Skip to main content

EP usvojio Rezoluciju kojom se poziva na međusobno priznanje Srbije i Kosova

Info 06. jul 2022.
5 min čitanja

Evropski parlament (EP) usvojio je rezoluciju u kojoj se navodi da konačni sporazum između Srbije i Kosova treba biti “zasnovan na međusobnom priznanju”.

Ovo je prvi put da zvaničan dokument jedne evropske institucije spominje međuosobno priznanje. Pet država članica Evropske unije (EU) ne priznaje kosovsku nezavisnost, a EP je jedina institucija koja Kosovo tretira kao državu. Rezoucije EP inače nisu pravno obavezujuće za države članice EU.

Za ovu rezoluciju je glasalo 233 zastupnika, protiv ih je bilo 78 njih, a 34 uzdržanih.

Usvojenom rezolucijom, evropski zastupinici pozivaju vlasti u Srbiji “da pokažu stvarnu posvećenost vrednostima EU i da se usklade sa odlukama i pozicijama EU u spoljnoj politici i bezbednosti politika, uključujući sankcije Rusiji”.

Evropski parlament Rezolucijom poziva srpske vlasti da deluju protiv veličanja osuđenih ratnih zločinaca i da prekinu svaku retoriku i postupke koji podrivaju integritet zemalja u susedstvu i ugrožavaju regionalnu stabilnost i pomirenje. Žali se zbog kontinuiranog pritiska na pravosuđe i javnog poricanja međunarodnih presuda za ratne zločine i poziva novoizabranu većinu da prioritetno ojača garancije za nezavisnost i efikasnost pravosuđa.

Podsećaju se beogradske vlasti da će napredak u dijalogu o normalizaciji odnosa sa Kosovom odrediti tempo pristupnih pregovora.

Ponavlja se podrška dijalogu Beograda i Prištine i važnost konstruktivnog angažmana srpskih i kosovskih vlasti u cilju postizanja sveobuhvatnog pravno obavezujućeg sporazuma o normalizaciji, što je ključno za obe zemlje da napreduju njihovim evropskim putevima. Takođe se poziva na poštovanje i punu primenu svih prethodnih sporazuma, uključujući i Zajednicu srpskih opština na Kosovu.

U nacrtu Rezolucije se poseban prostor posvećuje stanju u medijima. Ističe se žaljenje zbog ograničene slobode medija i “zloupotrebe medija za sticanje nepoštene političke prednosti”, te napada na političke protivnike i širenje dezinformacija.

U tekstu nacrta se navodi da su evropski zastupnici “duboko zabrinuti” zbog širenja dezinformacija o ruskoj agresiji protiv Ukrajine, stoga se pozivaju srpske vlasti i Evropska komisija da podrže infrastruktura za borbu protiv dezinformacija i drugih hibridnih pretnji.

EP poziva na viznu liberalizaciju, poziva pet članica EU da priznaju nezavisnost Kosova

Evropski parlament (EP) je usvojio rezoluciju o Kosovu u kojoj poziva na hitnu liberalizaciju viznog režima za kosovske građane.

EP je pozvao i pet država članica Evropske unije (EU) da priznaju kosovsku nezavisnost.

Za rezoluciju je glasalo 469 evropskih zastupnika, 96 njih je bilo protiv a 72 uzdržanih.

Poput Rezolucije koja se tiče Srbije, i u rezoluciji posvećenoj Kosovu, spominje se međusobno priznanje kao epilog dijaloga Srbije i Kosova.

Autorka nacrta rezolucije Viola fon Kramon (von Cramon) je napomenula da je poseban dio rezolucije posvećen neophodnosti da strane napreduju u dijalogu.

“Dijalog Beograda i Prištine nije bio visoko na dnevnom redu nove kosovske vlade. Dijalog je preduslov za obje zemlje kako bi napredovale na evropskom putu. Prošli sporazumi su dovedeni u pitanje, što pokazuje nedostatak ozbiljnih angažmana, i to je kritikovano od strane pojedinačnih evroposlanika ali i u našem izveštaju”, upozorila je fon Kramon.

Ovom Rezolucijom, EP u potpunosti podržava zahtjev Kosova za prijem u Savjet Evrope.

Takođe dokumentom se prima k znanju namjera Kosova da podnese zahtjev za članstvo u Evropskoj uniji u toku ove godine, ali se naglašava da ne postoji brza procedura i da je normalizacija odnosa sa Srbijom neophodna da bi Kosovo napredovalo na evropskom putu.

Viola von Kramon je upozorila prištinske vlasti da sada nije trenutak da Kosovo aplicira za kandidatski status u EU.

„Mi jasno pravimo razliku između aplikacije za Savjet Evrope i aplikacije za EU, za koju kažemo da nije pravo vrijeme s obzirom na pitanje nepriznavanja. To bi podiglo domaća očekivanja sa kojima bismo morali kasnije da se bavimo”, poručila je fon Kramon.

Evropski zastupnici su Rezolucijom ponovili podršku dijalogu Beograda i Prištine uz posredovanje EU i ponovili su važnost konstruktivnog angažmana vlasti i Srbije i Kosova u postizanju sveobuhvatne pravno obavezujuće normalizacije.

Navodi se da je sporazum ključan kako bi obje zemlje napredovale na svojim evropskim putevima.

Upozoravaju se kako Kosovo tako i Srbija da je neophodna puna primjena svih dosadašnjih sporazuma, uključujući i Zajednicu srpskih opština.

U rezoluciji se žali zbog odluke Vlade Kosova da odbije prijedlog kojim bi se omogućilo prikupljanje glasačkih listića birača sa pravom glasa kako bi im se omogućilo da glasaju na teritoriji Kosova na srpskim izborima 3. aprila 2022, kao što je to bio slučaj ranije.

Takođe se Rezolucijom pozdravlja usvajanje rezolucije Skupštine Kosova kojom se oštro osuđuje vojna agresija i invazija na Ukrajinu od strane Ruske Federacije i pohvaljuje Kosovo za njegovo usklađivanje sa usvajanjem EU sankcija protiv Rusije.

Evropski parlament svake godine usvaja rezolucije za zemlje regiona.

Rezolucije EP nisu pravno obavezujuće za države članice EU.

Evropski parlament prozvao Dodika i zatražio reforme u BiH

Evropski parlament u srijedu je usvojio je izvještaj o Bosni i Hercegovini za 2021. godine, koji, kao i prethodnih godina, potvrđuje evropske perspektive te zemlje i traži provedbe reformi, ali i upozorava na pitanje Izbornog zakona i štetne politike vodstva bh. entiteta Republika Srpska.

Izvještaj su zastupnici u EP-u usvojili sa 479 glasova za, 81 protiv i 75 suzdržanih, prenosi Hina.

Izvještaj Paula Rangela ističe dvije glavne prepreke napretku Bosne i Hercegovine prema integraciji u Evropsku uniju: bojkotiranje i povlačenje vodstva i predstavnika RS-a iz državnih institucija, konkretno Milorada Dodika, i zastoj u pregovorima o reformi Izbornog zakona u entitetu Federacija Bosne i Hercegovine.

U izvještaju se poziva na ujednačene izborne i ustavne reforme u skladu s načelima EU-a te odlukama međunarodnih i domaćih sudova, što uključuje jednakost tri konstitutivna naroda i svih građana.

Dodik odletio u Sankt Peterburg kod Putina

Izražava se žaljenje zbog nedostatka političke volje aktera sa svih strana da osiguraju uspješno okončanje pregovora o hitnoj reformi Izbornog zakona Bosne i Hercegovine.

Zastupnici su pozvali Bosnu i Hercegovinu na provedbu EU sankcija Rusiji i upozorili da Moskva ima interes destabilizirati zemlju.

“Bosna i Hercegovina je na raskrsnici i sada je najvažnije je da izađe iz slijepe ulice, u koju su je doveli secesionizam čelništva RS-a i neuspjeh da se pregovorima riješi pitanje izbornih i ustavnih reformi”, rekao je Michael Gahler (Evropska narodna partija – EPP) u ime izvjestitelja.

Gahler je pozvao EU da uvede sankcije za Milorada Dodika, koji je, nakon što se u Briselu obavezao na provedbu reformi, “odletio u Sankt Peterburg, na susret s [ruskim predsjednikom] Vladimirom Putinom i odbio osuditi rusku agresiju na Ukrajinu”.

Pozvao je na kompromis  izbornim i ustavnim reformama, predloživši da “ako se, s jedne strane, Izborni zakon [Bosne i Hercegovine] mijenja u skladu sa željama hrvatskih građana, onda bi se, s druge strane, opseg prava veta u Domu naroda možda mogao svesti na najvažnije tačke”.

Evropski komesar za krizne situacije Janez Lenarčič napomenuo je kako je Bosni i Hercegovini 23. juna Evropsko vijeće poslalo jasnu poruku da će dobiti status kandidata za EU ako provede osnovne reforme u skladu sa 14 prioriteta koje je utvrdila Evropska komisija, od poštivanja demokratskih normi, vladavine prava, temeljnih prava do reforme javne uprave.

“Sada u oktobru trebaju biti provedeni pošteni i slobodni izbori. Samo konkretnom provedbom reformi Bosna i Hercegovina će pokazati da zaslužuje status kandidata”, rekao je zastupnicima Lenarčič.

Štetne politike u BiH, promašene u Briselu

Zastupnici u Evropskom parlamentu podržali su evropsku perspektivu Bosne i Hercegovine i vezanje statusa kandidata s provedbom reformi, ali i ukazivali na propuste Brisela.

Više zastupnika upozorilo je na štetne politike Milorada Dodika i njegove veze s Rusijom.

U ime kluba socijaldemokrata Dietmar Koster složio se da Bosni i Hercegovini treba dati status kandidata, ali je napomenuo da za to ona “treba provesti reforme protiv korupcije i osnažiti vladavinu prava”.

Njegov stranački kolega Andreas Schieder dodao je da Bosna i Hercegovina mora izvršiti preuzete obaveze, no za to je “potrebna značajna promjena ponašanja političkih čelnika, posebno određenih entiteta”, poručio je Schieder.

Slovenski eurozastupnik Klemen Grošelj je u ime kluba liberala Renew ocijenio je da djelovanje EU-a u Bosni i Hercegovini “nije ni geopolitičko, ni strateško”, ali da je Bosna i Hercegovina, bez obzira na sve probleme, zaslužila status kandidata.

“Kao pijani se držimo 14 reformskih uvjeta, koji su nastali u sasvim drugom političkom i, prije svega, sigurnosnom kontekstu”, rekao je i ustvrdio da je neuspjeh Bosne i Hercegovine posljedica i nesposobnosti EU-a da djeluje jedinstveno.

Neodrživost sadašnjeg Izbornog zakona

“EU mora odlučno, uz jasan okvir uvjetovanja u metodologiji proširenja, prekinuti igre mačke i miša koje igramo s raznim domaćim političarima. Takve promjene neće se svidjeti mnogim domaćim političarima, ali ionako se njima predugo uzaludno bavimo”, pozvao je Grošelj.

U ime kluba Zelenih Tineke Strik upozorila je da je ruska agresija na Ukrajinu “proces integracije učinila još hitnijim, jer destabilizacija regija ozbiljno prijeti”.

“Dodik ne može govoriti da je za pristupanje EU i istovremeno podržavati Putina i pokušavati razbiti Bosnu. HDZ [Hrvatska demokratska zajednica Bosne i Hercegovine] ne može uporno pokušavati da se zacementira etnička podjela diskriminatornim Izbornim zakonom koji narušava načelo jedna osoba – jedan glas”, rekla je.

Hrvatski eurozastupnici u raspravi su isticali potrebu poštivanja konstitutivnosti tri naroda i ukazivali na neodrživost sadašnjeg Izbornog zakona, po kojemu predstavnika Hrvata u Predsjedništvu Bosne i Hercegovine mogu birati i Bošnjaci.

(AJB/Agencije/RSE)