Novosađanka Staša Stojanović postala je široj javnosti poznata nakon preotimanja konferencije za novinare omladine Narodne stranke. Ona se tom prilikom, puna ponosa, pohvalila kako je završila Akademiju mladih lidera Srpske napredne stranke. Bezobrazluk i nekultura koji su tom prilikom demonstrirani s njene strane, nameću zaključak da je na „akademiji“ bila među boljim studentima.
Ako je tako, nejasno je kako to da nije završila u Narodnoj skupštini, čuj mene cirkusu, skupštini, već u Elektrovojvodini? Mada, s radnog mesta svakodnevno na društvene mreže kači sopstvene slike kojima nedvosmisleno dočarava ideal svako naprednjaka – „glamurozni“ nerad o trošku svih građana Srbije. Zapravo, nerad je rezervisan za konkretnu poziciju na kojoj se formalno nalazi, s druge strane, očigledno je da ona „radi“ u korist stranke i da su njena zaduženja nešto drugačija od onog što bismo očekivali od zaposlenika u kompaniji za elektrodistribuciju.
Inače, priča o Akademiji mladih lidera SNS bila je aktuelna u javnosti mesecima pre poslednjih izbora, kada je Vučić, očigledno ponukan istraživanjima javnog mnjenja koja su govorila da su birači željni novih lica, odlučio da im ih i ponudi. Polaznike smo upoznavali u hodu, kroz brojne izveštaje državnih toaletoida. Tako su, na primer, Vučeline „Večernje novosti“ u martu 2020. objavile da su Vučić, Brnabić i selektorka ženske košarkaške reprezentacije Marina Miljković posetili polaznice Akademije, kandidatkinje za narodne poslanice, gde im je preCednik skrenuo pažnju da je prvi zadatak da se radi na povećanju životnog standarda svih građana, ali i uspostavljanju potpune ravnopravnost žena i muškaraca.
Vesti koje su zapravo stranačka propaganda, punile su tako medijski prostor od nacionalnih frekvencija do poslednjeg opskurnog lokalnog (naprednog) portala, a o dometima tih novih lica u politici uverili smo se vrlo brzo nakon što su zajahali skupštinsku govornicu. Bruka i sramota. Interesantno je da se o „Akademiji mladih lidera SNS“, osim tih medijskih pohvala, ne može reći ništa konkretnije. Ko su predavači, na primer. Ni ko su polaznici. Detalja o Akademiji nema ni na sajtu SNS-a, osim retkih vesti poput one iz septembra 2020. da Fondacija „Za srpski narod i državu“ (?) raspisujе konkurs za upis drugе gеnеracijе Akadеmijе. A tvorac vizije, ideje i inicijative za osnivanje Fondacije „Za srpski narod i državu“ je, kako stoji na sajtu te organizacije, predsednik Aleksandar Vučić.
Srbiji su potrebni i nacija i demokratija. Srbiji je potrebna i meritokratija, sistem zasnovan na vladavini najsposobnijih, najnadarenijih i najpametnijih. Zajedno sa svojim osnivačem borićemo se za to da Srbija ostane pristojno i civilizovano društvo. Pristojno društvo je ono čije ustanove ne ponižavaju ljude. Civilizovano društvo je ono čiji članovi ne ponižavaju jedni druge – stoji na sajtu Fondacije, uz napomenu da će posebnu pažnju posvetiti „unapređenju političke kulture u Srbiji“.
Uspeli su sve suprotno. „Vladavina najsposobnijih, najnadarenijih i najpametnijih“ u situaciji kada imate ministre s lažnim diplomama i doktoratima, kada u Skupštini sede nepismeni i nekulturni, bahati i bezobrazni, a u REM-u beskrupulozni i pokvareni, kada se prvi tužilac države pravi mrtav, kad kriminalci vode sport, a osumnjičeni za monstruozna krivična dela gradove, zvuči kao vic. Loš vic. Sprdnja. Vučić bukvalno svakodnevno ponižava sve, uključujući i svoje.
Šta i očekivati od Akademije kad Upravni odbor Fondacije, prema podacima sa sajta, čine Dejan Mihajlov, prof. dr Ljiljana Radomirova Marković; Ivan Radovanović i prof. dr Uroš Šuvaković. Da, exDSS Dejan Lažem U Žaru Političke Borbe Mihajlov, poznat i kao Zovem Da Upozorim Na Policiju U Slučaju Kofer Mihajlov. I bivši SPS-ovac i bivši DB-ovac, zaštitnik lika i dela Slobodana Miloševića i nakon njegovog pada, „Sloboda“ Šuvaković. Brojne su još „zanimljivosti“ vezane za ta dva živopisna lika, a sve nekako baš na štetu pravne države, demokratije i civilizovanog društva. Mlade naraštaje mogu samo da poduče mračnim veštinama, nikako pristojnosti.
Nije ni čudo što je onda Staša sa Akademije za svoj bahati postupak dobila pohvalu od Najbahatijeg. U normalnoj državi Staša bi, nakon što bi je policajci udaljili s lica mesta, popila kaznu za remećenje javnog reda i mira. S druge stane, usledio bi i disciplinski postupak u matičnom preduzeću. Jer, sad već decenijska praksa u Elektrovojvodini jeste da svi zaposleni imaju elektronske kartice koje otkucavaju prilikom izlaska i ulaska u firmu, te je odsustvo dotične persone s posla u radno vreme moralo nekako biti obrazloženo.
Osim ako ona tamo baš i jeste bila na radnom zadatku. To bi značilo da više niko nije bezbedan ni u javnom prostoru. Tokom vanrednog stanja bakljadama na krovovima su nam dokazali da nismo slobodni ni u sopstvenim domovima. Sledeći korak bi, verovatno, mogao da bude obeležavanje i razbijanje lokala nelojalnih privrednika? Spaljivanje nepodobnih umetničkih dela? Možda osnivanje nekakvih logora za protivnike s upečatljivim nazivima poput Radna akademija za manje vredne ili Kamp za nenapredne kadrove? Slično se već desilo u srcu Evrope, nema tome ni sto godina. I tada je, a i sada će sve zavisiti samo od onih koji ćute i misle neće mene. Hoće, i tebe će. Što bi inače išli na Akademiju?
(Autonomija, foto: Pixabay)