Britanski „Tajms“ objavio je opširan tekst o predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću, njegovom balansiranju između Moskve i Brisela, kao i sve snažnijem studentskom protestnom pokretu, koji prema istraživanjima javnog mnjenja ima veću podršku od vlasti.

„Poput srednjovekovnog kralja koji prima molbe, Aleksandar Vučić, predsednik Srbije, stajao je na glavnom trgu u malom gradu na jugozapadu zemlje dok su lokalni stanovnici glasno iznosili svoje probleme“, ovako Tajms počinje svoj tekst, osvrćući se na Vučićevu posetu Novoj Varoši od prve polovine avgusta ove godine.

Ovaj medij piše da su građani tražili poslove za svoje bližnje, dok se jedan stariji čovek požalio da njegov sin ne može da pronađe zaposlenje uprkos tome što je prisustvovao „svim mitinzima“ vladajuće Srpske napredne stranke.

„Nisam ja džuboks koji ispunjava svačije lične zahteve. To da se ja sa vama cenjkam za kilometar puta do vaše kuće ili 80 metara do vaše kapije, to neću da radim. To nema nikakvog smisla“, odbrusio je Vučić građanima.

Nezadovoljstvo u Novoj Varoši daleko je od usamljenog slučaja, a Vučić to zna – ukazuje ovaj medij.

Tajms piše da je nezadovoljstvo građana zbog korupcije i rastućih troškova života preraslo u protestni pokret koji sada, prema anketama, ima veću podršku od predsednika.

Komentarišući Vučićeve najave da će podneti ostavku i licitiranje sa datuma održanja izbora, ovaj britanski medij piše da to podseća na poteze predsednika Rusije Vladimira Putina.

O Ekspu

Novinar Tajmsa Džek Adamovič Dejvis osvrće se i na Ekspo, koji opisuje kao „Vučićev uzvišeni projekat“.

„Oko 160 kilometara severnije, građevinari vredno rade na onome što bi lako mogla da bude njegova labudova pesma vredna 1,1 milijardu funti: velikoj izložbenoj hali na periferiji Beograda, koja treba da bude domaćin Specijalizovane izložbe Ekspo sledeće godine“, piše ovaj medij.

Pišu i o tome kako su podizvođači ostvarili „ogromnu zaradu“.

„Identitet onih koji primaju taj novac predstavlja državnu tajnu, pošto novi zakon izuzima Ekspo iz propisa o javnim nabavkama. Pod okriljem poverljivosti, podizvođači povezani sa vladajućom elitom – među kojima je najmanje jedna kompanija protiv koje je podignuta optužnica zbog navodnog podmićivanja pomoćnika ministra – ostvarili su ogromnu zaradu“, piše dalje u tekstu Tajmsa.

„EU se plaši da Vučića gurne ka Rusiji“

Navodi da u EU raste skepticizam prema srpskom predsedniku, pominje Rezoluciju Evropskog parlamenta, ali navodi i da „zapadni diplomatski kor u Beogradu okleva da zaoštri stav prema Vučiću iz straha da će ga još više gurnuti u naručje Rusije“.

„Priroda ove diktature direktno je povezana sa onim što EU očekuje od Srbije. To je autokratija koja je u potpunosti prilagođena tome da i dalje bude na dobroj strani EU“, rekao je politikolog Nikola Burazer.

Dok slabi apetit birača za Vučićevom vrstom demagogije, piše Tajms, tako ponestaje i strpljenja Moskve i Brisela zbog toga što ih okreće jedno protiv drugoga.

Kameleonska rutina

Mnogo pre nego što je počeo da se druži sa Putinom i elitom EU, piše Tajms, Vučić je usavršavao svoju „kameleonsku rutinu“ iza linija fronta u ratom razorenoj Bosni.

Tajms je razgovarao sa novinarom Predragom Popovićem, koji je 1993. godine intervjuisao Vučića, a sada ga naziva zvezdom u usponu neofašističke Srpske radikalne stranke. Otkrio je vrhunskog manipulatora koji je, kako je Popović rekao za Tajms, bio „servilan“ prema nadređenima i sadistički „agresivan“ prema podređenima.

„Uopšte se nije promenio“, rekao je Popović, „ali sada svi mogu da vide ko je on.“

Nekoliko dana nakon masakra nad 8.000 bosanskih muslimana u Srebrenici 1995. godine, Tajms podseća na reči koje je Vučić izgovorio u Skupštini Srbije.

„Vi ubijete jednog Srbina“, rekao je Vučić, „a mi ćemo 100 muslimana“.

To je predstavljalo direktan odjek nacističke okupacije Srbije, piše Tajms, tokom koje je Vermaht imao trajno naređenje da pogubi 100 Srba za svakog nemačkog vojnika kojeg ubije pokret otpora.

Tokom rata na Kosovu, navodi se dalje u tekstu, Vučić je bio ministar informisanja i progonio je novinare dok je sprovodio neke od najrestriktivnijih evropskih zakona o slobodi govora. Vučićev pohod protiv nezavisnih medija gotovo da nije izgubio na zamahu tokom njegovog predsedničkog mandata. U izveštaju Komiteta za zaštitu novinara objavljenom prošlog meseca navedeni su „rekordni nivoi fizičkog nasilja nad novinarima, pretnji smrću i onlajn kampanja blaćenja“, zajedno sa „alarmantnim nivoima nekažnjivosti“ i „čvrstom političkom kontrolom nad medijskim okruženjem“.

Manje od decenije kasnije, Vučić je promenio ploču, smatra ovaj britanski medij.

„Nestao je iredentista koji je želeo da izgradi „Veliku Srbiju“ od delova susednih zemalja. Navodno reformisan, Vučić je napustio Radikalnu stranku zbog nove Srpske napredne stranke, čiji je deklarisani cilj bio članstvo u EU“, piše u tekstu ovog medija.

Zapadne diplomate, kako je istaknuto, prihvatile su ga kao svog „stabilokratu“. Verovali su da je on neko dovoljno pragmatičan da spreči da lonac domaćih i regionalnih tenzija proključa.

Umesto toga, piše Tajms, Srbija predstavlja sve veću pretnju po stabilnost Evrope. Od 2022. godine srpska vlada je izdala pasoše za više od 200 Rusa povezanih sa Kremljom, čime im je omogućila pristup EU bez viza.

Piše o padu nadstrešnice koji je pokrenuto studentske proteste, navodeći da su studenti najpopularnija politička snaga u zemlji.

O rektoru Đokiću

O rektoru Đokiću Tajms piše kao o staloženom čoveku koji je po svemu suprotan Vučiću, a koji je „jedan od najglasnijih pristalica studentskih demonstranata“.

„Đokić je gotovo dve godine meta kampanje blaćenja koju sponzoriše vlast. Vučić ga je nazvao parazitom i teroristom. Policija je u aprilu 2025. pozvala Đokića da da iskaz u okviru istrage o navodnoj zloupotrebi službenog položaja“, naveo je.

„Protiv mene su podnete tri krivične prijave. One nisu odbačene, ali se po njima ne postupa. Oni samo drže sve te stvari na stolu“, kazao je Đokić.

Krajem marta jedna studentkinja je, piše ovaj medij, pala sa petog sprata kroz prozor univerzitetske zgrade. Po gradu su počeli da se pojavljuju grafiti na kojima je rektor proglašavan ubicom, navodi se. Pet dana kasnije policija je upala u prostorije univerziteta, u pratnji provladinih novinarskih ekipa. Kada se racija završila, Đokić je izašao na balkon i otkrio da se ispod okupila masa ljudi. Održao je govor koji je učvrstio njegov status najverovatnijeg kandidata studentskog pokreta za predsednika.

„Ova vlast ne napada univerzitet zato što smo uradili nešto pogrešno, već nas napada zato što smo uradili nešto ispravno“, rekao je Đokić okupljenima. „Stali smo uz studente. Stali smo uz istinu.“

Javno istupanje nosi stvarnu opasnost, ukazuje britanski medij. Samo 36 sati pre nego što je Đokić razgovarao sa Tajmsom, njegov kolega profesor Stevan Filipović brutalno je pretučen na ulici od strane ljudi koje je nazvao „kriminalcima u službi režima“, nakon što ih je snimio kako ispisuju provladine grafite.

„Ovo je znak da se to može dogoditi svakome ko podigne glas protiv režima. Ne mogu da se usredsrede na svakog studenta, pa se zato usredsređuju na mene… Nalazim se na položaju na kojem se nalazim i odavde ne mogu da pobegnem“, rekao je Đokić, koji se nada da će zaštititi svoje studente od najgoreg.

Tajms piše da su studenti proteklih meseci postigli su ono što nijedna stranka nije uspela tokom 12 godina otkako je Vučić došao na vlast: premašili su ga u anketama. U junskom istraživanju Centra za istraživanje, transparentnost i odgovornost, 59 odsto ispitanika podržalo je studentske proteste, dok je samo 36 odsto izjavilo da ima poverenja u Vučića.

U istoj anketi, 45 odsto opredeljenih birača reklo je da namerava da glasa za Studentsku listu, dok je samo 36 odsto navelo da će glasati za Vučićevu Srpsku naprednu stranku.

Mogućnost da postane predsednički kandidat je „nešto o čemu nikada nisam sanjao“, rekao je Đokić.

(N1/The Times, foto: Autonomija)