Srbija je peta na svetu po indeksu „viška smrtnosti“ u periodu od 1. aprila do 30. juna 2021. godine, pokazalo je istraživanje britanskog magazina „Ekonomist“.
Prema tim podacima, u Srbiji je u ovom periodu od korone umrlo 7.030 osoba, a generalni „višak smrtnosti“ (u odnosu na 2020. godinu) je 30.210.
„Ekonomist“ je iz ovih podataka izvukao „indeks viška smrtnosti“ na 100.000 građana, i on u slučaju Srbije iznosi 436. Na ovoj tabeli od Srbije su gore četiri zemlje: Rusija, sa 155.940 mrtvih od korone i indeksom od 445, Severna Makedonija, sa 5.400 umrlih od korone i indeksom od 483, Bugarska, sa indeksom 509 i, konačno, Peru koji je na vrhu liste sa indeksom 589.
O metodologiji
„Ekonomist“ je do ovih brojki došao upotrebom mere poznate kao „prekomerna smrt“, u kojoj se uzima broj ljudi koji umiru od bilo kog drugog razloga i poredi se sa istorijskim prosekom poslednjih godina. Ekonomist je koristio statističke modele kako bi predvideo broj smrti koji bi svaka zemlja da je situacija „normalna“ registrovala u periodu na koji se istraživanje odnosi.
Koji su razlozi za ovakav „višak smrtnosti“? Prvi je da zvanične statistike u mnogim zemljama isključuju žrtve koje pre smrti nisu testirane na koronu, što može da bude veliki broj u mestima gde se ne testira mnogo.
Drugi razlog je što bolnice i birokratija danima, čak i nedeljama ne procesuiraju smrtovnice, zbog čega dolazi do zastoja u podacima. A treći razlog je što je pandemija otežala lekarima lečenje pacijenata sa drugim simptomima i obeshrabrila ljude da odlaze u bolnice iz straha da se ne zaraze što je indirektno moglo da izazove skok broja umrlih od drugih bolesti osim korone.