„Povodom odgovora Živana Berisavljevića profesoru Sergeju Flereu da se vojvođanskom rukovodstvu ne može spočitavati da je bilo tamna avlija ’zbog obračuna s liberalizmom’ (“Dnevnik”, 9. 10. 2008), držim da bi trebalo imati u vidu i sledeće dve činjenice”, kaže u obraćanju “Dnevniku” Mirko Čanadanović.

“Prvo, za samo četiri meseca borbe protiv liberalizma u Vojvodini smenjeno je sto deset funkcionera, a ostavke su podnela sedamdeset dva (“Dnevnik”, 20. 3. 1973). Iz javnog života prognani su, sem mene, i drugi najistaknutiji političari Vojvodine (M. Tepavac, P. Šoti, G. Tikvicki, M. Radojčin, kasnije i Đ. Jojkić, M. Bojanić, I. Rajačić, M. Novković, V. Kešelj, M. Kelemen i drugi). Drugo, čak je i glavni akter borbe protiv liberalizma u Srbiji, Dragoslav – Draža Marković, ocenio da je to što se radi u Vojvodini ’preoštro i premnogo’, jer ’Vojvođani biju kao sikirčetom po glavi’, a zapisao je da i E. Kardelj ’ima rezervi prema izvesnim krajnostima u Vojvodini’ (D. Marković, “Život i politika”).

Pokrajinsko rukovodstvo nije se nikad pokolebalo u naporu da ’zada snažan udarac liberalističkim snagama’ (S. Doronjski) i živelo je u uverenju da je to što čini ’ohrabrenje ne samo za Vojvodinu nego za čitavu zemlju’ (D. Kekić). Berisavljević se tome pridružio tvrdnjom da ’tako radeći, doprinosimo i jedinstvu SK Vojvodine (…) i jednoj punijoj pomoći ne samo promenama u Pokrajini nego u celoj zemlji i SK Jugoslavije’ (Zapisnik sa sastanka pokrajinskih predstavnika u Republici i Federaciji, 9. 2. 1973). Bio je to, zaista, obračun u ’tamnoj avliji’. Posle je, valjda, bila neminovna ‘borba čopora sa čoporom’ – kako slikovito kaže Ž. Berisavljević”, zaključuje Mirko Čanadanović.

(Dnevnik)