Skip to main content

Ana Lalić i Zoran Gavrilović: Propaganda vlasti počinje da jede samu sebe

Ogledalo 19. јан 2022.
4 min čitanja

Novinarka Ana Lalić i direktor Biroa za društvena istraživanja (BIRODI) Zoran Gavrilović slažu se sa ocenama iz nedavno objavljenog teksta u Njujork Tajmsu o novim oblicima cenzure u Srbiji, koji se očituju u manje represivnim taktikama, gde se više ne ubijaju kritički nastrojeni novinari, već se nastoji uništiti njihov kredibilitet i onemogućiti javnosti da do nje dospeju njihove priče.

Takođe, saglasni su i da preterana propaganda postaje kontraproduktivna, što smatraju da se upravo dešava vlasti. „Sa propagandom je vrlo prosto – ona funkcioniše do određenog nivoa i onda postaje kontraproduktivna. Protesti i rezultati referenduma (o ustavnim promenama u oblasti pravosuđa) pokazatelji su da ta propaganda počinje da jede samu sebe“, ocenjuje Gavrilović.

Ana Lalić dodaje da mehanizme cenzure predsednik Srbije Aleksandar Vučić „prepisuje“ od svog mađarskog kolege Viktora Orbana „koji je još uspešnije rešio problem slobodnih medija“ i veruje da će se „brutalnije zakuvavati kako se izbori budu bližili, ali mislim da to već dovodi do kontraefekata“.

Gavrilović ukazuje da je za njega novo u tim novim oblicima cenzure koje vlast sprovodi u Srbiji i to što na njenoj meti nisu samo novinari, već i oni koji se bave istraživanjem javnog mnjenja, i da se to desilo i BIRODI-ju kada je objavio rezultate istraživanja koji se nisu svideli vlasti, te su ih nazivali „Insitutom Jozef Mengele“ i tražili da budu procesuirani.

„Uspostavljeno je da mehanizam javnog blaćenja, što može da dovede do nečijeg prebijanja i hapšenja, bude nešto normalno. Novo je to da se širi obim, sada su na meti i NVO. Ta mekana represija, to je novo, i to brine, jer posle toga još samo nisu pucali u nas, i zato je jako bitno da imamo tužilaštvo i REM koji rade svoj posao. U odnosu na devedesete, Srbija je danas u nekom predvojrju EU i ubijanje novinara i aktivista ne bi bilo nešto prihvatljivo, a s druge strane ova vlast predstavlja sebe kao da je na putu ka EU“, ocenjuje Gavrilović u Novom danu na N1.

Ana Lalić se ne slaže da se radi o mekanoj represiji, već naprotiv, odnosno „to je davanje legitimiteta običnom građaninu da mogu da me prebiju ili da mi iseku gume“. Ona podseća na njen slučaj kada je uhapšena posle priloga o nedostatku medicinske opreme u KC Vojvodina na početku epidemije koronavirusa, provela noć u pritvoru, i posle toga bila na meti „razvlačenja po tabloidima i društvenim mrežama“, što je, kako ocenjuje bio pokušaj da ona bude diskreditovana na svaki način. Dodaje i da su joj takođe isečene gume na automobilu, i da to nije uradio nijedan političar, nego je propaganda vlasti dovela do toga da neki običan čovek dođe ispred njene zgrade i učini to.

Navodi i da, mada se nakon mesec dana odustalo od istrage protiv nje, nikada nije dobila izvinjenje, prevashodno od premijerke Ane Brnabić koja ju je nazvala izdajnikom i lažovom.

Ocenjuje da se njeno hapšenje i noć u pritvoru obilo vlasti o glavu, jer je to u međunarodnoj zajednici uzeto kao „ozbiljan minus Srbiji“.

„Njihov novi mehanizam je takav da nije važno što su njihove laži opskurne, oni ih izgovaraju do te mere da bi poništili istinu“, kaže Lalić.

Gavrilović ukazuje i na dimenziju ekonomskog iznurivanja u novoj strategiji cenzure koju sprovodi vlast Srbije, ali se to odnosi i na Mađarsku i Poljsku koje su takođe bile meta teksta u Njujork tajmsu, a radi se o tome da se šalje poruka donatorima – ako sarađujete sa ovima, onda nećete više sarađivati sa vladom.

On ističe da se vlast služi strategijom proizvodnje neprijatelja, deideologizacijom društva, proizvodnjom kulta ličnosti i mehanizmom urušavanja institucija.

„Sve to stvara jednu poljanu gde ćete imati jednog čoveka koji će na osnovu svoje moći i partije, koja mu je pešadija, moći da kontroliše celu teritoriju. Vi kad uništite institucije, vi uništavate izvesnost, tada vam se dese protesti, kada vam ljudi izađu na ulice i blokiraju auto-put“, navodi Gavrilović.

Ana Lalić dodaje da je to artikulisano nezadovoljstvo koje su građani pokazali protestima, zapravo artikulacija ignorantskog stava koji vlast ima prema građanima.

„Ovo dešavanje naroda je upravo ta buka da se ljudi čuju i da se približe Beogradu, jer Beograd ne može da dođe kod njih“, ocenjuje ona.

Ozbiljna kontrola medija u Srbiji

Gavrilović ukazuje da su ispitivanja pokazala da se mediji sa nacionalnom frekvencijom i tabloidi uređuju iz jednog centra, što zbog cenzure, što zbog autocenzure.

„Postoji neki centar – može biti i neka PR agencija, neki novinar, a može i predsednik Srbije. Ono što se vidi iz monitoringa – postoji ozbiljna kontrola medija u Srbiji, vidi se ozbiljna cenzura“, navodi on.

Ana Lalić dodaje da vlast određuje šta je građanima na listi prioriteta i podseća da je prvo što su uradili da bi preuzeli kontrolu gašenje i preuzimanje svih lokalnih medija, „tako da sada imamo monstruoznu mašineriju tabloida“.

Gavrilović navodi da je sa jedne strane cilj da ljudi koji su deo propagande vlasti glasaju za SNS, a da oni koji nisu – ne glasaju i da ostanu kod kuće – da budu apstinenti.

„Mi nemamo dijalog, uništena je javnost“, ističe Gavrilović.

Na pitanje da li kritike koje dolaze iz EU i ostatka međunarodne zajednice mogu nešto da promene, Gavrilović kaže da nas je „EU žrtvovala da bi sprečila negativne efekte migrantske krize“.

„Tu se Srbija pokazala kao dobra i sve drugo je stavljeno sa strane“, navodi on, ali ipak smatra da politika SAD prema Balkanu ide ka intencijama da se poboljšaju medijske slobode u tom regionu.

(N1)