Skip to main content

Desni ekstremizam s “prijateljskim licem”: slučaj mreže oko “Solidarnosti za Kosovo” (VOICE)

Izdvajamo 16. feb 2022.
10 min čitanja

Uprava za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu opredelila je oko 4,5 miliona dinara za projekte srpskih udruženja u Francuskoj tokom prethodne tri godine. Međutim, njihove manifestacije, kao i aktivnosti na digitalnim platformama, svedoče o otvorenoj podršci koju neke od ovih organizacija pružaju desničarskim i ksenofobnim figurama. Ističe se prisustvo aktera povezanih s ekstremističkim pokretom – Blok identitaraca, čiji je član francuskog ogranka bio sadašnji v.d. direktora Uprave za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu – Arno Gujon.

Humanitarni konvoj zastao je sredinom juna u selu Poneš na Kosovu kako bi đacima iz omalene varoši podelio pakete s školskim priborom, odećom i obućom. Tri kombija i grupa volontera predvodili su misiju „Solidarnosti za Kosovo“ (SK), pod čijom palicom je pomoć srpske dijaspore iz Francuske našla svoj put do ugroženog stanovništva koje živi na, iz ugla Republike Srbije, teritoriji spornog međunarodnog statusa.

Braća Gujon, Arno i Bertran, zatim Nikola Mirković, kao i Filip Vardon, neonacista i nekadašnji član tima za komunikacije Marin le Pen, smatraju se osnivačima i prvim članovima fondacije „Solidarnost za Kosovo“. Jedno od njenih obeležja, koja su mogla da se kupe po ceni od osam evra, nosili su članovi omladine ekstremističkih pokreta u Francuskoj – između ostalih, Brajan Mason i Žulijen Rošedi. Brojanica je ujedno bila i simbol raspoznavanja pripadnika Generacije identiteta. Njenim nošenjem, mladi desničari u Francuskoj izražavali su simpatije i pružali podršku ugroženom stanovništvu na Kosovu.

Novac prikupljen prodajom specijalizovane robe, rukotvorina, ali i dobijenog donacijama, asocijacija „Solidarnost za Kosovo“ koristila je i za aktivnosti van politički konfliktne teritorije. Ona je prethodnih godina dodeljivala sredstva za organizaciju događaja u dijaspori na kojima su učestvovali zajedno sa, između ostalih, Savezom Srba Francuske (SSF). Projekcija dokumentarnog filma „Kosovo, hrišćanstvo u opasnosti“, čije je stvaranje podržala Gujonova asocijacija, održana je u velelepnom pariskom bioskopu Le Grand Rex. Glamuroznost poduhvata dolazi do izražaja kada se uzme u obzir da je više od trećine ukupnog budžeta fondacije za 2017. godinu otišlo na troškove prikupljanja donacija, medijsku kampanju i “podizanje svesti” građana u inostranstvu.

Naredne godine, „Solidarnost za Kosovo“ izdvaja novac za izradu stripa Nikole Mirkovića pod nazivom „Dobro došli na Kosovo“, čije je predstavljanje organizovao Savez Srba Francuske u Srpskom kulturnom centru u Parizu. Ime ovog francuskog državljanina srpskog porekla se, doduše, pominje u procurelim dokumentima proruske vlasti u ukrajinskom Donbasu do kojih je došao „Streetpress“. Naime, on je činio delegaciju saradnika, bliskih francuskoj desničarki Marin le Pen, koja se uputila u zaraćenu oblast da pruži podršku ruskim separatistima.

S druge strane, većina organizacija uključenih u humanitarni poduhvat letošnjeg konvoja „Solidarnosti za Kosovo“ dobila je, barem jednom u prethodne tri godine, novac preko konkursa koje je raspisala Uprava za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu. Među najvećim korisnicima finansijske podrške su upravo Savez Srba Francuske, ali i udruženje „Svi Srbi u Parizu“ (SSUP). Dodeljena budžetska sredstva su im se značajno povećala od dolaska Arna Gujona na čelo državnog organa zaduženog za odnose matice i zajednica u inostranstvu krajem 2020. godine. Pomenutim udruženjima su samo prošle godine odobreni projekti u vrednosti od oko 2,4 miliona dinara, dok su u 2019. i 2020. godini dobili ukupno 1,5 miliona dinara.

Iz Saveza Srba Francuske su redakciji VOICE-a rekli da se svojim delovanjem u Francuskoj zalažu za vrednosti i principe države u kojoj žive.

“Naš interes je jačanje naše zajednice u francuskom društvu, i samim time jačanje naše prisutnosti i dobijanje bolje pozicije za ostvarivanje naših ciljeva. Mi nemamo i ne želimo da imamo nikakve veze prema bilo kojoj političkoj opciji. Svako od nas može i ne mora biti privržen nekoj političkoj opciji, ali kao Savez imamo samo interes zajednice“, piše u njihovom odgovoru.

U službi potlačenih hrišćana

Selektivnost solidarnosti odaje natpis ispod samog naziva fondacije Arna Gujona – „U službi potlačenih hrišćana“. Savremene ekstremističke organizacije koriste humanitarne akcije da bi se rebrendirale, stava je sociolog Miloš Perović.

“Akti dobročinstva su odličan instrument za sprovođenje toga, jer percepcija šire javnosti o nekom ko se bavi pomaganjem drugim ljudima neće to svrstati u ladicu fašizma. Naravno, desničarski humanitarizam je bitno diskriminišući jer se uvek odnosi na određenu rasnu, etničku ili nacionalnu grupu“, objašnjava Perović za VOICE.

Pored toga, Predrag Petrović iz Beogradskog centra za bezbedonosnu politiku (BCBP) kaže da je „obim humanitarne pomoći pre simbolički nego što stvarno može da pomogne ljudima koji tamo žive“.

„Više se radi o propagandi i dobijanju poena, nego da promeni stanje na terenu“, rekao je on za VOICE.

Miloš Perović: Ekstremističke organizacije koriste humanitarne akcije da bi se rebrendirale (foto: N1)

Brojke u finansijskim izveštajima fondacije „Solidarnost za Kosovu“ od 2011. do 2018. se podudaraju sa tvrdnjom Petrovića iz BCBP-a.

Iako je u pomenutom periodu prikupljeno više od 650 miliona dinara u donacijama, manje od polovine je otišlo na pomoć ljudima i organizacijama na terenu. Posebno odskače 2015. godina, kada je više potrošeno na troškove prikupljanja donacija, nego što je novca zaista bilo usmereno na misiju fondacije. I to je obrazac koji se ponavljao tokom prve polovine prethodne decenije – na plate i prikupljanje donacija je otišlo više od 1,5 miliona evra, odnosno tri puta više nego na aktivnosti organizovanja i slanja pomoći ugroženom stanovništvu.

Nakon 2016. godine, pa do poslednjeg dostupnog finansijskog izveštaja dve godine kasnije, znatno više sredstava je bilo opredeljeno za operacije u inostranstvu. Zanimljivo je istaći da je upravo potonji izveštaj, iz 2018 godine kada “Solidarnost za Kosovo” menja sedište, sastavila pariska kompanija “Keycost” čiji je zastupnik Ivan Conić, koji se navodi kao blagajnik Saveza Srba Francuske. Ovo preduzeće je takođe i partner sajta udruženja “Svi Srbi u Parizu”, čiju je izradu podržala Uprava za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu. Budžet ovog državnog organa koji se planira za 2022. godinu je više od 150 miliona dinara.

Miloš Perović kaže da dijaspora može biti “značajan resurs ideoloških obrazaca”, i da ne čudi što jedan njen značajan deo snažnije promoviše nacionalističku politiku od nekih aktera u Srbiji.

“Dijaspora koja je tokom socijalizma napustila našu državu je praktično bila jedini deo srpskog naroda koji je otvoreno propagirao velikosrpski nacionalizam u tom periodu. “Taj deo dijaspore, formiran nakon Drugog svetskog rata od lokalnih kolaboracionističkih snaga – četnika i ljotićevaca, namenio je sebi ulogu glasa srpske dijaspore u drugoj polovini osamdesetih godina u pripremama za rat u Jugoslaviji. Oni su se trudili da ideološki transformišu i onaj deo ekonomske dijaspore koja je u socijalizmu odlazila na privremeni rad u Evropu sa kog se nikada nije vratila”, objašnjava Perović. On dodaje da druge uzroke treba tražiti “na emocionalnom nivou i psihologiji emigranata koji predstave o domovini formiraju živeći izvan nje”, nemajući iskustva o poteškoćama i političkim neprilikama u državi.

Ima neka francuska veza

Kosovo nije jedina politički sporna teritorija na kojoj su aktivni francusko-srpski humanitarci. Nikola Mirković, pored članstva u Gujonovoj fondaciji “Solidarnost za Kosovo”, predsednik je asocijacije „Zapad-Istok“ i deo udruženja “Vostok France Solidarite Donbass” preko kojih se pruža pomoć stanovništvu u zonama konflikta na području Ukrajine uz rusku granicu.

Ipak, njegovi odlasci na poprište sukoba između proruskih separatista i ukrajinske vojske nisu bili motivisani samo dobročinstvom, na šta ukazuje i fotografija nastala sa preminulim vođom pobunjenika Aleksandrom Zaharčenkom, premijerom tzv. Donjecke Narodne Republike (DNR), koji drži njegovu novu knjigu. Pored toga, Nikola Mirković je bio deo francuske grupe posmatrača, koju su većma činili desničarski akteri, tokom nelegitimnih izbora održanih u dve pobunjeničke oblasti – Donjeckoj narodnoj republici i Luganskoj narodnoj republici. Takođe, u 2016. godini je bio član delegacije, zajedno s francusko-ruskim državljaninom Havijerom Moroom, koja je učestovala na okruglom stolu s čelnicima DNR-a, kojom je predsedavao sadašnji lider ove regije.

Predrag Petrović: Propaganda a ne humanitrarni rad (foto: lična arhiva)

Prilikom svog boravka na istoku Evrope, Mirković se mogao naći i u društvu sadašnjeg šefa DNR-a Denisa Pušilina, kao i Hirurga, vođe bajkerske grupe “Noćni vukovi” bliske predsedniku Rusije Vladimiru Putinu. Osim njih, Nikola Mirković je zabeležio i trenutak razgovora s Vladimirom Žogom, liderom militantne grupe „Sparta“, čiji se prethodni lider Arsenij Pavlovsumnjičio za ratne zločine zbog ubistva ukrajinskih zarobljenika.

Izaslanik na istoku je bio i Havijer Moro, bivše vojno lice i važan posrednik u uspostavljanju veza između konzervativnih i desničarskih aktera ove dve države. On je zajedno sa Nikolom Mirkovićem deo kolektiva “Mir za KiM”, koji je 2019. godine pokrenuo peticiju za povlačenje priznanja Kosova od strane Francuske. Poziv za davanje podrške ovoj akciji osvanuo je na Fejsbuk stranici Saveza Srba Francuske, a objave su se dalje proširile i na mreže udruženja “Svi Srbi u Parizu”. Pored Mirkovića i Moroa, iza ovog pokreta su stajali konzervativni istoričar i predsednik Odbora za istoriju SSF-a Aleksis Trud, koji je na projekciji filma “Srbija u ratu 1914-1918” u Parizu 2014. godine nosio majicu s likom osuđenog ratnog zločinca Radovana Karadžića.

Blok identitaraca

Ekstremno desničarski pokret prvobitno začet je u Francuskoj, ali je uspeo da poprimi odlike panevropske mreže, s ograncima koji su počeli da niču u Austriji, Nemačkoj, Velikoj Britaniji i drugim državama. Pored povezanih ćelija, Identitarci su poslužili kao inspiracija za mnoge moderne, omladinske desničarske projekte, te se na njih pozivaju i američki neonacista Ričard Spenser, dok je počinilac masakra u novozelandskom Krajstčerču prethodno donirao novac austrijskom ogranku, a njegov manifest oblikovan je po ideološkoj matrici Identitaraca. Humanitarna organizacija „Solidarnost za Kosovo“ se smatrala srpskim satelitom pokreta, pre svega zbog političke prošlosti, ali i sadašnjosti Arna Gujona. Islamofobija, etnocentrizam, kulturna i rasna hegemonija temelji su na kojima je izgrađena njihova baza. Francuska je u martu 2021. godine zabranila aktivnosti matičnog pokreta Generacija identitaraca.

Privrženost savremene francuske, pa i evropske desnice, srpskim nacionalističkim interesima na Kosovu nije slučajan, objašnjava Predrag Petrović iz BCBP-a.

“Sukob na Kosovu se ne percipira kao etnički konflikt ili masovno kršenje prava nacionalnih manjina, odnosno manjine, već se na te događaje gleda kao na borbu između hrišćanstva i islama. Njime se ukazuje na posledice do kojih će naizgled doći ako se ne suoče sa sve češćim i intenzivnijim prilivima izbeglica i migranata“, rekao je Petrović.

Simbolički rezervoar koji nudi Kosovo očigledan je u nastupuMarion Marešal le-Pen, rođake liderke Nacionalnog okupljanja, ali i Erika Zemura, kandidata za predsedničke izbore u 2022. godini, koji je izjavio da se “plaši ponavljanja kosovskog scenarija u Francuskoj”.

Francuska je plodno tle za antimigrantske sentimente i zbog nedavnih terorističkih napada, smatra Predrag Petrović.

“I neke partije oko centra su krenule da revidiraju svoju politiku o migrantima od početka pandemije, što samo pokazuje da je ova tema veoma, veoma značajna. Naravno, tu imamo i povlačenje Amerike iz Afganistana i opet novi talas. Postoji strah da, ako nisu teroristi ili ekstremisti, onda će raditi za mnogo manje pare. Pored toga, ne popunjavaju samo manuelne, tradicionalne poslove, već među migrantskom populacijom imamo i one koji su visokokvalifikovani“, ukazuje ovaj stručnjak za VOICE.

Teorija “velike zamene naroda”

Uverenje u nadmoć belačke rase potpomaže ideološke temelje Bloka Identitaraca, a etnocentričan pogled na svet pripadnici pokreta često kriju pod velom, navodno, nepremostivih kulturoloških razlika između belačke i ne-belačke populacije. Izbeglička kriza se, pre svih, percipira kao glavna opasnost po ovu zamišljenu rasnu hijerarhiju, te među desničarima postoji bojazan da će ne-hrišćani i ne-belci odneti demografsku prevlast nad „autohtonim“ stanovništvom. U tom smislu, ksenofobni sentiment Identitaraca se i dalje može naslutiti u nastupima Arna Gujona, koji je u izjavi za Radio-televiziju Srbije (RTS) rekao da je „natalitet cilj broj jedan cele Evrope.“. Naime, pospešivanje nataliteta belačke populacije jedna je od važnijih strategija ekstremne desnice u sprečavanju, po njih, nepovoljnog raspleta događaja. Gujon, takođe, stoji i iza Inicijative za natalitet i ostanak mladih u Srbiji.

Islamofobni narativ je prisutan i u zvaničnim, političkim krugovima francuskih konzervativaca. Ekstremno desničarska stranka Nacionalnog okupljanja, koja ima 23 predstavnika u trenutnom sazivu Evropskog parlamenta, koristi svoje snažno prisustvo u instituciji za suprotstavljanje statusu Kosova i putu ka njegovom učlanjenju u međunarodne organizacije. Među istaknutim figurama je predsednik asocijacije “Francusko-ruskog dijaloga” Tijeri Marijani, koji je s Nikolom Mirkovićem učestvovao u posmatračkoj misiji u Donjecku. Ovaj evroparlamentarac je, zajedno s Herveom Juvinom, autorom eseja “Srbija, naša mentalna domovina”, nedavno prisustvovao proslavi neustavnog dana Republike Srpske. Njihov postupak je osudila ambasada Francuske u Bosni i Hercegovini, saopštivši da o poseti nije bila obaveštena, niti da aktivnosti evroparlamentaraca predstavljaju zvaničnu državnu politiku.

Redakcija VOICE-a je pokušala da stupi u kontakt sa Upravom za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu, kao i udruženjem “Svi Srbi u Parizu”, ali nam do objavljivanja teksta nije uzvraćeno na poslate upite.

Igor Išpanović (VOICE, naslovna ilustracija: PIxabay)

Demanti Uprave za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu

U cilju istinitog informisanja javnosti i u skladu sa Zakonom o javnom informisanju i medijima („Službeni glasnik RS“, 88/2014, 58/2015 i 12/2016),  Uprava za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu dematuje tekst objavljen 16.02.2022. godine na sajtu Vojvođanskog istraživačko-analitičkog centra – VOICE, pod naslovom „Desni ekstremizam s „prijateljskim licem“: Slučaj mreže oko „Solidarnosti za Kosovo“, koji su preneli i ostali mediji.

                Netačna je tvrdnja da je Uprava za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu finansijski podržala udruženja „Savez Srba Francuske“ i „Svi Srbi u Parizu“ zato što su sarađivale sa humanitarnom organizacijom „Solidarnost za Kosovo“, koju je osnovao Arno Gujon. Naime, Uprava od 2005. godine sufinansira kulturne projekte „Saveza Srba Francuske“, a od 2019. godine i udruženje „Svi Srbi u Parizu“. Sadašnji direktor Arno Gujon imenovan je na ovu funkciju 26. novembra 2020. godine. Uz to, on nije imenovan za koordinatora, niti je član radne grupe, koja je odlučivala o dodeli sredstava, na osnovu utvrđenih ciljeva i prioriteta Uprave.

                Tvrdnja da su sredstva koja se dodeljuju organizacijama u Francuskoj uvećana otkad je Gujon direktor je zlonamerna, jer su ona uvećana u svim zemljama u odnosu na prethodni period, budući da je podrška ovog puta bila usmerena ka krovnim organizacijama.

                 Insinuacije da Uprava sa 2,4 miliona dinara koji su dodeljeni dvema pomenutim organizacijama zapravo finansira nekakve „desničarske i ksenofobne figure“ u Francuskoj je potpuna besmislica. „Savezu Srba Francuske“ odobrena je finansijska pomoć za organizovanje  manifestacije „Karavan – Dani Srbije i srpske kulture“, dok su organizaciji „Svi Srbi u Parizu“ dodeljena sredstva za portal za vesti na srpskom jeziku.

                     Izjavu sociologa Miloša Perovića, navedenu u tekstu, da su Srbi, koji su otišli iz Srbije za vreme socijalizma, propagatori velikosrpskog nacionalizma, da su pripremali rat u bivšoj Jugoslaviji, da su kolaboracionisti, četnici i ljotićevci, osuđujemo kao govor mržnje prema srpskim iseljenicima. Srbi iz dijaspore su naši sunarodnici koji su napustili svoju otadžbinu iz različitih razloga, u različitim periodima. Neki od njih su bili ideološki prognani odmah nakon drugog svetskog rata, drugi su otišli iz potrage za boljim materijalnim uslovima 60-ih i 70-ih, mnogi su bili proterani sa svojih ognjišta tokom ratova 90-ih, pojedini su otišli zbog boljih uslova za nastavak uspešne naučne ili sportske karijere…

                    Prema odredbama članova Zakona o javnom informisanju i medijima  koje se odnose na pravo na objavljivanje odgovora na informaciju, molimo Vas da ovaj odgovor objavite bez odlaganja, neposredno nakon njegovog prijema, na istom delu medija, te u okviru iste internet stranice na kojoj ste objavili netačne informacije koje se tiču Uprave za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu i direktora Arnoa Gujona.

                                                                                                   v.d. DIREKTORA

                                                                                                        Arno Gujon