Elektronske cigarete su u komercijalnoj upotrebi već dvadeset godina. Dolaze u različitim oblicima i ukusima. Ukoliko ste ikada poželeli da nikotin ima ukus breskve ili možda kivija, želja vam je ispunjena. A ako vam smeta oblik ili izgled elektronske cigarete, danas ćete na najbližoj trafici pronaći širok izbor. Ono što je zapravo problem kod konzumiranja ovih proizvoda (sem očiglednog problema- zavisnost od nikotina) je nedovoljna svest o negativnim posledicama koje ostavljaju.

„S obzirom da dvadeset godina nije dugačak period i da medicina nije imala dovoljno vremena da istraži ove proizvode, malo se zna o posledicama“, navodi pulmolog Darko Tasić, dodajući da je biranje između klasičnih i elektronskih cigareta kao biranje između dva zla.

Mitovi i istraživanja

Takođe, treba napomenuti da se poruke kao što su ‘zdraviji izbor’, ‘bez dima i neprijatnih mirisa’ nalaze na sajtu svakog proizvođača ovih uređaja. Ipak, istraživanja koje su te kompanije sprovele često ne odražavaju realnu sliku, a neka od njih nisu ni priznata od zvanične medicine kao validna.

Štetnih sastojaka u elektronskim cigaretama postoji na pretek. U najvećem broju je zabeležen dijacetil, koji se dobija zagrevanjem hemikalija. U pojedinim proizvodima može se naći i metilglioksal koji dovodi do dijabetesa i neurodegeneracije, odnosno do gubitka i smrti neurona.

Ukoliko pitate osobe koje konzumiraju elektronske cigarete zašto puše njih a ne obične, odgovor je uglavnom jer su zdravije i pomažu pri prestanku pušenja.

Vesna Imbronjev iz Savetovališta za odvikavanje od cigareta ističe da među pušačima postoji mnogo dezinformacija.

„Najčešće se javljaju ljudi koji su pušili klasične cigarete pa su onda krenuli sa elektronskim cigaretama u cilju da prestane da puše, kao da im je to neki prelazni vid, i onda kada vide i shvate da je u suštini to isto, onda se jave na odvikavanje da pušenja“, napominje ona.

Marketing i kupci

Ako pogledate šarena pakovanja u kojima ovi proizvodi dolaze, pomislili biste da su dečiji, uzevši još i da su ukusi voćni i da je ukus koji vam ostaje u ustima posle uvlačenja dima zapravo sladak, nije teško zaključiti kakve kupce proizvođači žele da privuku.

Institut za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“ je 2017. godine radio istraživanje među decom od 13 do 15 godina, gde se 6% njih izjasnilo da koristi elektronske cigarete.

Prema istraživanju udruženja „Roditelj“ iz 2022. godine, čak 83% maloletnika niko nije pitao koliko imaju godina pri kupovini elektronskih cigareta.

Laka kupovina dovodi do toga da maloletnici koriste ove uređaje i u školi. Problem je na koji način sankcionisati takvo ponašanje.

Pomoćnica direktora Elektrotehničke škole u Novom Sadu Jelena Horstman navodi da je potrebno dopreti do učenika.

„Ovde ih dovedemo kod nas, pozovemo roditelje i zapretimo kaznom, kažemo da nam je žao što se truje, mi nećemo moći na duže staze kontrolisati ali unutar školskog dvorišta ne sme i onda zabeležimo ime i obično ima rezultata, pogotovo kod mlađih“, kaže ona.

Bile one zdravije ili bar mirisale lepše od običnih cigareta, opet sadrže štetne sastojke. Podatak da je Srbija šesta u svetu po broju stanovnika koji konzumiraju cigarete je vrlo lako dokazati – samo izađite na ulicu.

Da li će se ti brojevi smanjiti sa novim generacija je takođe upitno. Od klasičnih cigareta preko nikotina koji se žvaće do nargile i elektronskih cigareta, jasno je da tržište za ovakve proizvode postoji.

Valentina Simović (Autonomija, foto: Pixabay)

(Studentski rad iz predmeta Radijsko novinarstvo, u okviru prakse koju Nezavisno društvo novinara Vojvodine realizuje u saradnji sa Filozofskim fakultetom u Novom Sadu – Odsek za medijske studije)