Skip to main content

Debata u Zrenjaninu: Lokalna samouprava ne postoji

Autonomija 29. apr 2022.
4 min čitanja

Zrenjaninske političke institucije ne funkcionišu, a mali je broj odbornika koji pripadaju opozicionim strankama. Javna preduzeća i ustanove su partijske i ne obezbeđuju usluge građanima nego privilegije vladajućim strankama, rekao je politikolog Miroslav Samardžić na debati koju je u Zrenjaninu organizovao Građanski preokret.

”Gradska toplana neće moći da plaća električnu energiju od 1. maja. Dug za plin je šest miliona evra. Usred smo energentske krize, a nema rasprave kako će se prilagoditi. Ustanove kulture su pod cenzurom. Stanje je neodrživo. Nešto se mora učiniti kako bi se politički život vratio u ustavne okvire”, ocenio je Samardžić.

Problematične sednice Skupštine grada i nedovoljno građanskih inicijativa

Sednice Skupštine grada Zrenjanina se zakazuju ad hoc, ili sa kratkim rokom i nemogućnosti da se opozicija pripremi da komentariše desetine, neretko i više od stotinu tačaka dnevnog reda. U radu učestvuje pet do šest opozicionih odbornika.

Opozicioni odbornik iz Dosta je bilo Aleksandar Korovljev kaže da su demokratski principi u radu Skupštine narušeni i ne primenjuju se.

Jedino čega se oni plaše su debata, mediji i javnost. Na redovnim sednicama moguće je dopuniti dnevni red. Nije se dogodilo da se usvoji predlog opozicionog odbornika. Nije se dozvolilo čak ni da ta tema bude debatovana”, navodi on

Korovljev ukazuje i na praksu dopune dnevnog reda u toku sednice, koja se dešava verovatno samo u Zrenjaninu.

“Dobijete dnevni red. Onda predsednik Skupštine (Čedomir Janjić) prekine zasedanje i najavljuje dnevni red, koji se usvaja i ne može da se debatuje. Tako je moguće da prođe javno privatno partnerstvo od 120 miliona dinara za uklanjanje deponije. Mi smo nekoliko puta reklamirali povredu poslovnika, ali to niko ne vidi”, naveo je Korovljev.

Aleksandar Marton iz Lige socijaldemokrata Vojvodine rekao je da danas svedočimo apsolutnoj vlasti jednog čoveka i da situacija na lokalu nikada nije bila idealna, te da smo društvo sa deficitom demokratije. 

“Skupština je pre bila jača sa nizom inicijativa prema centralnim organima vlasti. Sada lokalna vlast nije rekla čak da neće biti pruge između Zrenjanina i Vršca. Apsolutno se ništa ne prihvata od predloga opozicije”, naveo je Marton.  

“Ne želim da me neko napada ili osuđuje način na koji se bavim aktivizmom”, kazao je aktivista Zrenjaninske akcije (ZRAK) Mišo Živanov.

“Kad zlo postane zakon, bunt je neka vrsta obaveze. Svako može da se bori na svoj način, a da ne bude osuđivan. Neformalne grupe su sastavljene iz svih delova Zrenjanina i pitam ko je u gradu legitiman borac protiv ovog stanja. Ko radi pravu stvar i koji je cilj. Doživeli smo da u gradu Zrenjaninu ne može da se čuje drugo mišljenje. Ako ne radimo zajedno, kako mislimo da srušimo ovo jednoumlje?”, upitao je Živanov.  

Potreba za nezavisnim medijem u Zrenjaninu

“Situacija je takva da mi se sve više dopada kako je bilo u jednopartijskom sistemu”, našalio se Zoran Dedić, novinar lista Zrenjanin u penzijii, i dodao da prisustvujemo jednim velikom ismevanju demokratije .

“Danas je bio sastanak o planu razvoja grada na kojem nisu bili novinari. Reč je o nekakvom tajnom sastanku. Više nemamo ni prenos sednica skupšine. Oni kažu: ’Bili smo jako efikani, završili smo za 27 minuta i imali smo 72 tačke Dnevnog reda’”, naveo je Dedić. 

On je insistirao na novinarskim izveštajima kao svojevrsnim hronikama, “da ostanu tragovi i beleške.” 

Prema njegovim rečima, Skupština grada košta građane oko dva miliona dinara mesečno.

“Za svoj novac građani treba da budu obavešteni o radu i režimskih i opozicionih odbornika. Treba da se izborimo da neko prenosi Skupštinu. Pojedinačni snimci opozicionih odbornika na društvenim mrežama su samo deo materijala”, kazao je Dedić.

Nikola Mlađenović iz Dosta je bilo kazao je da je kriza ne samo lokalne vlasti, nego i opozicije i aktivizma. On naglašava da politički protivnik ima sve resurse i vreme.

“Opoziciju čine privatnici i ljudi nezavisni od javnih preduzeća. Treba pitati ljude šta im smeta kod nas i što nas ne podržavaju. Kako je moguće ponašanje u vezi sa snabdevanjem vode. Kako je moguće da nismo uspeli da dobijemo veći odziv gradana da se taj problem reši. Zato što nismo mogli da se dogovorimo. I ljudi su dobili poruku da se mi međusobno svađamo. Kako je moguće tu saradnju uspostaviti?”, upitao je Mlađenović.

Dejan Janjić bio je najmlađi učesnik debate. Ističe da mu je želja da od Zrenjanina napravimo bolje mesto.

“U gradu SNS nije dobio podršku. U selima se vide velike razlike. Hajde da vidimo šta je do nas”, kazao je Janjić.

Aktivista Branislav Grubački Guta pozvao je prsutne da svaka organizacija pokaže svoja osnovna načela.

“Stav prema vlasti je bitan. Moraju da se legitimišu akteri, da kažu da li žele famoznu promenu sistema”, kazao je Grubački.

Bora Gađanski rekao je da u Zrenjaninu odbornici samo dižu ruke, a u stvari ni o čemu ne odlučuju.

Ljudi nam ne prilaze jer im ništa ne nudimo, a dominantna su prepuvcavanja građanskih opcija, rekao je Bekim Rukeci: “I to tehnikama ako ne mogu da budem prvi, onda ću da uništim ono što je ispred mene.  Zrak kao organizacija nije nikada sarađivala sa SNS iako je bila optuživana za to. Svaki napad jesdih na druge udaljava jedne od drugih. Građanski aktivizam je u gradu sveden na minimum. Nije reč samo o krizi lokalne samouprave. Kakvi smo mi građani, oni mogu da rade još i gore.” 

Lokalna samouprava ne postoji

Aktivista Građanskog preokreta Dušan Kokot pocrtao je da lokalna samouprava ne postoji.

“To je elementarna činjenica. Od 2003. ili 2004. nemamo većinske izbore. To se pokazalo kao neuspešno. Zašto mi ne pokrenemo neki zahtev? Svi lamentiramo nad sudbinom. To je naša sudbina. Da li mozemo da nadjemo zajednicku tačku?”

Građanin Mileta Nikolić je rekao da 60 do 70 odsto govornika zna od ranije.

“Vi ste doprineli da dođe do ovoga što je došlo. Zašto nam ljudi ne veruju?! Pa zato što se znamo!”

Novinar Darko Šper, podsetio je na 1996. godinu kada su građani Zrenjanina svoje odbornike uveli u Skupštinu grada.

“Zatim smo osvojili NIRO Zrenjanin. To je bilo osvajanje slobode. Pa smo 2000. godine povratili i Skupštinu i Radio Zrenjanin. To je bilo vreme kada je Zrenjanin mogao da nazove sebe slobodnim gradom”, rekao je Šper.

Činjenicu da je TV Santos, koji je prošle nedelje dobio iz gradskog budžeta 9,5 miliona dinara, govornici nisu hteli da detaljno komentarišu, “jer je stvar jasna”.

Po Šperovim rečima i “vlasnička strukura RTV Santos je vrlo jasna. Nama ovde fale slobodni mediji. Oni stvaraji slobodne građane. Napravite medij civilnog društva u kojem će raditi novinari kojima ćete verovati. Ako vam je stalo do ovog grada, treba da udružite i pomognete da se sruši ova vlast. A to ćete da ispunite tako što ćete da se dogovorite.”

Ivana Gordić Perc (Autonomija)