– Usvajanje novog statuta Vojvodine neće biti generator političkih tenzija u Srbiji već, u to sam ubeđen, generator buduće evropske politike naše zemlje – kaže predsednik Skupštine Vojvodine Šandor Egereši u intervjuu “Dnevniku”, u osvit sednice pokrajinskog parlamenta na čijem dnevnu redu će se naći samo jedna tačka – predlog statuta Vojvodine. Egereši navodi da je na tekst tog predloga do sada pristiglo više desetina amandmana, ali ističe da je i pored toga optimista da sednica, koja je zakazana za utorak, 14. oktobra, može biti završena do kraja tog dana. Ipak, i ukoliko bude nastavljena naredni dan, ustavni rok, koji propisuje da novi saziv vojvođanske skupštine ima 90 dana da usvoji novi statut, po rečima spikera Pokrajinske skupštine, neće biti probijen.

– Očekujem da ćemo u utorak, eventualno i u sredu, imati demokratsku raspravu o dokumentu najvažnijem za Vojvodinu i da će poslanici pokazati visok nivo političke kulture. Nadam se da će na kraju oni koji su protiv tog dokumetna prihvatiti stav većine, a ja ću, kao predsednik Skupštine, obezbediti uslove da većina sasluša sve primedbe opozicije – ističe Egereši, koji je, inače, pre 17 godina, uz sadašnjeg poslanika DS-a Borislava Novakovića i još 11 kolega, glasao protiv usvajanja aktuelnog vojvođanskog statuta.

Postoji li mogućnost da zbog velikog broja amandmana na predlog statuta bude probijen ustavni rok za usvajanje tog dokumenta? Kakve konsekvence bi, u tom slučaju, snosila vojvođanska skupština?
– Optimista sam da ćemo raspravu završiti istog dana, dakle do ponoći, ali svakao da postoji mogućnost, što će zavisiti od toka rasprave, da sednica bude nastavljena i narednog dana. Šta god da mislim o Ustavu, moja je obaveza, i kao predsednika Skupštine i građanina ove zemlje,da ga poštujem, a to znači da novi statut mora biti usvojen do 15. oktobra u ponoć. Dakle, imamo dva dana za kvalitetnu raspravu. Nakon toga predstoji potvrđivanje statuta u Skpštini Srbije i zato nameravam da uskoro pozovem sve parlamentarce u Skupštini Srbije iz Vojvodine i da od njih zatražim da upravo oni budu ti koji će inicirati stavljanje statuta na dnevni red. Najidealnije bi bilo da se to uradi što je pre moguće, kako bismo mogli od 1. januara iduće godine da počnemo primenu novog vojvođanskog statuta.

U odnosu na tekst nacrta, predlog statuta koji će se u utorak naći pred poslanicima pretrpeo je određene izmene. Da li se, uz ostale razloge, pri korigovanju izvornog teksta vodilo računa i o tome da sadržaj statuta bude prihvatljiv za što širi krug poslanika u Skupštini Srbije?
– Prihvaćene primedbe na tekst nacrta nisu suštinski uticale na konačan tekst predloga statuta, u pitanju je samo njegovo poboljšavanje, odnosno jezičke i tehničke korekcije. Što se tiče ponašanja poslanika u Skupštini Srbije, duboko verujem u to da smo demokratska i, u budućnosti, evropska država, i da su na čelu republičkog parlamenta kvalitetni i odgovorni ljudi, od kojih očekujem da će voditi raspravu u pravcu toga da se taj dokument ozbiljno razmatra i da pri tome uvažavaju specifične interese Vojvodine koji su sadržani u tom dokumentu – od toga da su u Vojvodini ravnopravni svi građani i građanke i nacionalne zajednice koje u njoj žive do potrebe za osnivanjem razvojne banke. U Vojvodini nema secesionističkih intencija, i u tekstu predloga statuta ne postoji nijedna odredba koja Vojvodini donosi vojsku, monetu, carinu ili policiju! O tome da Vojvodina na mala vrata uvodi obeležja države govore samo zlonamerni kvazistručnjaci, i takve organizacije i stranke. Nažalost, takva priča unosi nemir među građane, a to nikome nije u interesu. Ne poznajem nijednog relevantnog političara u Vojvodini koji se zalaže za njenu nezavisnost, ali znam mnogo njih koji se zalažu za veći stepen autonomije.

S obzirom na stav opozicije i dela javnosti koji u novom statutu vide uvod u stvaranje nezavisne države, postoji li mogućnost da njegovo usvajanje generiše političku krizu i izazove tenzije?
– Od usvajanja statuta AP Vojvodine očekujem isključivo da generiše buduću evropsku politku Srbije. Jer, kada govorimo o statutu – on jača evropske vrednosti Srbije, u prvom redu afirmiše regionalizam, a nova regionalna politika je upravo ono što je Srbiji potrebno. Niko iz Vojvodine, pa ni ja, nije protiv toga da Šumadija ili grad Beograd postanu posebne regije, ali istovremeno tražimo da se uvažavaju interesi Vojvodine.

A može li onda političku krizu da generiše neusvajanje statuta u Skupštini Srbije?
– Kad je u pitanju ishod glasanja u Skupštini Srbije, svrstavam se u umerene optimiste. Znam da u tom tekstu nema ničega lošeg ili spornog. On, možda, nije ono što bismo ja i mnogi u Vojvodini želeli za našu pokrajinu, ali imamo Ustav i rešenja iz Ustava koja se odnose na Vojvodinu i to moramo da poštujemo.

Međunarodne aktivnosti

Predsednik vojvođanske skupštine prisustovao je ove nedelje potpisivanju protokola Srbije i nemačke pokrajine Baden-Virtemberg u Briselu, čemu su značajno doprinele upravo aktivnosti Vojvodine.

Osim učešća na Međunarodnoj konferenciji “«Dunav – evropska reka budućnosti”», Egereši je tokom boravaka u glavnom gradu EU razgovorao sa zvaničnicima Baden-Vritemberga s kojima je dogovoreno da idućeg meseca na sajmu u Štutgartu Vojvodina predstavi svoje privredne potencijale, kao i uzvratna poseta Nemaca Novom Sadu, u kojem bi u prvom kvartalu 2009. trebalo da bude otvoren stručni centar Baden-Virtemberga.
– S predsednicom Parlamenta Mađarske Katalin Sili saglasio sam se u tome da je dosadašnju uspešnu saradnju vojvođanskog i mađarskog parlamenta potrebno još više produbiti, a o tome, kao i o novim vidovima saradnje, razgovaraćemo u Budimpešti 22. oktobra – naveo je predsednik Pokrajinske skupštine. Egereši je u Briselu, o aktuelnim prilikama u Vojvodini i o novom statutu, razgovarao s visokopozicioniranim članovima Evropskog parlamenta Doris Pak i Jelkom Kacinom.

(Dnevnik)