Skip to main content

Dve i po decenije od kada su neonacisti ubili dečaka u Beogradu

Građani 18. okt 2022.
2 min čitanja

Na današnji dan, pre 25 godina, neonacisti su na smrt pretukli trinaestogodišnjeg dečaka Dušana Jovanovića, u centru Beograda.

Dušana su 18. oktobra 1997, dok je išao do obližnje prodavnice da kupi sok, u Beogradskoj ulici presrela dvojica skinheda, oborila ga na zemlju, a cokulama zatim išutirala do smrti.

Neonacisti su dečaka udarali cokulama u glavu, ali i komadom oluka koji su odvalili.

Zbog ubistva dečaka romske nacionalnosti na kaznu od deset godina maloletničkog zatvora osuđeni su tada maloletnici Milan Čujić (1980) i Ištvan Fendrik (1980) iz Zemuna.

Oni su, umesto 19. oktobra 2007, posebnim rešenjem Okružnog suda u Beogradu uslovno pušteni na slobodu u aprilu 2004.

Rešenje o uslovnom otpustu doneto je posle njihove molbe, prilikom čega je uzeto u obzir njihovo kajanje i dobro vladanje tokom izdržavanja kazne.

U sličnom incidentu u novembru 2000. godine, neonacisti su na smrt pretukli i poznatog glumca Dragana Maksimovića, jer im je “ličio na Roma”.

Opre Roma povodom godišnjice ubistva dečaka: Duboki rasizam u našem društvu

Prošlo je 25 godina od ubistva romskog dečaka Dušana Jovanovića kog su u Beogradskoj ulici, u centru glavnog grada, presrela dvojica skinheda, oborila na zemlju, a zatim išutirala do smrti. Filip Hasković iz Opre Roma Srbija tim povodom je za N1 izjavio da je najveći problem što se zajednica, i pre i posle tog zločina, jako malo bavila problemom dubokog rasizma u našem društvu.

„Mi moramo da pričamo o rasizmu, da napravimo paralelu između 1997. i 2022. godine. Jako se malo promenio narativ o Romima, i dalje imamo napade na naselja, desničare u parlamentu, rasističke reči u udžbenicima… Jako se malo radi i govori o rasizmu u našoj zajednici“, upzorio je Hasković u Novom danu TV N1.

Istakao je da Romi već osam vekova žive zajedno sa Srbima sa kojima dele i najbolje i najgore trenutke, te da je jako žalosno što rasizam i neonacistička ideologija postoje u narodu koji je, posle Jevreja i Roma, najviše stradao od nacista u Drugom svetskom ratu.

Hasković je kazao i da su uoči ubistva malog Dušana, postojali „jaki faktori“ koji su ukazivali na to da će se desiti tragedija, poput pojedinih tesktova u novinama u kojima je korišćen pogrdni rečnik, do učestalih napada na radnike Gradske čistoće.

Sagovornik N1 je rekao da je dovoljno pogledati komentare na portalima o protestima Roma zbog struje u niškom naselju Dvanaesti februar, i videti koliko je tu rasizma.

Problem je, kako je istakao, to što rasizam šire ljudi na funkcijama koji mogu da utiču na budućnost njega kao pojedinca i pripadnika romske zajednice, ali i cele zajednice uopšte.

Ukazao je i na to da su prolaznici pogrdno dobacivali Romima koji su protestovali u Nišu, ali da se romska zajednica suočava i sa rasizmom u školama i pri zapošljavanju.

„Kada neko iz većinskog stanovništva ode na razgovor za posao, a Romi imaju čak i veće kompetencije, naravno da će neko iz većinske populacije dobiti posao“, upozorio je Hasković.

Dodao je i da se incidenti prijavljuju nadležnima, ali da se jako malo slučajeva procesuira. Ukazao je baš na slučaj maloletnika koji su ubili Dušana Jovanovića i bili osuđeni na maksimalnu kaznu od deset godina zatvora, da bi im kazna kasnije bila umanjena i posle šest godina su uslovno pušteni na slobodu.

Hasković je pozvao građane da se danas u 18 sati pridruže protestnoj šetnji od Pravnog fakulteta, kako bi se, na 25. godišnjice zločina u Beogradskoj ulici, ukazalo na probleme romske zajednice.

Srbija bez Roma ne može da ide napred i mora da nađe sistemska rešenja za rasizam, poručio je Hasković.

(Autonomija/N1)