Skip to main content

‘Benfordov zakon dokazujem da zvanični rezultati izbora ne štimaju’

Info 13. jan 2024.
5 min čitanja

Da li je vraćanje mandata opozicije loša ideja ili put ka novim izborima u Srbiji?

Skoro mesec dana posle održavanja republičkih i lokalnih izbora u Srbiji i dalje se pojavljuju tvrdnje o velikim izbornim nepravilnostima, a Zoran Gavrilović, izvršni direktor Biroa za društvena istraživanja (Birodi) izašao je sa Benfordovim zakonom, kao dokazom da zvanični rezultati izbora “ne štimaju”.

Prema Benfordovom zakonu, brojevi od jedan do devet, u dugačkim nizovima ne pojavljuju se ravnomerno. U srpskom biračkom spisku, koji je dugačak niz, brojevi su ravnomernije raspoređeni i značajno odstupaju od ovog pravila. Bernfordov zakon se u Americi koristi za utvrđivanje utaje poreza, imovine, analizu izbora, što je učinio i Gavrilović.

Pred kraj 19. veka američki fizičar Frenk Benford i kanadski matematičar Simon Njukomb primetili su da se u dugačkim nizovima brojeva, uprkos svoj logici, cifre od jedan do 9 ne pojavljuju srazmerno, već da vlada takozvani princip prve cifre, po kome se broj jedan mnogo češće ponavlja od broja devet.

“Imamo naznake, koristeći Benfordov zakon da izborni proces u Beogradu, jer tu su jedino objavljeni rezultati – prosto odudara od onoga što je predviđeno Benfordovim zakonom koji ima svoju distribuciju brojeva. Kada se te dve vrste setova podataka, odnosno očekivane vrednosti i ono što smo mi dobili kao analizu brojeva u rezultatima izbora uporede – mi u stvari dobijemo odstupanje koje nam daje crvenu zastavicu da nešto nije u redu”, kaže Gavrilović u razgovoru za Glas Amerike.

U Birodiju su otišli i korak dalje postavljajući pitanje zbog čega je dolazilo do prekrajanja izbornih jedinica, pa je, primera radi u opštini Zemun na izborima 17. decembra bilo 115 izbornih jedinica, u odnosu na 106, koliko ih je bilo na izborima 2022.

“Nama je ključno pitanje da vidimo zašto je dolazilo do promene teritorije izbornih jedinica – postoji u praksi to da vi prosto zbog promene izbornih jedinica možete da ostvarite bolje izborne rezultate”, kaže Gavrilović.

Republička izborna komisija Srbije (RIK) je 12. januara saopštila konačne rezultate parlamentarnih izbora prema kojima je vladajuća Srpska napredna stranka osvojila 129 mandata i apsolutnu većinu u skupštini koja ima 250 mesta. Izborna lista “Srbija protiv nasilja” osvojila je 65 mandata, izborna lista Socijalističke partije Srbije 18, lista predvođena Novom demokratskom strankom Srbije imaće 13, a isto toliko mandata osvojila je i lista Branimira Nestorovića “Mi – glas iz naroda”. U parlament je ušlo i pet manjinskih lista.

Na izborima u Beogradu, prema konačnim rezultatima Gradske izborne komisija (GIK) SNS je dobila 49 mandata, “Srbija protiv nasilja” 43 mandata, lista predvođena Novom demokratskom strankom Srbije ima sedam mandata, lista Branimira Nestorovića šest, a SPS pet.

I dok u vladajućoj SNS odbacuju sve dokaze o izbornim manipulacijama, u opoziciji se poslednjih dana razmatra ideja o vraćanju mandata, to jest podnošenju ostavki na dobijene mandate, kao još jednoj vrsti pritisika na vlasti da poništi ove i raspiše nove izbore pre svega u Beogradu.

Kako smatra lider Demokratske stranke (DS) Zoran Lutovac u ovoj priči treba poći od osnovnog cilja vodeće opozicione grupe „Srbija protiv nasilja“, a to je poništavanje izbora pre svega u Beogradu, ali i u Vojvodini, pa i na republičkom nivou.

“Ako su mandati jedan od tih instrumenata mera koji vode ka ostvarenju tog cilja – mi smo prvi rekli da smo spremni da se odreknemo njih. Jer ako oni vode tom cilju, koji je zajednički, a podrazumeva da će to biti mera koja će odlučujuće doprineti da se izborima za raspisivanje novih, slobodnih i poštenih izbora – to za nas uopšte nije dilema”, kaže Lutovac.

On ističe da je za sprovođenje ove ideje verovatno najvažnije da je podrže svi u opoziciji:

“Ako svi stanu iza ovoga, to može biti sredstvo uz pomoć kojeg mi možemo doći u roku od šest meseci do novih izbora. Međutim, ako svi ne stanu iza toga onda mi dolazimo u rizik da kao jedina politička organizacija budemo potpuno izolovani u tom svom stavu i nećemo time doprineti ostvarivanju cilja, nego ćemo biti čak označeni kao neko ko nije deo priče u borbi za ostvarenje tog zajedničkog cilja. Stvari moraju da se posmatraju u kontekstu – šta nam je cilj i sa kojim snagama”.

Za Zorana Gavrilovića tema podnošenja ostavki na osvojene mandate je stvar dalje strategije opozicije u borbi za raspisivanje novih i, kako kaže, poštenih izbora.

“Mislim da to mora da bude stvar jednog dogovora, razgovora i dijaloga između opozicije i 900 hiljada birača koji su glasali. Za izborni proces i život opozicije je potreban novac, potrebni su ljudi – da vidimo gde to može da se nađe. Ako su ljudi za to da se ne ide u parlament, da vidimo kako mogu da se nađu novac i ljudi za život opozicije. Da li su građani spremni da podrže opoziciju novčanim prilozima i davanjem svog slobodnog vremena. Znači, prosto treba nam ozbiljan dijalog”, kaže Gavrilović.

Gavrilović naglašava da je to u ovom trenutku jedini put za izlazak iz postizborne krize i vraćanje opozicije „u igru“:

“Iz ovog stanja industrije populizma se može izaći i pobediti, i vratiti demokratija u Srbiji samo ukoliko oni akteri koji su za demokratsko društvo sednu i razgovaraju i naprave strategiju kako doći do cilja da Srbija ponovo postane demokratska zemlja”.

Uz poruku da je pozivanje na građansku neposlušnost “legitimno sredstvo borbe u režimu koji ne dozvoljava elemntarne slobode”, Zoran Lutovac kaže i da vraćanje dobijenih mandata u ovom trenutku nije tema ukoliko ne doprinosi ostvarenju cilja opozicije, to jest poništavanju izbora održanih 17. decembra:

“Mi ako imamo 100 hiljada ljudi na ulicama – pa to uopšte nije tema. Niti je to tema, niti je bilo šta drugo tema. Sa 100 hiljada ljudi na ulicama koji su spremni da brane izbornu volju jedina tema je kada će biti novi izbori i kada ćemo poboljšati te izborne uslove da izbori mogu biti slobodni i pošteni, minimalno fer. To je onda tema”.

Na pitanje kako se u borbu za poništavanje ovih i raspisivanje novih izbora uklapa predstojeći protest zakazan za 16. januar, Zoran Lutovac ističe da taj skup ne treba posmatrati kao nekakav „dan D“:

“Kao što je i onaj protest na koji je pozvao Proglas, ali i ostale političke stranke. Na tom protestu je bio ogroman broj članova DS, i to ne samo iz Beograda, nego širom Srbije. Na taj protest su pozvali i mladi. Suština je da kad neko pozove na protest ostali treba da se pridruže tom pozivu. Ja očekujem da će 16. biti važan utoliko što će ostaviti tu vatru da gori, vatru koja je neophodna, tu podršku koja mora da bude vidljiva i da bude, hajde da kažemo – jedna uvertira za ono što će biti kasnije”, kaže Lutovac i ističe da je u ovom trenuku u Srbiji ključna društvena solidarnost:

“Veoma je važno da napravimo široki društveni front koji će okupiti poljoprivrednike, a ne poljoprivrednici da izlaze da štrajkuju samo kada su njihovi interesi povređeni. Ne. Mi tada treba da im se priključimo, a oni da se priključe kada izađu akademci, kada izađu zdravstveni radnici, prosvetni radnici. Dok god budu svi izlazili pojedinačno i tražili da im Vučić rešava problem ni nećemo ništa promeniti. To će samo ojačati njegovu poziciju, autokratsku poziciju gde on vaninstitucionalno rešava probleme”.

Na kraju, na pitanje da li je optimista ili pesimista po pitanju rešavanja ovog velikig izbornog problema u Srbiji, Zoran Gavrilović kaže da je – realista:

“Kad kažem realista verujem da ima dovoljno aktera u Srbiji, koji nisu samo u političkim strankama kojima je pitanje demokratije i vladavine prava egzistencijalno, a ne samo partijsko-političko pitanje. Mislim da ovo što se dešava, angažovanje ljudi oko Proglasa, angažovanje studenata daju argumentaciju za realni optimizam”.

(Glas Amerike/foto: Glas Amerike)