Neonacisti su oduvek koristili internet kao sredstvo propagande. U poslednje vreme sve češće koriste društvene mreže poput „Fejsbuka“, kako bi lakše pridobili i mobilisali mlade ljude. „Za desničarske ekstremiste interaktivne mreže su idealne platforme za regrutaciju, zato što su veoma popularne među omladinom“, kaže Štefan Glazer, vođa odseka za praćenje desničarskog ekstremizma na internet-portalu organizacije jugendschutz.net (zaštita maloletnika)

Ta organizacija, koju podržavaju sve savezne pokrajine u Nemačkoj, pretražuje internet u potrazi za krivičnim sadržajima i sadržajima koji su štetni za omladinu. Oni sve češće takve sadržaje pronalaze na društvenim mrežama. „U mnogim slučajevima su ’Fejsbuk’ i ’Jutjub’ u potpunosti zamenili klasične internet-sajtove“, navodi se u izveštaju iz 2011. godine. Zakon najviše krše desni ekstremisti. Čini se da se neonacisti osećaju bezbednije na društvenim mrežama zato što smatraju da će tu lakše izbeći krivično gonjenje, pretpostavljaju internet-inspektori na jugendschutz.net.

Desničarski ekstremizam 2.0

Koristi od društvenih mreža su očigledne: „Na taj način, desničarske ekstremističke ideje mogu da se predstave masovnoj publici“, kaže Štefan Glazer. Pri tom je suština desničarsko-ekstremističke poruke često prikrivena. Neonacisti koriste emocionalne teme, kako bi pobudili radoznalost kod omladine ili kako bi stvorili kod njih spontani pristanak. Kada se na primer radi o zaštiti dece od seksualnog zlostavljanja, mnogi korisnici brzo kliknu dugme „Sviđa mi se“ ili „Podeliti“.

Kada takve kampanje dobiju hiljade klikova, one dobijaju na značaju i šire se munjevitom brzinom, kao na primer neki muzički video-klip desničarskih ekstremista na temu zlostavljanja dece, koji na „Jutjubu“ ima preko milion pregleda. Tek kasnije se shvate rasistički ili anti-demokratski stavovi, koji su karakteristični za pogled na svet neonacista.

Obrisati što je pre moguće

Ukoliko internet-inspektori naiđu na ilegalne desničarske ekstremističke sadržaje, oni mogu odmah da ih izbrišu, ukoliko im provajderi to omogućavaju. U 2011. godini inspektori na jugendschutz.net obrisali su više od 970 sadržaja na društvenim mrežama. Međutim, često se ti sadržaji, ubrzo nakon brisanja, ponovo postavljaju na sajtove, objašnjava Štefan Glazer. Tu je veoma važna uloga moderatora na platformama. Tehnički je sasvim moguće prepoznati identičan sadržaj koji se ponovo postavlja, tako da bi to moglo da se spreči.

(Nina Verkhojzer/Staša Nikodinović, Deutsche Welle)