Premda će prijavljivanje đaka za  upis u srednje škole početi  početkom juna i trajaće do 15. juna, a prijavljivanje za upis na fakultete počeće u drugoj polovini juna, veliki broj srednjoškolaca  i studenata nije siguran čime želi da se bavi u budućnosti.

Za sve osnovce i  srednjoškolce koji pohađaju završne godine, a još nisu odlučili čime će se baviti u životu, možda je rešenje profesionalna orijentacija. Ovu uslugu u Srbiji obavlja Nacionalna služba za zapošljavanje i veliki broj HR agencija.

Profesionalna orijentacija podrazumeva psihološko procenjivanje sposobnosti, interesovanja, motiva kandidata, s ciljem da mu se pomogne u uspešnom  izboru zanimanja.

„Osnovni problem je nedostatak informacija. Da bi mogli da biraju, moraju da znaju šta je sve u ponudi, o čemu sve moraju da vode računa pri izboru. Ono što mi radimo u našem Centru jeste profesionalno savetovanje. Proces se sastoji iz testiranja. Testiramo opšte sposobnosti, osobine ličnosti i interesovanja. Kroz razgovor sa mladima saznajemo nešto o njihovim motivima, veštinama… i savetima pokušavamo da im pomognemo da donesu odluku, uzimajući u obzir sve aspekte koji su važni za donošenje jedne takve odluke. Upoznajemo ih sa svetom rada, mogućnošću zapošljavanja, sa čime mogu lakše i brže da se zaposle. Koje škole omogućavaju uspešni nastavak školovanja. Ne postoji recept za upis. Upišite to i to. Ali na neki način navodimo da sagledaju sve te aspekte, da bi lakše mogli da donesu odluku“, kaže Mirjana Gmizović, rukovodilac Centra za profesionalnu orijentaciju pri Nacionalnoj službi za zapošljavanje.

Ono sa čim se često sreću u Centru za profesionalnu orijentaciju je i to, da jedan broj roditelja dolazi i traži od njih da im kažu šta njihovo dete da upiše, a prema rečima naše sagovornice to je  nemoguće.

„ Postoje razni primeri. Od toga da roditelji kažu detetu da upišu to i to, jer bi bilo zgodno, bilo zbog porodične tradicije ili mogućnosti zapošljavanja ako roditelji imaju firmu. Ono što je najveći problem jeste neostvarena aspiracija roditelja koju bi oni hteli kroz svoju decu da realizuju….Nešto što je veoma važno jesu interesovanja, šta je to što bi čovek voleo da radi. Čime bi voleo da se bavi. Utoliko je važno da ovu odluku što samostalnije donese mladi čovek.“

Ranijih  godina, najveći broj učenika se opredeljivao za gimnazije, dok je danas veća zainteresovanost za srednje stručne škole. Prema analizi Centra za profesionalnu orijentaciju preovlađuju medicinske, ekonomske, trgovinske, turističke, pravno-birotehničke škole.

„Sada se primećuje trend praktičnih izbora. Učenici razmišljaju na način: „Daj da završim nešto, da imam zanat u rukama, pa ako budem mogao, hteo, ili imao mogućnosti nastaviću, ali ipak da imam nešto konkretno“, kaže Mirjana Gmizić.
Sa druge strane što se tiče popularnosti fakulteta, unazad nekoliko godina najpopularniji fakulteti Beogradskog univerziteta su Stomatološki, Ekonomski, Pravni, Filozofski, Farmaceutski i Arhitektonski.

U prilog tim podacima idu i rezultati istraživanja internet sajta prijemni.infostud.com, prema kojima su najpopularnije oblasti za studiranje, na osnovu statistika i poseta i pretrage na Infostudovom sajtu, među srednjoškolcima: menadžment, ekonomija, turizam, vojska i policija, informatika, dizajn, pravo…

Na listi najmanje popularnih fakulteta Beogradskog univerziteta već godinama su fizika, hemija, matematika i Rudarsko-geološki fakultet, gde se prijavi manje kandidata nego što ima slobodnih mesta.

Prema poslednjoj analizi sajta poslovi.infostud.com, od ukupne ponude koju poslodavci objavljuju na tom sajtu skoro 50 odsto oglasa odnosi se na trgovinu, marketing, administraciju i ekonomske poslove uopšte.

„Procentualno gledano, petina ukupne ponude poslova odnosi  se na trgovinu i marketing, na administrativne poslove 15 odsto, dok oglasi koji se odnose na ekonomske poslove uopšte obuhvataju oko 11 odsto ukupne ponude na sajtu. Velika je i potražnja za novim ljudima koji mogu da rade u oblastima menadžmenta i informacionih tehnologija, kao i za stručnjacima iz elektrotehnike“ kažu u Infostudu.

U Infostudu su napravili i listu pozicija koje su veoma često nuđene, ali i veoma tražene. Na toj listi u vrhu su zanimanja kao što su komercijalista, prodavac, menadžer prodaje, poslovna sekretarica, administrativni radnik, diplomirani ekonomista i pravnik.

Interesantno je da se na veliki broj oglasa javi veoma malo kandidata, pa takvi  poslodavci imaju problem da regrutuju nove zaposlene. Najčešće se radi o zanimanjima diplomirani farmaceut, farmaceutski tehničar, diplomirani građevinski inžinjer, građevinski inžinjer, građevinski tehničar, arhitekta, projektant i diplomirani inžinjer poljoprivrede.

U Infostudu objašnjavaju da je odziv kandidata naročito mali i kada se kod ovih pozicija traže sertifikati ili licence ili neka druga dodatna znanja, pa se kandidatima savetuje da se dodatno usavršavaju i polažu stručne ispite, jer se radnici takvih kvalifikacija traže.

(Mile Bijelić, Autonomija)