Ceo svet s pažnjom prati razvoj situacije na granici Ukrajine i Rusije, pa se postavlja pitanje hoće li se od Srbije, koja deklarativno zauzima neutralan stav, u slučaju eventualne eskalacije sukoba tražiti da bira stranu, Zapad, Amrika i EU ili Rusija.

Boško Jakšić, spoljnopolitički komentator za Danas kaže da obe strane mogu da pokušaju da traže od Srbije svrstavanje, ali misli da je nerealno da Srbija izabere stranu.

– Srbija uopšte nije u poziciji da bira stranu. I ko god da je pozove da uđe s njim u savezništvo, mislim da će Srbija to odbiti i da će insistirati na neutralnoj poziciji što je i najpametnije – navodi Jakšić.

Kako objašnjava, to bi bila dobra odluka jer ovo nije vreme 68. da se Jugoslavija izjašnjava protiv sovjetske intervencije u Čehoslovačkoj.

– Ovo su druga vremena i apsolutno je Srbiji najpametnije i najkorisnije da se ne opredeljuje u eventualnom sukobu – navodi Jakšić.

Docent fakulteta politzičkih nauka Milan Krstić za naš list navodi da bi u slučaju eskalacije situacije, EU svakako očekivala da se Srbija jasnije odredi, makar deklarativno se svrstavajući na stranu ukrajinskog suvereniteta, jer teško da se može očekivati da bi se Srbija pridružila konkretnim sankcijama EU protiv Rusije u ovom trenutku.

A Boris Varga, polikolog i novinar, za Danas kaže da je Srbija već sada u problemu, jer politikom i Brisel i Moskva „sedi na dve stolice“, odnosno svoj spoljno politički kurs je vezala za države i saveze među kojima se nazire sukob.

– Situacija oko Ukrajine otišla je dovoljno daleko i trenutno je u fazi diplomatsko-militantno odmarevanje između Zapada i Rusije. Ukoliko se situacija bude i dalje zaoštravala ili dođe do sukoba, Srbija će morati da se opredeli. Brisel bi ubuduće mogao više da insistira od Beograda na pregovaračkim poglavljima i spoljnopolitičkim opredeljenjima, koje je do sada ignorisao. Radi se o barem četiri pregovaračka poglavlja Srbije sa EU. Na primer, da mora da okonča vojne vežbe sa Ruskom Federacijom i njenim partnerima, što bi moglo značiti kraj saradnje sa ODKB-om, pandanom NATO-a koji predvodi Moskva. Ovo pitanje moglo bi da se veže i sa ruskim vojnim i civilnim misijama u Srbiji za koje postoji sumnja da su zametak buduće ruske vojne baze na Balkanu – objašnjava Varga.

Prema njegovim rečima, u spoljnoj politici i Generalnoj Skupštini UN-a Srbija će morati da sledi politiku demokratskih država, a ne da po diktatu podržava Rusiju, što je činila u vezi uskraćivanja podrške rezolucija vezanih za kršenje ljudskih prava na Krimu.

– Beograd će morati da prestane zajedno sa Rusijom da lobira za povlačenje priznanja nezavisnosti Kosova i blokira njegov prijem u međunarodne institucije.

Stoga je već sada jasno da je ovo kraj srpskog „sedenja na dve stolice“, ali to ne znači da je time okončana rusofilska politika, koja je u Srbiji poslednjih godina duboko pustila koren. Ukoliko se situacija oko Ukrajine zaoštri, to bi mogao i da bude kraj podrške SNS-u i Aleksandru Vučiću od strane SAD i država EU – ukazuje Varga.

(Danas, foto: Pixabay)