Skip to main content

DENIS KOLUNDŽIJA: Nevažan 

Izdvajamo 10. maj 2022.
2 min čitanja

220: Kad već neće/ne žele drugi, hajde da vas ja podsetim na jedan užasno važan datum u istoriji Vojvodine: prvog maja, ili kako kažu neki drugi izvori, „početkom maja“, navršilo se 220 godina od puštanja u rad Velikog bačkog kanala.

OSEĆAJ: Ako biste nekako uspeli da sagledate čitav njegov tok – od početka, blizu čuvene Bezdanske čarde, pa do ušća u Bečeju – sumnjam da bi vam se razvio osećaj da je to ljudskih ruku delo koje je Vojvodinu učinilo onim kakvom je danas znamo.

PRIVILEGIJA: Imao sam tu privilegiju. Plovio sam njegovim nesumnjivo najlepšim delom, od Sombora do bezdanske prevodnice, i od Bečeja do vrbaške tromeđe: dalje niti je bilo moguće, niti sam imao želju.

MUČNINA: Posle te tromeđe, prema Vrbasu i dalje do Crvenke, sledi deo koji izaziva i bukvalno mučninu a potom i nevericu. Braća Kiš, Jožef i Gabor, sigurno se u grobu okreću pred prizorom i bukvalno ubijenog kanala u koji su, krajem 18. veka, uložili toliko toga, a zauzvrat dobili skoro pa ništa. Eventualno sećanja retkih na ono što su u svoje vreme mudro sagledali kao problem/rešenje, inicirali kao projekat i u njemu dobrim delom učestvovali.

PREKRETNICA: Svečano puštanje Francovog  – a, da budemo pravedni, Kišovog kanala – u saobraćaj, maja 1802, bila je nesumnjivo najveća prekretnica u razvoju buduće Vojvodine. Verovatno i najznačajniji događaj u njenoj istoriji.

VIZIJA: Ma, svaka čast svih drugim, po zvaničnim knjigama značajnijim istorijskim događajima, ali bez Kišove vizije pitanje je koliko bi nam svi oni danas značili. Zapravo, da li bi ih uopšte i bilo?

PRAZNIK: Kad se svojevremeno povela priča o tome koje datume treba da slavi Vojvodina, u jednoj prilici, na opšte zaprepaštenje, opredelio sam se za dva: dan otvaranja Velikog bačkog kanala i dan otvaranja Kanala Dunav-Tisa-Dunav, zaveštanja jedinog Kišovog dostojnog naslednika, Nikole Mirkova.

VAŽNIJI: Nadjačali su ih, naravno, neki važniji datumi. Bolje nisam ni očekivao: sve drugo bi od pokrajinskih vlasti zahtevalo da se suoče s raznim pitanjima, taman koliko i žitelji ove prelepe Vojvodine, a ključno je ono – šta nama znače kanali, Kišovi i Nikolini?

SATIRANJE: Ispada, najbolji smo u njihovom satiranju, u bolesnoj želji da ih uklonimo s mapa, kao da nisu ni postojali: eno vam Vrbas! Jer, iovako ne znamo šta bi s njima. Navodnjavamo manje nego što je predviđeno, za saobraćaj ih koristimo kad nema druge.

PUSTINJA: Ako se usudite da po njima zaplovite, verujte mi na reč, obradovaćete se svakom čoveku kojeg sretnete; imaćate osećaj kao da ste u pustinji, a ne usred manje-više netaknutog prirodnog bisera za kojim strani nautičari čeznu.

35: Kod Mite Boarova sam svojevremeno pročitao da su 1720. godine bare i močvare zahvatale 35 odsto površine Vojvodine, dok danas pokrivaju samo 0,8 odsto površine. Zbog braće Kiš, Nikole Mirkova i brojnih drugih koji su život posvetili vodoprivredi, isušivanju močvara i kanalskoj mreži, mi danas imamo ovakvu Vošu, u kojoj gde god da baciš seme, nešto mora da izđikne.

Ne traže ni kanali, ni Vojvodina da toliko pamtimo datume, koliko da ne zaboravimo šta su nam oni podarili.

(VOICE Newsletter)