT-a.

Na primer, bilo koja privatna kompanija može da nam pošalje izveštaje, informacije ili žalbe u vezi sa krivičnim delima koja potpadaju pod nadležnost KEJT-a. Na našoj veb-stranici možete poslati žalbu na 22 jezika država članica. Tako da je odgovor potvrdan. Ukoliko imaju takve informacije, mogu nam ih poslati.

WSJ: Neke države članice EU bile su manje voljne da se bore protiv prevare i korupcije unutar svojih granica. Kako KEJT planira da stvori jednake uslove?

Koveši: Kada pričamo o istragama prevara u vezi sa EU fondovima, ovi prekršaji su ponekad praćeni manjkom koordinacije i nisu uvek bili glavni prioritet državnih vlasti. To neće više biti slučaj od kada postoji KEJT, jer KEJT je u jedinstvenoj poziciji da ima značajan uticaj na borbu protiv ovog tipa prevare.

Do sada sam videla da postoje velike razlike između država članica. Imamo države članice koje su istražile pet ili šest slučajeva u toku godine. Neke druge države članice su za godinu dana istražile stotine slučajeva.

Mišljenja sam da ne postoji „čista“ država. Ne znači da su države članice sa ne tako velikim brojem slučajeva čiste. Možda nisu uočile krivična dela, možda tu pojavu nisu tretirali kao prioritet. Sada kada imamo KEJT, to će se promeniti.

WSJ: Bilo je izvesnog natezanja između KEJT-a i Slovenije u vezi sa odabranim tužiocima iz te zemlje. Da li možete da nam kažete šta se novo dešava?

Koveši: Nemam nikakve zvanične informacije. Samo moram da kažem da će činjenica da nemamo tužioce delegirane od strane EU u toj zemlji značajno otežati situaciju u kojoj se nalazi KEJT, jer je KEJT uspostavljena kako bi poboljšala nivo zaštite finansijskih interesa EU.

Mi smo započeli rad bez odabranih tužioca iz Slovenije. Ali to znači da će nivo zaštite finansijskih interesa EU biti niži u Sloveniji, jer ne možete efikasno istražiti sumnje na prevaru bez tužioca delegiranih od strane EU.

WSJ: Da li ovaj primer Slovenije nameće pitanje kako zemlje učesnice mogu da spreče istrage ili ih uspore? Da li je to razlog za brigu?

Koveši: Naravno da sam zabrinuta, jer mislim da je ovo klasičan primer nedostatka iskrene saradnje od strane slovenačkih vlasti. Ukoliko ste odlučili da učestvujete, onda morate da se potrudite da stvari funkcionišu, a ne da ih komplikujete.

Sada moramo da budemo kreativni i pronađemo rešenja kako da istražimo slučajeve u Sloveniji. Ali jasno je da ne možemo da istražimo sve slučajeve u Sloveniji. Imamo jednog evropskog tužioca (za Sloveniju, koji se nalazi u Luksemburgu), ali on ne može da preuzme sve istrage koje će se voditi u Sloveniji.

To znači da ćemo morati da neke slučajeve stavimo u fioku, a KEJT nije uspostavljena da bi dozvolila bilo kome da stavlja slučajeve u fioku.

(Ambasada Slovenije u svojoj izjavi navela je da radi na tome da se uspostavi „procedura odabira delegiranih tužilaca iz Slovenije koja je zasnovana na zaslugama, transparentna i odgovorna.“ Dalje se navodi: „U međuvremenu, Slovenija će se oslanjati na iste uspostavljene državne mehanizme za zaštitu finansijskih interesa EU kao i druge države članice koje ne učestvuju u projektu.“)

WSJ: Da li možete da predvidite neke izazove? Prethodno ste pominjali zabrinutost zbog budžeta.

Koveši: To je zaista veliki izazov. Moramo da odlučimo da li želimo da budemo političari ili diplomate, ili želimo da budemo tužioci. Moje pitanje je sledeće: Da li želimo mače ili želimo tigra?

Dakle, postoje dve vizije. Jedna je vizija diplomata. Počnimo, pa ćemo videti, idemo korak po korak. Ali to se kosi sa vizijom tužilaca. Mi svi želimo da uradimo dobar posao i znamo šta nam je potrebno za to. Treba nam dovoljno velik budžet kako bi imali dovoljno resursa.

Još uvek nemamo dovoljno resursa. Potrebno nam je još ljudi, najmanje još 50 ovde u Luksemburgu kako bi bili u mogućnosti da imamo više analitičara, finansijskih istražitelja i kako bi obradili sve slučajeve koji dođu do nas.

Nadam se da ćemo sledeće godine dobiti više resursa. Borićemo se za to.

WSJ: Dobili ste nešto umanjen budžet, ali se nadate da ćete sledeće godine dobiti više?

Koveši: Dobili smo više novca, ali nismo dobili odobrenje da zaposlimo još ljudi. i šta ja sada treba da radim, kupim cveće za kancelariju? Ne, taj novac moramo da koristimo pametno. Taj novac treba da iskoristimo da zaposlimo još ljudi jer nam je to potrebno.

Tako da sam ja sada u situaciji (da tražim od organa KEJT-a koji donosi odluke) da vratim deo novca (Evropskoj Komisiji) jer… nemamo odobrenje da zaposlimo još ljudi.

WSJ: Kada možemo očekivati da vidimo prvi slučaj kojim će se baviti KEJT?

Koveši: Već smo primili više od 300 slučajeva.

Neki su u početnoj fazi. Neki nisu baš na početku. Tako da je veoma teško nakon dve nedelje rada dati neku procenu, ali nadam se da ćemo do kraja ove godine imati prvu optužnicu.

(WSJ, Foto: Flickr/usembassyromania )