Predsednikovu ideju o formiranju velikog državotvornog i nacionalnog pokreta za opstanak i napredak Srbije, sociolog kuture Ratko Božović ocenjuje kao jednopartijski pluralizam i „političku arheologiju“, dok profesor Filološkog fakulteta Milo Lompar misli da Aleksandar Vučić time pokušava da zaštiti sebe.

Lompar je ocenio da je upravo predsednik centralni problem ove zemlje.

Kako je objasnio, „kada sve poluge vlasti na neki način vežete za jednu tačku, pa čak i za jednog čoveka, onda ste prirodno u krizi, jer sav pritisak stranih činilaca ide upravo na tu jednu tačku“.

Prema njegovom tumačenju, Vučić sada pravi „jedan provizorijum“ i platformu s koje je lakše doneti teške odluke koje predstoje.

Lompar ne isključuje mogućnost da određeni građanski činioci prikriveno ili otvoreno budu deo tog kompozita, mada ne veruje u uspeh takvog saveza.

„Da li će tu vrstu nacionalne sloge da izvede čovek i politika koja je 10 godina satanizovala sve koji su mu se protivili? On je žigosao sve političke činioce, i sad oni svi zajedno, tako žigosani i tako blatom namazani, treba da obezbede neku društvenu koheziju“, skeptičan je Lompar.

I Božović predviđa da će do bilo kakve sloge teško doći, jer smo daleko od ideje da vlast želi opoziciju i da je toleriše, a kamoli da je pridobije za sebe, pošto je prethodno već rasturila.

„Nešto će se smisliti, nešto će se, ružna je reč – skarabudžiti, ali nešto će se skrpiti oko toga“, ipak procenjuje Božović, uz opasku da se naša drama odvija u Vučićevoj glavi, a da je njegova trenutna zamisao nedovršena i u velikoj meri neodređena.

Kako je protumačio, Vučić sada smišlja jednu novu „opoziciju privida“, jer je nemoguće napraviti organsko zajedništvo kod ovakve i ovolike podele, koju je predsednik i napravio.

Božović smatra da bi Vučić sada lakše podneo odgovornost zbog odluka koje mu slede, ukoliko bi uz njega bile stranke koje su mu bliske, ali da prava demokratska opozicija tu nema šta da traži.

To je, kako je ukazao, pomalo i priča o ostavštini, pošto Vučić odlazi sa čela Srpske napredne stranke.

„On razmišlja koga će sve imati da ostavi da odigra sigurnu igru u koju je on uveliko ušao, koju nije dovršio i koja je pomalo trapava, ali se mora dovršiti“, obrazložio je Božović.

S druge strane, Lompar misli da je naše društvo podeljeno i zbog toga što nemamo sposobnost da pitanje građanskih sloboda i srpskih nacionalnih prava dovedemo u skladnu međusobnu vezu.

Po njemu, građanske slobode ne smeju da se apsolutizuju ako je 90 odsto stanovnišva protiv toga, ali ni da se pitanje nacionalnih prava ne podiže na nivo koji bi mogao da dovede u pitanje druge legitimne interese i prava unutar normalnog demokratskog društva.

Kako je ocenio, to je vrlo teško kada političari manipulišu, uzimaju i koriste delove tog složenog vezanog sistema da bi ostvarili ličnu korist.

„Pošto su vladajući predsednik i njegova stranka učinili sve da obezvrede, a u mnogo čemu čak i da obalave nacionalne simbole i tradicije, mi se nalazimo tu gde se nalazimo“, ukazao je Lompar i konstatovao da u tom nastojanju i nemaju baš mnogo protivnika.

Nijedan sagovornik FoNeta ne može da predvidi da li nas u skorijoj budućnosti očekuje mirovna konferencija tipa Rambuje 2, baš kao što nijedan ne vidi razloge za optimizam.

„Politika kao što je ova, dovela nas je u situaciju da biramo hoćemo li živeti bez samopoštovanja, a to znači potčiniti se bezuslovno nalozima zapadnih, odnosno američkih činilaca, ili ćemo živeti u jednoj vrsti ropstva koje će podrazumevati sukob iz koga teško da možemo da izađemo bez porobljenosti“, smatra Lompar.

Istovremeno, Božović naglašava da mi ne znamo šta se dešava u vidnom polju, a ni iza scene, da je poprilična entropija i da su stvari u magli i da nema jasnog vidika.

„Biti ovde optimista, ravno je gluposti“, zaključio je Božović.

(N1, foto: Beta)