Ministarstvo za ljudska i manjinska prava pripremilo je radnu verziju nacrta zakona o nacionalnim savetima, čije bi donošenje najzad trebalo da omogući da ova tela počnu da funkcionišu u punom kapacitetu, kako je to i navedeno u Ustavu Srbije. Podsetimo, ustavotvorac je predvideo da nacionalni saveti, zapravo, budu mehanizam putem kojeg će nacionalne manjine brinuti o svojoj samoupravi u oblasti obrazovanja, kulture, informisanja i službene upotrebe jezika i pisma. Međutim, ta ustavna intencija je opstala samo na nivou golog prava, koje će, tek s donošenjem ovog zakona, moći i u praksi da bude realizovano.
Ipak, ključna odredba novog zakona odnosi se na proceduru izbora nacionalnih saveta. Kako je za „Dnevnik” potvrdio ministar za ljudska i manjinska prava Svetozar Čiplić, rešenje tog pitanja postavljeno je asimetrično i dosta fleksibilno.
– To praktično znači da će postojati mogućnost da se saveti biraju na najdemokratski način, dakle neposredno, uz formiranje posebnih biračkih spiskova, ali i da se biraju posredno, elektorski. Na taj smo način želeli da uvažimo i želje, i kapacitete, i specifičnosti nacionalnih saveta, kao i da uvažimo činjenicu da su neke zajednice velike, da žive na kompaktnom prostoru, a da su neke male ili da su teritorijalno razuđene – objasnio je Čiplić.
Da bi se neutralisao eventualni voluntaristički pristup vrsti izbora, zakonodavac je predvideo jasan model, prema kojem će one nacionalne zajednice koje ne upišu više od 50 procenata svoje populacije u posebne biračke spiskove, imati elektorske izbore. Time se izbegava da postojeći nacionalni saveti, kojima je već istekao mandat, u ime nacionalne zajednice opredeljuju način izbora, već je to pitanje potpuno objektivizovano.

– Formiranje posebnog biračkog spiska je prva i najdelikatnija mera nakon donošenja zakona, i to je pretpostavka održavanja i direktnih i elektorskih izbora. Jer, izbori će biti istovremeno održani za sve nacionalne savete – najavio je Čiplić, priznajući da je vođenje posebnih biračkih spiskova izazvalo kod određenih nacionalnih saveta izvesne rezerve i strahove, dok su drugi na tome čak insistirali.
U svakom slučaju, ministar navodi da će vođenje posebnih biračkih spiskova biti stvar državnih organa Republike Srbije. Po njegovim rečima, predviđeno je da taj posao bude u ingerenciji upravo Ministarstva za ljudska i manjinska prava uz asistenciju naležnih organa u lokalnim samoupravama, koji inače vode i opšte biračke spiskove. Čiplić posebno ističe da, ako neko ne želi da se upiše u taj poseban birački spisak, niko ga na to ne može terati, niti će izgubiti ikakvo pravo, kao i da će, što se tiče zaštite podataka, ona biti kao i kod opšteg biračkog spiska.
– Kada je u pitanju samo formiranje manjinskog biračkog spiska, otežavajuća okolnost je činjenica da opšti birački spisak nema za ovaj posao upotrebljive podatke jer u njemu nema nacionalnosti birača. Stoga će se koristiti neke druge relevantne državne baze podataka, ali će temelj činiti inicijalni birački spisak, koji će biti formiran nakon donošenja zakona, i to na osnovu javnog poziva da se građani svih nacionalnih zajednica upišu na poseban birački spisak – najavljuje ministar Čiplić.
Inače, u drugoj fazi izrade nacrta zakona o nacionalnim savetima predviđena je svojevrsna javna rasprava koja će se održati među samim nacionalnim savetima. Naime, svim savetima je dostavljena radna verzija teksta i ostavljen im je rok do 28. novembra, do kada bi trebalo pismeno da dostave svoje primedbe. Tog dana bi se onda na istom mestu našli ekspertski tim Ministarstva, koji je radio na nacrtu zakona, i nacionalni saveti, proučile bi se iznete primedbe i utvrdio konačan tekst zakona, koji bio onda bio upućen Vladi Srbije na usvajanje.

(Dnevnik)