Evropska unija bi trebalo da nastavi da pruža podsticaje za dekarbonizaciju u Srbiji, pre svega smanjenjem upotrebe uglja, direktnom finansijskom podrškom, blagovremenim uspostavljanjem regionalnog sistema za trgovinu emisijama i fonda za pravednu tranziciju. Takođe, EU i njene države članice treba da podrže ulaganja u ekološki prihvatljive energetske projekte, kao i podizanje svesti i angažovanje u energetskoj tranziciji, kako bi pomogli u jačanju pozitivne političke percepcije EU.

Ovo su neke od glavnih preporuka za javne politike vezane za geopolitičke dimenzije zelene energetske tranzicije Srbije, koje su rezultat istraživanja „Energetska dilemma Srbije: Kako prebroditi geopolitičke tenzije i rusko vlasništvo na putu ka održivoj tranziciji?“, koje je sprovedeno u saradnji Evropskog Fonda za Balkan i Savetodavne grupe za javne politike Balkan u Evropi (BiEPAG).

Autor istraživanja je Vujo Ilić, Naučni saradnik na Institutu za filozofiju i društvenu teoriju, Univerzitet u Beogradu, uz doprinos članova BiEPAG- a, Tene Prelec, Dimitra Bečeva i Nikolaosa Cifakisa.

Kako je saopšteno, studija se oslanja na nalaze analize „Energetika na Zapadnom Balkanu“ (maj 2023), kao i na regionalno istraživanje na Zapadnom Balkanu koje predstavlja rezultat terenskog rada sprovedenog u periodu mart-april 2023.

Glavni nalazi ove studije zasnovani su na podacima prikupljenim putem sekundarnog istraživanja i polustrukturisanih intervjua obavljenih između marta i jula 2023. godine s devet osoba, uključujući sadašnje i bivše predstavnike vlade, aktuelne opozicione političare, stručnjake za energetiku i međunarodnu bezbednost, bivšeg direktora energetske kompanije, kao i predstavnika Energetske zajednice.

Studija se bavi složenom mrežom izazova sa kojima se suočava energetski sektor Srbije, ispitujući kombinaciju događaja tokom zime 2021-2022 koji su pokrenuli trenutnu krizu. Kvar u Termoelektrani Nikola Tesla, pogoršan nedovoljnim ulaganjima i lošim upravljanjem, podudario se sa globalnom energetskom krizom. Ruska invazija na Ukrajinu dodatno je pojačala zabrinutost, otkrivajući ranjivost u snabdevanju energijom u Srbiji, koje se u velikoj meri oslanja na subjekte u ruskom vlasništvu.

Studija pomno razmatra ulogu ruskog vlasništva u energetskom pejzažu Srbije, uglavnom se fokusirajući na NIS Naftnu kompaniju, i proširuje analizu na širu dinamiku energetske tranzicije i geopolitiku. Ona baca svetlo na istorijski kontekst ruskih investicija u naftu i gas, njihov uticaj na energetsku bezbednost Srbije i složenu interakciju između ruskih, kineskih i zapadnih interesa, lokalne politike i ekoloških perspektiva.

Dok se Srbija bori sa višestrukom energetskom krizom, identifikuju se potencijalni putevi napred, naglašavajući potrebu za diversifikacijom dobavljača gasa, olakšavanjem prelaska na obnovljive izvore energije i navigacijom u geopolitičkim zamršenostima koje se prepliću sa ekološkim brigama. Studija naglašava ključnu ulogu EU i stranih aktera u oblikovanju energetske budućnosti Srbije i nudi preporuke za usklađivanje nacionalnih strategija sa evropskim ciljevima energetske tranzicije.

Nalazi ukazuju na to da je tranzicija Srbije ka obnovljivim izvorima energije usko povezana sa njenim spoljnim odnosima, možda i u većoj meri nego u drugim zemljama Zapadnog Balkana. Međutim, najveći problem zelene tranzicije u Srbiji je zavisnost od domaćeg uglja i lični interesi u proizvodnji električne energije na bazi uglja.

„EU treba da nastavi da omogućava Srbiji da postigne sigurnost po pitanju prirodnog gasa i diversifikaciju snabdevača povećanjem broja i kapaciteta interkonektora, proširenjem podzemnih kapaciteta za skladištenje gasa i kroz zajedničke sisteme kupovine gasa, sa ciljem korišćenja gasa tokom postepenog ukidanja uglja i prelaska na obnovljive izvore energije„, jedna je od preporuka koja je rezultat pomenutog istraživanja.

Upozorava se i da su kompanije u ruskom vlasništvu u Srbiji zainteresovane da ostvare profit od nafte i održe svoj monopol u snabdevanju gasom. Usled toga, gas nije proširio svoj udeo u energetskom sektoru zemlje i istisnuo ugalj. Ruske kompanije nisu bile aktivne prepreke zelenoj tranziciji. Finansijska podrška tranziciji i pritisak da se energetski sektor transformiše i udalji od uglja ne dolazi odozdo, već uglavnom spolja, pre svega iz EU.

(Autonomija, foto: Beta)