Nakon odluke Senata novosadskog Univerziteta da Jelenu Kleut ne izabere za redovnu profesorku, kažnjavanje neposlušnih se nastavlja. Svako ko pokaže da je kritičan prema vlasti može da bude na meti neosnovanih primedbi i procesa o kojima odlučuje većinska volja članova Senata. Tako je dekan DIF-a Patrik Drid uputio dva prigovora profesoru psihologije Vladimiru Mihiću, u kojima se navodi da je „kandidat svojim javnim istupima, nastupima u medijima i objavama na društvenim mrežama podržavao i promovisao aktivnosti koje su dovele do blokade i obustave nastave na visokoškolskim ustanovama“. Zbog navodnog osporavanja kvaliteta pedagoškog rada, profesoru Mihiću preti otkaz. Da stvar bude apsurdnija, profesor Mihić je predavao upravo predmete iz socijalne i političke psihologije. Moglo bi se reći da mu preti otkaz jer je počinio najveći od svih grehova u autoritarnom društvu. Znanje koje predaje živi i u praksi tako što je javno podržavao studente, a taj spoj struke i ličnog integriteta je neoprostiv.

Pored osnovnih predmeta iz socijalne i političke psihologije, profesor Mihić predavao je i psihologiju međugrupnih odnosa, socijalnu inkluziju i psihologiju tolerancije, psihologiju javnog mnjenja i teoriju socijalnih odnosa. Ovi predmeti bave se psihološkim i socijalnim mehanizmima autoritarnosti, pokazujući da autoritarizam nije samo politički sistem, već i psihološki fenomen koji se reprodukuje kroz svakodnevne institucionalne prakse.

Ono što se trenutno dešava profesoru Mihiću dobra je ilustracija psiholoških teorija koje smo učili na njegovim predavanjima. Budući da sam i sama bila njegova studentkinja pre više od 15 godina, podeliću nekoliko koncepata kroz koje se ova situacija može razumeti.

Ako krenemo od Adornove teorije autoritarnosti, ono što Patrik Drid radi (a i mnogi drugi u ovom sistemu) moglo bi se nazvati autoritarnom agresivnošću. To znači da napad nije nužno lični ili direktan, već se sprovodi kroz administrativne odluke kojima se nekome sudi i disciplinuje. Takvi sistemi funkcionišu zato što pojedinci poput Drida preuzimaju ulogu vlasti i kažnjavaju sve koji ne pristaju na poslušnost.

Ovde se ne sme izostaviti ni mehanizam projekcije sopstvene nesigurnosti. Ona se potiskuje i prebacuje na „neposlušne“, koji se onda proglašavaju nekompetentnim. Tako je dekan DIF-a potpuno „zaboravio“ da je pozivao policiju na svoje studente koji su potom potpisali peticiju za njegovu ostavku, a optužio kolegu Mihića za pedagošku nesposobnost. Da kontradikcija bude još veća, kroz otvoreno pismo podrške profesora Mihića podržalo je više od 600 bivših i sadašnjih studenata, što samo po sebi govori više nego ikakva administrativna odluka.

Postupci Patrika Drida savršeno se uklapaju i u Fromovo objašnjenje autoritarnog karaktera. From opisuje osobu koja uživa u pokoravanju onima iznad sebe, ali istovremeno dominira i nanosi štetu onima nad kojima ima moć. Taj sadistički i mazohistički aspekt nisu protivrečnost, već srž autoritarnog karaktera. Takav pojedinac, po Fromu, postepeno gasi sopstvenu savest i postaje ono što autoritet od njega traži. Zato verujem da je ono što Drid radi iskren postupak nekoga ko je, kako bi From rekao, „pobegao od slobode“. On je uspeo da ubedi sebe da je „sve po zakonu i proceduri“, što mu verovatno omogućava da sprovodi progon nepodobnih bez osećaja krivice.

U ovoj priči ne treba izostaviti ni ulogu i odgovornost članova Senata novosadskog Univerziteta koji će u četvrtak, 24. aprila tajno glasati o profesionalnoj budućnosti profesora Mihića. Psiholog Filip Zimbardo pokazao je da ljudi čine mnogo gora dela kada su anonimni. Tajno glasanje omogućava članovima Senata da glasaju protiv kolege bez moralnog tereta te ih pretvara u anonimne izvršioce političkih odluka. Tako profesor koji predaje kako nastaju konformizam, grupni pritisak i formiranje javnog mnjenja, postaje predmet upravo onih mehanizama koje predaje.

Šta god da Senat odluči na sednici, mi kao društvo smo lekcije o psihologiji diktatorskih režima već naučili. Sada je potrebno samo da izađemo na naš ispit i položimo ga na predstojećim izborima.

(Peščanik.net, foto: Autonomija)