”Srbija protiv nasilja”, slogan je pod kojim se, četvrtu nadjelju zaredom, održavaju antivladini protesti u Beogradu. Ko je generisao nasilje protiv kojeg danas protestuju građani Srbije? Kako je i kada to nasilje postalo „način života“?
Beogradski advokat Srđa Popović davno je postavio dijagnozu: isti metak koji je početkom devedesetih iz Beograda ispaljen na Vukovar i koji je kasnije lutao od Dubrovnika i Sarajeva do Srebrenice i Prištine, 12. marta 2003. zaustavio se u srcu Zorana Đinđića.

Je li se zaustavio?

„Nije. Taj se metak nije zaustavio na Đinđiću“, kaže za Autonomiju profesor Fakulteta političkih nauka u Beogradu i nekadašnji ministar poljoprivrede u Vladi Zorana Đinđića. „Đinđića je pogodio istorijski metak kolonijalne politike Srbije od 19. veka na ovamo. Taj je metak – metak svake diktature i nezakonite vladavine u Srbiji. On leti i danas i pogađa sve demokrate, federaliste i Evropljane u njoj. To je metak ratne Srbije, koji posle proglašavanja nezavisnosti Crne Gore leti i po njoj i truje narod anti-etikom izdaje sopstvene države.“

AUTONOMIJA: Mogu li protesti destabilizovati vlast predsjednika Srbije Aleksandra Vučića?

VESELINOV: Podela se izlila iz novina i iz zatvorenih prostorija i izašla kroz prozor. Vučićeva samovlada se sada ljulja na ulici. A ulica je uvertira u prevrat. Dva su naroda danas u Beogradu izašla na front: prvi je stari, koji je istrulio u ideologiji izolacije i provincijske kulture; drugi je nova ideologija svetske integracije srpskog naroda, a to je ideologija hrabrosti i želje za konkurencijom znanja. I vodi ga gradska internet-omladina. Sa tim narodom vlada Srbije neće izaći na kraj.

AUTONOMIJA: Kako tumačite ”preseljenje” Aleksandra Vučića sa mjesta predsjednika Srpske napredne stranke na mjesto lidera novoformiranog pokreta? Šta je politički cilj tog manevra?

VESELINOV: Šta predsednik Vučić planira, ne znamo. Šteta što nije napustio i državne dužnosti. On je možda poverovao da je postao vođa naroda, novi Garibaldi, pa mu je njegova partija postala tesna. Ako planira da gurne sveopštu narodnu lavinu protiv svih drugih partija, protiv suparnika i parlamentarnog uređenja Srbije, brzo će se uveriti da mu je samoljubivost zamračila horizont.

AUTONOMIJA: Dosta je polemike o ideološkoj i političkoj platformi antivučićevskog protesta… Da li je, u tom smislu, zaista riječ o ”dvije strane iste medalje”? Drugim riječima, mogu li ovi protesti izazvati „ideološku evoluciju” unutar srpske opozicije?

VESELINOV: Sadašnji protesti protiv vladavine Srpske napredne stranke i Socijalističke partije Srbije još nisu i protiv njihove nacionalističke politike na Kosmetu, prema Bosni i Hercegovini i Crnoj Gori. Nisu ni protiv anti-humanističke politike Srpske pravoslavne crkve. Opozicija za sada ne otvara front ni prema socijalistima, niti prema Crkvi. Pametno!

AUTONOMIJA: Šta je pametno?

VESELINOV: To što ide isključivo na Vučića, kao i mi iz DOS-a protiv Slobodana Miloševića 2000. godine. Opozicione partije u Srbiji nisu još otvoreno krenule na politiku mira u jugoslovenskom prostoru i poštovanja tuđih državnih integriteta. Ali ovi protesti su demokratske prirode tamo gde zahtevaju aktivni parlamentarni život, uništenje kriminala i državnog nasilja, izlečenje sudstva i policije od korupcije i slobodu novinarske reči, koja će na profesionalni etički način saopštiti istinu i sumnju.

AUTONOMIJA: Nekoliko visokih funkcionera SNS-а napustilo je Srpsku naprednu stranku. Je li riječ o izolovanim incidentima politički marginalnih pojedinaca ili o ozbiljnim političkim previranjima, šta mislite?

VESELINOV: Vučićeva stranka je suviše velika da bi je potresle pojedinačne izdaje. I to još nije vodopad. Ali biće sa pojačavanjem demonstracija i cepanjem političke lojalnosti policije i vojske sadašnjem režimu.

AUTONOMIJA: Kosovo trenutno prolazi kroz ozbiljnu političku i institucionalnu krizu. Jeste li očekivali ovako oštre američke sankcije Prištini?

VESELINOV: Amerikanci nisu prešli na stranu Srbije, već su Albinu Kurtiju rekli da ne sme da trči ispred rude. Amerika želi da odluči o modelu mira na Kosmetu, a ne Kurti, i taktički melje obe zavađene strane. SAD ne daju da im prištinska samovolja umanji podršku u Beogradu. Sporazum iz Brisela je jasan: Srbiji Zajednica srpskih opština na Kosmetu, a Prištini otvoren put ka svetskim institucionalnim integracijama. Međutim, Kurti hoće svoj kolač, a Beogradu samo čašu žuči. Preterano.

AUTONOMIJA: Može li premijer Albin Kurti politički preživjeti unutrašnje i spoljne pritiske?

VESELINOV: Ne može. Ako bude napadnut i od Amerike i od svojih, moraće u manastir.

AUTONOMIJA: Oprostite, nisam Vas razumjela. Kakav manastir?

VESELINOV: Moraće u izolaciju. Napustiće politiku.

AUTONOMIJA: Američke sankcije nisu uvod u ”dizanje ruku” SAD od Kosova?

VESELINOV: Ne, nikako. Jer, budu li Amerika i EU digle ruke od Kosmeta, Srbija će ući sa vojskom na tu teritoriju i ponoviće politiku Miloševića koja je 1999. godine dovela do napada NATO-a na Srbiju, malčice i na Crnu Goru. Američki nežni protektorat i sada postoji na Kosmetu, i on bi mogao samo da jača, a nikako da slabi zbog pojačavanja sukoba.

AUTONOMIJA: Ako bi se to ipak dogodilo, kakve bi mogle biti posljedice?

VESELINOV: To niko ne zna. Najmanje je verovatno da bi SAD i EU napustile Briselski sporazum i da ne bi obrazovale novu prištinsku vladu koja bi ga primenila.

AUTONOMIJA: Očekujete li da se kriza sa Kosova prelije na region?

VESELINOV: Ne vidim zašto bi se prelila. Tirana ne može biti zainteresovana da se digne na Ameriku zbog tvrdoglavog Albina Kurtija, a sama Priština ne preti nijednoj zemlji na Balkanu teritorijalnim zahtevima.

AUTONOMIJA: Prijeti Srbija.

VESELINOV: Da, ali ta pretnja nije vojna; ona samo podstiče unutrašnje nemire i pobune srpskog stanovništva u Crnoj Gori i u Bosni i Hercegovini. Ipak, mislim da to u Crnoj Gori polako jenjava. Sa druge strane, ni Atini se ne tuče sa Albanijom zbog njihove grčke nacionalne manjine. Priština ne ugrožava ni Severnu Makedoniju. Ceo sadašnji spor je između Beograda i Prištine i njega će, hoćeš-nećeš, rešiti Evropa i Amerika.

AUTONOMIJA: Zašto SAD tolerišu Aleksandra Vučića? Imate li utisak da je Vašington, baš kao i devedesetih, velikosrpski nacionalizam uzeo kao svog ključnog saveznika na Balkanu?

VESELINOV: Moje znanje o američkoj politici iz devedesetih godina prošlog veka ne govori da je nacionalizam Slobodana Miloševića bio projekat SAD-a. Bili su protiv. A zašto još uvek ne odbacuju Vučića? Pretpostavljam da to nije zbog njihovog zadovoljstva njegovom unutrašnjom politikom i samovladom.

AUTONOMIJA: Nego?

VESELINOV: Nego zbog toga što je on navodno još uvek spreman da se otrese Kosmeta u zamenu za „nešto“.

AUTONOMIJA: Za šta?

VESELINOV: Za sada, to su rešenja iz briselskog sporazuma. Pored toga, sa kim bi drugim u Beogradu i razgovarali, kada tamo još uvek caruje nacionalistički hor, gde Vučićevi umetnici daju muški hor i orkestar, a opozicija ulični sopran?

AUTONOMIJA: Kako ocjenjujete trenutnu ulogu američke politike na Zapadnom Balkanu?

VESELINOV: Više je sedativna nego konstruktivna. Američka politika pretrpela je najveći poraz na jugoslovenskom prostoru sa Dejtonskim sporazumom za Bosnu i Hercegovinu iz 1995. godine: priznala je teritorijalni ishod tamošnjeg bratoubilačkog rata i stvorila neodrživu veštačku federaciju. Za ovu zemlju postoje samo dva rešenja: ili njen raspad ili ukidanje postojeće negativne federacije u korist centralizovane države pod međunarodnom kontrolom. Ne zna se šta je ovde gore od goreg. Možda postoji i treće rešenje: neka tamo nastave da žive tri naroda pod sadašnjim dejtonskim rešenjima i čekaju da padne beogradska velikosrpska politika. To bi moglo da utiša zahteve za raspadom zemlje.

AUTONOMIJA: Može li kriza na Kosovu odvući pažnju predsjednika Srbije Aleksandra Vučića sa Crne Gore?

VESELINOV: Ne odvlači Vučiću kosmetsko pitanje pažnju od Crne Gore, već uspon nove independističke energije u samoj Crnoj Gori. To se osetilo na izborima 2022. godine sa usponom pokreta Evropa sad. I to će 11. juna 2023. godine, na vanrednim parlamentarnim izborima, da se pojača. Narod Crne Gore spašava svoju zemlju, a ne nevolje Srbije sa Kosmetom.

AUTONOMIJA: Gdje tačno u Evropi sad vidite „independističku energiju“? Troje čelnika tog pokreta, nekada ministara u Vladi Zdravka Krivokapića, inaugurisani su kod mitropolita Amfilohija u manastiru Ostrog. Na njihovoj izbornoj listi je izrazito proruska stranka, njen visoki funkcioner Cetinju i Cetinjanima prijeti „dekontaminacijom“.

VESELINOV: Svejedno. Izborno telo Evrope sad će ili naterati lidere tog pokreta da se promene ili će njihovo biračko telo naći neku novu Evropu sad, a ove ostaviti u prašini. Velika je razlika u bivšem političkom ponašanju lidera Evrope sad i njenog sadašnjeg biračkog tela: jedno je njihovo ponašanje dok nije bilo Evrope sad, a drugo je od momenta kad su nastali. Ne budu li sledili svoje novo biračko telo, nestaće sa političke scene ovakvi kakvi su trenutno.

AUTONOMIJA: Šta je sa Vojvodinom? U kojoj mjeri je vlast SNS-a dovela u pitanje autonomiju Vijvodine?

VESELINOV: Autonomija Vojvodine ne postoji zbog Ustava Tadić-Koštunica iz 2006.godine, kada je Vojvodina izgubila svaku zakonodavnu, finansijsku i administrativnu autonomiju u odnosu na Beograd. Vučić sa tim nema veze. On, naravno, ne želi ne samo da na bilo koji način obnovi autonomiju Vojvodine, već autonomiju u svojim govorima, čak i kada je na teritoriji Vojvodine, uopšte ne pominje. Nikada se nije poklonio zastavi Vojvodine. Čak na mitinzima u Vojvodini ne kaže ni „zdravo, Vojvođani“!

AUTONOMIJA: Šta je danas kulturološka i istorijska posebnost Vojvodine?

VESELINOV: Posebnost Vojvodine je u njenoj istoriji. Vojvodina je bila druga ekonomija, druga politička istorija; bila je centar modernog srpskog naciona, a ne Kosovo; drugačija je ona muzika i nošnja, drugačiji je njen govor i mentalitet, kao i zasebna želja za razvoj. Vojvodina danas spava.

Tamara Nikčević (Autonomija, foto: printscreen/Youtube)

Intervju je deo projekta “Analiza antizapadnih narativa u Srbiji” koji sprovode Nezavisno društvo novinara Vojvodine i portal Autonomija. Projekat je podržala Ambasada SAD u Srbiji.