Umesto 8,87 milijardi dinara, koliko je Crvenom krstu Srbije po zakonu sledovalo iz državne kase, a od naplaćenih naknada za posebne igre na sreću tokom 11 godina, uplaćeno mu je samo 3,38 milijardi dinara. Razlika u odnosu na odobrena sredstva dostiže gotovo 5,5 milijardi dinara, utvrdila je Državna revizorska institucija.

Da se poštovao Zakon o igrama na sreću, po kojem deo naplaćenih prihoda sleduje Crvenom krstu Srbije, ova organizacija ne bi bila uskraćena za 5.486.291.000 dinara u periodu od 2014. do 2024. godine.

Državna revizorska institucija je objavila Objedinjeni izveštaj o revizijama pravilnosti i svrsishodnosti poslovanja „Pravilnost i efektivnost rada Crvenog krsta Srbije u vršenju javnih ovlašćenja“.

DRI je navela da je u postupku revizije utvrdila da je u 2024. godini umesto 1.583.897.000 hiljada dinara (19 odsto ukupnih namenskih prihoda iz budžeta), Crveni krst Srbije posredstvom Ministarstva zdravlja dobio 379 miliona dinara, što predstavlja tek 24 odsto potencijalnih namenskih prihoda iz budžeta namenjenih za CK Srbije za 2024. godinu.

Kada se posmatra period od 2014. godine, vidi se da ta 2024. nije bila izuzetak.

Zakon o Crvenom krstu Srbije kaže da se za sprovođenje programa koji proizilaze iz ciljeva i zadataka CK Srbije (iz člana 9) kao i za delovanje organizacija Crvenog krsta Srbije, sredstva obezbeđuju iz članarina, donacija (…), ali i iz – prihoda od igara na sreću, koji se u okviru budžeta Srbije raspoređuje i izdvaja za humanitarne potrebe po osnovu zakona kojim su regulisane igre na sreću.

Naime, Zakon o igrama na sreću utvrđuje raspodelu sredstava na strani prihoda budžeta Republike Srbije iz koga je deo sredstava u iznosu od 40 odsto (namenska primanja budžeta) namenjen za finansiranje Crvenog krsta Srbije, organizacija osoba sa invaliditetom i drugih udruženja čiji je cilj unapređenje socijalno-ekonomskog i društvenog položaja osoba sa invaliditetom i drugih lica u stanju socijalne potrebe, ustanove socijalne zaštite, sporta i omladine, jedinica lokalne samouprave i lečenja retkih bolesti.

„Namenska primanja budžeta, između ostalog, raspoređuju se i za finansiranje Crvenog krsta Srbije, i to u iznosu od 19 odsto“, ukazuje DRI.

Rukovodstvo Crvenog krsta Srbije državnim revizorima dostavilo je pregled transferisanih sredstava za period 2014-2024. godine, posredstvom Ministarstva zdravlja.

„Kao što se može videti u tabeli, razlika između sredstava koje Crveni krst Srbije treba da ostvari na osnovu Zakona o igrama na sreću, ostvarenih budžetskih prihoda od naknada za posebne igre na sreću i sredstava koja su stvarno transferisana u periodu 2014- 2024. godine, iznosi preko pet milijardi dinara, odnosno u posmatranom periodu CK Srbije je po osnovu Zakona o igrama na sreću ostvario prihode u visini od 3.379.000 dinara, što predstavlja tek 38 odsto ukupno ostvarenih budžetskih prihoda namenjenih za finansiranje Crvenog krsta u navedenom periodu“, navodi se u izveštaju DRI.

U postupku revizije Crvenog krsta Srbije, DRI je, kako se navodi, skrenula pažnju Ministarstvu zdravlja Republike Srbije na utvrđenu nesrazmeru između odobrenih i zagarantovanih sredstava prema Zakonu o igrama na sreću.

Šta piše u Zakonu o igrama na sreću

U članu 5 Zakona o igrama na sreću navodi se da se „igre na sreću priređuju radi razonode učesnika, ostvarivanja dobitaka u novcu, stvarima, uslugama ili pravima i ostvarivanja sredstava koja su prihod budžeta Republike Srbije“.

Deo sredstava koji je prihod budžeta Republike Srbije u iznosu od 40 odsto (tzv. namenska primanja budžeta), koristi se za finansiranje Crvenog krsta Srbije, organizacija osoba sa invaliditetom i drugih udruženja čiji je cilj unapređenje socijalno-ekonomskog i društvenog položaja osoba sa invaliditetom i drugih lica u stanju socijalne potrebe, ustanova socijalne zaštite, sporta i omladine, jedinica lokalne samouprave i lečenja retkih bolesti.

Ta namenska primanja budžeta, raspoređuju se, u iznosu od po 19 odsto, za finansiranje:

• Crvenog krsta Srbije (19%);
• organizacija osoba sa invaliditetom i drugih udruženja čiji je cilj unapređenje socijalno-ekonomskog i društvenog položaja osoba sa invaliditetom (19%);
• ustanova socijalne zaštite i drugih udruženja čiji je cilj unapređenje socijalno-ekonomskog i društvenog položaja lica u stanju socijalne potrebe (19%);
• sporta i omladine (19%);
• jedinica lokalne samouprave (19%).

Preostalih pet odsto namenskih primanja budžeta raspoređuju se za finansiranje lečenja retkih bolesti, predviđeno je Zakonom o igrama na sreću.

Način i kriterijume za raspodelu sredstava namenjenih ovom finansiranju utvrđuju – nadležni ministri.

Šta su još utvrdili revizori

Izveštaj DRI, kako je saopštila ova institucija, pokazuje da organizacije Crvenog krsta Srbije veću usklađenost poslovanja sa propisima mogu da obezbede doslednijom primenom zakonske regulative u sprovođenju propisa, upravljanju imovinom i obavezama, sprovođenju javnih nabavki.

Takođe, preciznije postavljanje ciljeva kroz uvođenje standardizovanih indikatora u Planovima rada moglo bi za rezultat imati jasniju sliku o stepenu ostvarene efektivnosti.

Cilj revizije bio je da se ispitaju sistemski problemi u oblasti pravilnosti i efektivnosti rada Crvenog krsta Srbije u vršenju javnih ovlašćenja u organizacijama Crvenog krsta, pa je u 2025. godini izvršen odabir deset organizacija Crvenog krsta.

Revizijom su obuhvaćeni Crveni krst Srbije, kao i organizacije Crvenog krsta Vojvodine, Beograda, Novog Sada, Subotice, Niša, Kragujevca, Čačka, Prokuplja i Požarevca.

U ovoj reviziji se, pored pravilnosti rada Crvenog krsta Srbije u vršenju javnih ovlašćenja, ispitivala i efektivnost kao odnos između planiranih i ostvarenih efekata aktivnosti koje su organizacije Crvenog krsta sprovodile u vršenju javnih ovlašćenja poverenih Zakonom o Crvenom krstu Srbije.

Na osnovu prikupljenih i analiziranih podataka o poslovanju u 2024. godini, revizori DRI utvrdili su 34 nepravilnosti i nesvrsishodnosti u sprovedenim revizijama u deset organizacija Crvenog krsta.

„Utvrđene nepravilnosti ukazuju da organizacije Crvenog krsta Srbije nisu upravljale imovinom i obavezama u skladu sa propisima, nisu sprovodile popis imovine i obaveza u skladu sa propisima u svim svojim delovima, nepravilno su obračunavale dodatak za minuli rad, naknadu zarade za rad na dan praznika koji je neradni dan, naknadu zarade za godišnji odmor i naknadu zarade za bolovanje, nisu sprovodile javne nabavke i nabavke na koje se Zakon ne primenjuje u skladu sa propisima, kao i da nisu uspostavile planske i izveštajne dokumente koji sadrže vrednosno iskazane indikatore“, navodi se u izveštaju.

DRI je, kako se ističe, u cilju postizanja veće efektivnosti i pravilnosti u poslovanju organizacija Crvenog krste dala ukupno 110 preporuka

„DRI je Ministarstvu zdravlja skrenula pažnju da se prilikom raspodele namenskih prihoda iz budžeta, pridržava odredbi člana 5 Zakona o igrama na sreću, jer je u postupku revizije utvrđeno da je u 2024. godini umesto 1.6 milijardi dinara (19 odsto ukupnih namenskih prihoda iz budžeta), CK Srbije posredstvom Ministarstva zdravlja dobio 379 miliona dinara, što predstavlja tek 24 odsto potencijalnih namenskih prihoda iz budžeta namenjenih za CK Srbije za 2024. godinu“, navodi se u izveštaju koji u celosti možete pročitati OVDE.

(N1)