Evropska unija (EU) je uložila velika sredstva u infrastrukturu i da nije bilo tog ulaganja koje je dovelo investicije iz EU, Srbija bi drastično bila siromašnija, ističe za Danas Naim Leo Beširi, direktor Instituta za evropske poslove.

Međutim, navodi naš sagovornik, EU nije ozbiljno shvatila suštinu problema na Balkanu i istinsko protivljenje uspostavljanju pravila i sistema zasnovanom na vladavini prava.

Komentarišući ocenu Evropskog revizorksog suda da je efekat podrške EU vladavini prava na Zapadnom Balkanu slab, Beširi ukazuje da teorija evropeizacije sugeriše da većom interakcijom sa razvijenim EU zemljama, vlasti uče kako stvari treba da se rade, a usvajanje zakona bi trebalo da vodi njihovim primenama.

– To se u Srbiji i drugim zemljama zapadnog Balkana ne dešava. Glavni razlog je što nema osećaja za javno dobro, već je svaka vlast usmerena na osvajanje još vlasti i ozbiljnu krađu kako bi sebe održala. Institucije EU su spore i rade na osnovu podataka koje dobijaju od svojih misija u kojima su 80 odsto zaposlenih domaće osoblje – objašnjava Beširi.

Kako naglašava, loši podaci, nepostojanje političke volje da se vlast pritisne kada je jasno da reformi nema, kalkulisanje s većim temama kao što je Kosovo i zaklanjanje pogleda na korupciju, kriminal i pritiske na medije, civilno društvo i ljudska prava dovelo je do situacije u kojoj se nalazimo.

– Ne čudi i što je civilni sektor slabo podržavan, s jednim te istim partnerima koje primoravate na rad s državnim institucijama, a oni onda prestaju da budu kritični ne mogu se očekivati suštinski rezultati. EU mora da promeni strategiju prema Srbiji i drugim zemljama u regionu, kako ne bi postale crne rupe u kojima rastu društvene tenzije, iz kojih beže svi, a posledično mogu usisati celu Evropu novim konfliktima – naglašava Beširi za naš list.

Podsetimo, Evropski revizorski sud (ECA) smatra su u našem regionu sprovedene određene reforme tehničke i operativne prirode, ali da u kontekstu nedostatka političke volje i nedovoljnog angažmana, podrška EU je po pravilu bila nedovoljna za rešavanje problema u oblastima kao što su nezavisnost pravosuđa, koncentracija moći, političko uplitanje i korupcija, navode revizori.

EU, kako dodaju revizori, preretko poseže za mogućnošću obustave pomoći ako zemlja korisnica ne poštuje osnovna načela demokratije, vladavine prava i poštovanja ljudskih prava.

Nedovoljna podrška EU civilnom sektoru

Evropski revizorski sud je utvrdio i da podrška Evropske unije civilnom društvu u regionu nije dovoljna da se zadovolje potrebe tog sektora i da se ona uglavnom zasniva na kratkoročnim projektima.

Revizori, između ostalog, preporučuju Evropskoj komisiji da pojača podršku organizacijama civilnog društva i nezavisnim medijima.

(Danas, foto: Institut za evropske poslove)