U ovom trećem i poslednjem članku o srpskom studentskom pokretu, Fondacija Max van der Stoel i Međunarodna fondacija GroenLinks ponovo su udružile snage. Imali smo priliku da razgovaramo sa Dinkom Gruhonjićem, novinarom sa preko dve decenije iskustva i programskim direktorom Nezavisnog društva novinara Vojvodine (NDNV).

Pored medijskog rada, gospodin Gruhonjić je i profesor na Univerzitetu u Novom Sadu. Masovni studentski protesti u Srbiji i dalje traju, jer srpski režim nije ispunio zahteve koji se fokusiraju na zahtevanje pravde i na odgovornosti vlasti. Jedna od najistaknutijih tema koju Gruhonjić ističe je borba za nacionalnu radiodifuziju, koja sve više gubi svoju nezavisnost. Zbog toga su studenti i drugi građani blokirali sedište nacionalnog javnog servisa.

U ovom intervjuu razgovaramo o ulozi medija u Srbiji, tekućim protestima, solidarnosti unutar akademske zajednice i široj ulozi EU i geopolitičkim tenzijama u regionu.

Sloboda medija u Srbiji

„Kao i svaki javni servis u Evropi, vlasnici javnih medijskih servisa su građani, a ne vlade“

Demokratija u Srbiji postoji otprilike dvadeset pet godina i suočavala se sa stalnim izazovima, razumljivo, jer se demokratija ne ukorenjuje preko noći. Funkcionalna demokratija se oslanja na slobodne i nezavisne medije, ali sloboda medija u Srbiji ostaje ograničena i pod pritiskom. Dva javna medijska servisa Srbije su nacionalni emiter RTS i javni medijski servis RTV pokrajine Vojvodine. Ti javni mediji su po zakonu javni medijski servisi, ali i dalje slede vladine instrukcije i prorežimski stav. Građani u Srbiji traže od vlade i uređivačkih politika da jednostavno poštuju zakon. „Kao i svaki javni servis u Evropi, vlasnici javnih medijskih servisa bi trebalo da budu građani, a ne vlade“, kaže Gruhonjić.

Kada smo pitali Gruhonjića o stanju nezavisnih medija, on objašnjava da ono ostaje veoma loše i da se nastavlja pogoršavati. Nezavisni mediji, koji nisu kontrolisani od strane režima, meta su režima kao neprijatelji, izdajnici, strani agenti i špijuni. Nezavisni novinari su stalno izloženi verbalnim, pa čak i fizičkim napadima od strane režima. Gruhonjić smatra da nezavisni mediji u Srbiji zaslužuju mnogo veću podršku, kako domaću tako i međunarodnu.

Borba protiv straha

„Možda zvuči paradoksalno, ali strah je doveo do oslobađanja od straha.“

Govoreći o studentskim protestima, pitali smo Gruhonjića kakav stav ima kao novinar i akademski građanin. Prema njegovom mišljenju, studentski pokret u Srbiji trenutno ima najviši nivo političkog legitimiteta. Dok je opozicija poslednjih trinaest godina sistematski urušavana i ne uspeva da se jasno pozicionira, studentski protesti uspeli su da zadobiju široku podršku. „Politički sistem u Srbiji je praktično mrtav“, kaže Gruhonjić, „ali režim nije očekivao studente.“ Njihovi zahtevi su jasni: formiranje prelazne vlade sastavljene od stručnjaka, a ne političara iz režima ili opozicije. Profesori, nastavnici, poljoprivrednici, pravnici i sindikalci treba da učestvuju u toj vladi, vođenoj od strane ljudi koji poznaju stvarne potrebe zemlje.

U većini odgovora Gruhonjić je optimističan. Iako su starije generacije skeptične, on veruje da će studentski pokret uspeti. „Pre tragedije u Novom Sadu, mnogi mladi su bili apatični i razmišljali kako da odu iz zemlje“, objašnjava. Ali nakon tragedije u kojoj je poginulo 16 osoba, strah se pretvorio u odlučnost. „Možda zvuči paradoksalno, ali strah koji je režim širio doveo je do oslobađanja od straha.“ Studenti su blokirali skoro 90 fakulteta i organizovali protestne šetnje širom zemlje, čak i u udaljenim oblastima bez pristupa nezavisnim medijima. „Te šetnje oslobađaju ljude od straha“, kaže on. I što je možda najvažnije, „vidimo strah u očima vlasti“. Za režim koji je izgrađen na strahu, ta promena može označiti početak njegovog kraja.

Solidarnost kao profesor i novinar

„Već više od godinu dana sam državni neprijatelj broj jedan, i to i pre masovnih protesta“

Protesti su duboko uticali i na Gruhonjićev akademski i novinarski život. „Fakulteti su blokirani. Nema nastave ni ispita“, kaže on. Iako profesori nastavljaju sa delovima istraživačkog rada i pisanjem, fokus je potpuno preusmeren na podršku studentskom pokretu. U Novom Sadu, gde su se dogodila i tragedija i protesti, Gruhonjić i druge kolege pomogli su u osnivanju Slobodnog univerziteta u Novom Sadu – neformalne akademske mreže koja sada postoji na svakom većem javnom univerzitetu u Srbiji. „Izgleda kao neka vrsta gerilskog sistema“, objašnjava on, sa radnim grupama za medije, politiku, identitet, logistiku i druge oblasti. Slobodni univerzitet je nastao prvenstveno kao podrška studentima – bilo da je u pitanju prikupljanje hrane, javna podrška ili suočavanje sa univerzitetskim vlastima koje podržavaju režim. „Rektor Univerziteta u Novom Sadu je potpuno povezan sa režimom i otvoreno se protivi sopstvenim studentima i kolegama“, kaže Gruhonjić. Jedan od zahteva mreže je i rektorova smena, ali ti zahtevi, kao i studentski, do sada nisu ispunjeni.

Kao novinar, Gruhonjićev rad je sada hitniji nego ikad. „Uglavnom radim dnevno novinarstvo“, kaže on, jer su protesti stavili Novi Sad u središte političkog otpora. Ali ta vidljivost nosi i rizike. „Već više od godinu dana sam državni neprijatelj broj jedan, i to i pre masovnih protesta“, kaže. Iako su protesti stvorili podržavajuću društvenu atmosferu, rizici ostaju. „Pristalice vlasti neprekidno objavljuju moje ime i fotografije na naslovnim stranama režimskih tabloida i komercijalnim nacionalnim televizijama“, kaže on. „Nikad ne znaš ko to gleda i veruje propagandi.“ Poput mnogih svojih kolega iz NDNV-a, Gruhonjić ostaje oprezan, ali i odlučan. Veruje da su protesti doneli dugo potrebnu solidarnost u vremenu straha i represije.

EU licemerje i geopolitički rizici

„Drugim rečima, neki zvaničnici EU i dalje daju prednost ‘stabilokratiji’ nad demokratijom“

Govoreći o ulozi Evropske unije, Gruhonjić je posebno istakao koje bi korake EU trebalo da preduzme. On navodi da postoji nedoslednost u reakcijama EU institucija. Reakcija Evropske komisije je razočaravajuća i ne izražava evropske vrednosti, naročito jer su zahtevi studenata i građana u potpunosti usklađeni sa tim vrednostima. Umesto toga, Ursula fon der Lajen se sastaje sa predsednikom Vučićem, Emanuel Makron sklapa ugovor o prodaji borbenih aviona, a bivši kancelar Olaf Šolc potpisuje ugovor o iskopavanju litijuma sa srpskim predsednikom.

„Drugim rečima, neki zvaničnici EU i dalje daju prednost ‘stabilokratiji’ nad demokratijom“, kaže Gruhonjić. On objašnjava da je ta nedoslednost ozbiljna greška EU i da može dovesti do destabilizacije regiona, što predstavlja opasnost za bezbednost Balkana. Rusija je veoma prisutna u regionu, a Srbija joj služi kao glavni posrednik. Agresor u Ukrajini koristi tzv. „meku moć“ u regionu, pre svega preko pravoslavne crkve. Srbija nastavlja da širi rusku propagandu u susednim zemljama – Bosni i Hercegovini i Crnoj Gori. EU je potcenila nivo stranog uticaja u regionu i tek u poslednjih nekoliko godina počela je da primećuje prisustvo Rusije. S obzirom da je geopolitička situacija danas mnogo složenija nego pre 17 godina, EU mora hitno da reaguje i stane u odbranu sopstvenih vrednosti.

Zaključak

Studentski protesti u Srbiji postali su snažan izraz otpora protiv sistema koji godinama ignoriše demokratske vrednosti i guši nezavisne glasove. Kako kaže Gruhonjić, ovi protesti nisu samo borba za ispunjenje kratkoročnih zahteva, već borba za ponovno osvajanje prostora slobode, javne debate, akademske i medijske nezavisnosti. Dok se režim i dalje oslanja na strah i kontrolu, studenti i njihovi saveznici pokazuju da solidarnost može da se razvije čak i u najtežim uslovima. Pitanje je sada koliko dugo će se ovaj zamah moći održati i da li će međunarodni akteri poput EU konačno zauzeti jasan stav. Naredni meseci biće ključni ne samo za političku budućnost Srbije, već i za demokratski kredibilitet cele Evrope.

Lune de Rijck i Yza Schraal (European Forum for Democracy and Solidarity, foto: N1)