Skip to main content

BOJAN TONČIĆ: Srbija i vizija budućnosti – Preživjeti zimu

Stav 10. sep 2022.
6 min čitanja

Tog vizionarstva na Sajmu vina i samitu Open Balkana u Beogradu, kad, ćutljivo zagledan ka obzorju, levim uhom slušajući srbijanskog predsednika Aleksandra Vučića, makedonski premijer Dmitar Kovačevski melodramatično izusti: “To će biti najteže”(Toa ke bide najteško)”. Vučićevo pitanje bilo je šahovsko, misli on tri poteza unapred, drži tempo: “Kako ćemo mi da izdržimo plaćanje struje, Dimitre?“. Nakon 17 sati rada (Vučić: Koliko bismo tek radili da smo bili trezni?!), lideri Open Balkana zaključiše: treba zatražiti pomoć Evropske unije. Državnički. Ko pre rata.

Sva je prilika da će nekakvu pomoć i dobiti, pogotovu države (sve osim Srbije) koje su se beskompromisno založile za uvođenje sankcija Rusiji, zbog agresije na Ukrajinu. U svakom slučaju, Srbijom odzvanjaju nove računice, umesto najskupljih puteva, mostova i stadiona na koje može da stane gotovo celokupno preostalo gradsko stanovništvo, linearne podele budžetskih kreditnih manjkova, iz režimskog vrha stižu i neprijatne poruke, poput jednostavne računice da je država uvezla četiri gigavata električne energije i za to platila 2,4 miliona evra.

“To znači po 530 evra po megavat-satu, a prodajemo na našem tržištu po 41 evro, to je 14 puta manje. To ne može da izdrži niko, a još je leto”, rekao je 30. avgusta predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

Žalio se kolegama od Vardara do Triglava; aktuelnu, prvi put uistinu evropsku, žalopojku, garniranu masnom laži, saslušao je i učtivi slovenački premijer Borut Pahor: “Možemo mi da plaćamo za uvoz struje. Mi smo, za neznalice, uvek uvozili struju. Ali, ako vam dođe do toga da dnevno morate da platite 25-30 miliona evra, ako nam dođe da plaćamo za koji mesec milijardu, to je besmisleno, moramo da vidimo šta ćemo da radimo”, izjavio je predsednik Srbije.

Laž i sekiracija

Ovo je, uprkos diletantskim dramskim pauzama i teškom sekiracijom u glasu, vrisak domaćice koja čupa kosu, a laž je njegovo prirodno stanje, jer laž je to da je Srbija struju uvek uvozila:

“Samo od prodaje električne energije na slobodnom tržištu, Elektroprivreda Srbije je od početka 2021. godine imala zaradu od oko 74 miliona evra. Od 1. januara do 6. aprila na berzama je prodato 1,4 milijarde kilovat-sati električne energije, a nije bilo potrebe da se energija kupuje. To je oko tri puta veća prodaja električne energije na berzama nego u istom periodu 2020. godine zahvaljujući odličnim hidrološkim uslovima i znanju stručnjaka EPS-a”, konstatovao je 19. aprila 2021. Vučićev kadar Milorad Grčić.

Valjda je tada i pomislio (Grčić) kako je nebo granica i da, umesto uglja, Termoelektrana Nikola Tesla (TENT) struju može da pravi i od blata, što će pokušati (budimo realni, ne samoinicijativno, čovek je još na slobodi, potpredsednik opštine Obrenovac) decembra iste godine. Direktna šteta u TENT-u bila je 630 miliona, posredna, koja će se tek plaćati – milijarde evra.

Unekoliko različitim brojkama u vezi sa plaćanjem uvoza struje raspolaže ministarka rudarstva i energetike Zorana Mihajlović koja će kazati da je Srbija u noći između 3. i 4. septembra uvezla 5,6 odsto svoje potrošnje, odnosno 4,4 gigavata i za to platila milion i sto hiljada evra manje nego što je, u slučaj ne verujmo, kazao predsednik. Dakle, 1,3 miliona evra. Ugrađujući ornament, ali ima još suštinskih segmenata.

Podaci koje je potvrdila ministarka Zorana Mihajlović ukazuju na to da se struja morala kupovati po paprenim cenama, zbog suše i niskih vodostaja još i više; samo do marta ove godine na uvoz električne energije potrošeno je 640 miliona evra, a struja je na berzi bila četiri puta skuplja nego tokom prethodne godine.

Sad malo pozitive, optimizma, ne treba gubiti glavu, ima vremena za struju. Ministarka je kazala i to da su inspektori obišli 77 lokalnih samouprava i oko 270 privrednih subjekata, kao i sve proizvođače peleta, te da od 44 prodavca, kod njih 25 ima dovoljnih količina peleta, kod njih sedam ili osam se nove količine očekuju sledeće nedelje. A ionako se gotovo 70 odsto domaćinstava koja se greju na pelet već snabdelo. Pritom, Vlada je dozvolila i uvoz drvnih briketa, što nije zapotcenjivanje, uprkos činjenici da je to najmanje traženi “energent”; možda će se neko i predomisliti.

A u prijateljskom komšiluku vazda je bilo bukovine koja se nekontrolisano uvozila u različitim pojavnim oblicima.

Neće biti restrikcija u Americi

Važniji je mazut, trećina gradskog stanovništva u Srbiji dobija daljinsko grejanje, gradske toplane koriste uglavnom ovaj energent, ali se gotovo sve, izuzev u 16 gradova, mogu prebaciti na gas. Mazut je, saopštava Ministarstvo energetike, obezbeđen za najmanje sto dana sezone, što je dobra vest, iako sezona traje znatno duže.

“To je ključno pitanje, i na tome ćemo raditi u narednim nedeljama. Uspeli smo da rešimo pitanje mazuta i toplana u svim gradovima, čak i tamo gde su bila neodgovorna lokalna rukovodstva”, kazao je Aleksandar Vučić nakon razgovora sa Borutom Pahorom.

Dobra vest u vezi s mazutom nije jedina: Direktor Srbijagasa Dušan Bajatović rekao je 4. septembra da Srbija već ima na zalihama količine gasa na nivou prošlogodišnje potrošnje, pa se ne očekuju problemi u snabdevanju gasom. Pritom, dve trećine ove količine nabavljene su po povoljnoj ceni, u skladu sa sporazumom Putin-Vučić (koliko li će se to dugo plaćati), a ostatak na tržištu.

Struja, dakle, kaže ministarka da neće biti restrikcija, ali sva državna preduzeća i ustanove moraju da uštede 15 odsto prošlogodišnje potrošnje, a to se očekuje i od individualnih korisnika. Preduzeća do 15. septembra treba da predaju realistčne planove Vladi, a domaćinstva će biti stimulisana sniženjima cena i drugim merama, u skladu sa iznosima na njihovom strujomeru.

Plaši cena struje iz izvoza, podsetimo na 530 evra po megavat – satu, koliko je Srbija, u verziji predsednika, platila struju krajem avgusta. I mnogo ozbiljnije pretnje iz novembra 2021. (isti čovek): “Jeste vi normalni ljudi, bre, 50 posto treba da uvozimo po ceni od 230, 240 evra po megavatu – mi onda da lepo stavimo katanče, da zaključamo i da kažemo ova zemlja više ne postoji!“

Nije Srbija na 50 odsto uvoza (ali je cena mnogo viša od sudbinskih “230-240 evra po megavatu”), zato nije stavljeno “katanče”, fakat, izgleda da mu se Vučić nameračio, kad se osami i misli o stvarima državničkim voli da čuje kako škljocne.

Kad je Ana štedela i kad su demokrate imale viziju

Da se ne foliramo, svaki vlasnik biračkog prava u Srbiji znao je da neće na dobro kada je nova vlasnica (možda zakupkinja, korisnica, ostavimo rezervu) renovirane kuće u kojoj je skončala Jovanka Broz Ana Brnabić ispričala tužnu ostrvsku priču o štednji: “Kada sam živela u Velkoj Britaniji imali smo luster sa tri puta četiri sijalice i odvrnete neku, jer vam ne trebaju sve. Tamo je stuja toliko skupa da svaki dan razmišljate kako da ja budem efikasnija. Zato što te lupi po džepu.“

Tako se u maju premijerka podsećala teških dana studiranja i legalnog posla, vremena u kojima je sama izmirivala svoje račune. Uz konstataciju da će “struje biti dovoljno”. No, rekosmo da je to bilo u proleće, kad se ni suša nije nazirala. Danas teško zvuče ocene iskusnih srbijanskih energetičara koji ističu da Srbija ima dovoljno proizvodnih kapaciteta u koje se godinama ne ulaže dovoljno i ne postiže produktivnost.

“Naši kopovi su devastirani, jednostavno do srpskih termoelektrana ne stiže dovoljno uglja, a uglja imamo dovoljno, lignita za najmanje 50 godina, dokazanih rezervi za proizvodnju električne energije na ovom nivou. Naše termoelektrane su i dizajnirane da rade na niskokaloričnom uglju, nedomaćinskim poslovanjem, kopanjem, nesistematskom eksploatacijom kopova, doveli smo TENT i Kostolac na kolena, ukazuje iskusni energetski stručnjak Miloš Zdravković.

I, kad smo već kod uzroka, postoji utemeljena pretpostavka da vizija razvoja srbijanskih elektropotencijala datira iz vremena vlasti Demokratske stranke, budući da su demokrate pretpostavile velikoj hidroelektrani i održavanju u termoelektranama “obnovljive izvore energije”, solarne sisteme, vetroparkove i mini hidroelektrane, čime su, kako ocenjuje ekonomista Božo Drašković (Danas, 2. septembar), napravile model za pljačku kojim su “gurnute ogromne količine novca u tuđe džepove”.

Sarajevsko iskustvo

Idemo dalje, dobro je štedeti energiju, bez obzira na to da li smo u vremenu krize, valja napraviti i sistem isključivanja po zonama, a ne obećavati neostvarivo, zimu bez restrikcija. Na nešto će se Srbija grejati, još davnih je osamdesetih Zoran Radmilović, kao Radovan III u kultnom komadu imao viziju: “Grejaćemo se na parkete, na ragastove od vrata, na vrata, vrata između soba nam ne trebaju, samo ulazna, šta ima da se otuđujemo jedni od drugih…”

I kad smo kod planiranja, nestašica energenata se uklapa u naprednjačku, režimsku, viziju Beograda bez drveća (nije bolje ni u drugim gradovima u unutrašnjosti Srbije). Treba u seču, makar bila i individualna, sa učešćem slobodnih drvoseča, uvesti neki red, lugarski ištambiljati stabla za obaranje.

Ne seći nasumično, poput Sarajlija koje su svojedobno, kada im je Beograd preventivno isporučivao granate i restrikcije, sekle ne mareći za zdravlje drveća, krajolik, a ni za snajpere (isti darodavac). Da istinski podelimo istoriju: kako sabrana dela pucketaju, na Dobrici Ćosiću mož’ za celu zgradu gulaš da skuvaš, sa sve pireom.

Da zaokružimo, ne sumnjajmo u to da će Vučić kapitalizovati predstojeću zimu, kao što je kapitalizovao i smrt od korone; nije reč o politici, nego o tehnologiji vlasti od koje stradaju nemilosrdno uračunate žrtve, siromašni i slabiji. Možda će uspeti da dobije i kreditima isplati, kako je najavio, dva milona tona “indonezijskog uglja preko Kine”, što bilo isplatvije nego uvoziti struju, samo još da mu pronađe smeštaj. U svakom slučaju kazaće da je to uradila “država”, što će reći on, ili nekakva imaginarna tvorevina sa budžetom koji se odnekud neprestano puni.

Države Open Balkana osloniće se na Evropsku uniju, Srbija, ipak, na suicidnu proputinovsku ekvilibristiku. Možda će nekima biti bolje, ljudskije svakako hoće. A na pitanje o novcima za kupovinu struje s početka teksta možda će i makedonski premijer i srbijanski predsednik odgovoriti rečenicom: “Sad nam je najteže! (Sega e najteškoto vreme za nas!).

(AL Jazeera, Foto: mc.rs)