Skip to main content

Amnesty: Socijalne karte novi problem za ugrožene u Srbiji

Građani 04. dec 2023.
8 min čitanja

"Stopa apsolutnog siromaštva u Srbiji iznosi skoro sedam posto, što znači da skoro pola miliona ljudi nije u stanju da zadovolji svoje osnovne potrebe"

Adra i Brane su mladi par sa četvoro dece koji žive u Beogradu. Socijalnu pomoć su izgubili u aprilu 2023. jer je u registru socijalnih karti utvrđeno da je Brane na bankovnom računu ima 100.000 dinara (850 evra).

Brane je bio u procesu osporavanja ove odluke kada su ga istraživači međunarodne organizacije Amnesti internešenel (Amnesty International) intervjuisali.

„Bio sam iznenađen. 100.000 dinara? Toliko novca nikad nisam ni video. Jedini novac koji dobijamo je socijalna pomoć koju primamo svakog meseca. Nemam čak ni bankovni račun.“, rekao je on za Amnesti.

Nekoliko nedelja kasnije uspeo je da dobije informaciju od Poreske uprave koja je dokazala da je Uprava pogrešila.

Ovaj primer je jedan od nekoliko koje je Amnesti dokumentovao u obimnom izveštaju o uticaju digitalnog registra Socijalna karta na korisnike u Srbiji.

U izveštaju objavljenom 4. decembra se navodi da je uvođenje digitalnog registra u ionako neadekvatan sistem socijalne pomoći samo pogoršalo već postojeće probleme i dodatno ograničilo ljudima pristup socijalnoj zaštiti.

Digitalni registar socijalnih karti počeo je sa radom u martu 2022. godine.

„Iako su tačni brojevi o odbijanju beneficija, posebno zbog novog sistema – nejasni, vladine brojke pokazuju 176.000 primalaca u sistemu do avgusta 2023. godine. To je 35.000 manje nego u martu 2022. kada je zakon stupio na snagu“, navodi Amnesti.

Organizacija napominje da ovaj broj ne obuhvata sve ljude koji su izgubili socijalnu pomoć zbog nedostataka u primeni zakona o socijalnoj karti, ali ukazuje na kontinuirani trend smanjenja broja ljudi koji primaju socijalnu pomoć.

Podsetimo, Radio Slobodna Evropa (RSE) je u novembru 2022. pisao da je tokom prvih osam meseci rada elektronskih socijalnih karata iz sistema socijalne pomoći izbačeno 22.000 ljudi.

Izveštaj Amnesti Internešnela deo je šireg istraživanja ove međunarodne organizacije o upotrebi automatizovanih ili algoritamskih tehnologija u javnom sektoru i njihovim implikacijama na ljudska prava.

Izveštaj je zasnovan na istraživanju javnih izveštaja i dokumenata, pregledu dosijea pet osoba koje su bile u žalbenom postupku i detaljnim intervjuima sa 21 primaocem socijalne pomoći u Srbiji, od kojih su svi izgubili podršku nakon uvođenja zakona o socijalnoj karti.

Amnesti internešenel je takođe razgovarao sa socijalnim radnicima, vladinim zvaničnicima i predstavnicima civilnog društva.

Suprotan efekat

Narodna skupština Srbije usvojila je Zakon o socijalnoj karti u februaru 2021. kao deo Programa ekonomskih reformi zemlje.

Zakon je stupio na snagu 1. marta 2022. i do septembra 2023. uveden je u 167 gradova i mesta za upotrebu u skoro svim centrima za socijalni rad širom zemlje.

Iako je Vlada Srbije predstavila Zakon o socijalnoj karti kao sredstvo za pravedniju i efikasniju isporuku socijalne pomoći, zakon je imao suprotan efekat, ocenjuje Amnesti.

Naglo smanjenje broja primalaca socijalne pomoći, koje se poklapa sa uvođenjem zakona, u oštroj je suprotnosti sa visokim stopama apsolutnog siromaštva u Srbiji, koje iznose sedam posto ukupne populacije.

To znači da skoro pola miliona ljudi živi ispod granice siromaštva od 12.500 dinara (106 evra) mesečno i nije u stanju da zadovolji svoje osnovne potrebe.

U izveštaju Amnesti Internešnela navodi se da je uvođenje registra socijalne karte u Srbiji imalo negativan uticaj na prava ljudi na socijalnu sigurnost, jednakost i nediskriminaciju, pravni lek i informacije.

„Reč je o pravima koja su zasnovana na ključnim međunarodnim i regionalnim instrumentima koje je Srbija ratifikovala, uključujući Međunarodni pakt o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima (ICESCR), Međunarodni pakt o građanskim i političkim pravima (ICCPR) i Evropsku konvenciju o ljudskim pravima (ECHR)“, podseća Amnesti.

Kako se navodi dalje, obaveze Srbije u pogledu prava na socijalnu sigurnost uključuju obezbeđivanje odgovarajućeg iznosa i trajanja socijalne podrške kako bi svako mogao da ostvari svoja prava na porodičnu zaštitu i pomoć, adekvatan životni standard i adekvatan pristup zdravstvenoj zaštiti.

Pre uvođenja registra socijalne karte, ni iznos ni trajanje izdržavanja nisu bili dovoljni, a novi sistem je to pogoršao brzim i, povremeno, greškom uklanjajući ljude iz osnovne socijalne pomoći.

Štaviše, Zakon o socijalnoj karti ne obezbeđuje pristup adekvatnom pravu na pravni lek kao što je zagarantovano Evropskom konvencijom o ljudskim pravima ili pristup njihovom pravu na informacije koje je priznato Međunarodnim paktom o građanskim i političkim pravima.

Obrada velikog broja podataka

Zakon o socijalnim kartama zasniva se na registru socijalnih kartica, sveobuhvatnom centralizovanom informacionom sistemu, koji koristi algoritam za sortiranje ličnih i drugih podataka podnosilaca zahteva i primalaca socijalne pomoći iz niza zvaničnih vladinih baza podataka.

Prema zakonodavstvu Srbije o zaštiti podataka, koje je usklađeno sa regulativama EU, svaka upotreba podataka treba da prati princip minimizacije podataka, koji zahteva od nadležnih da prikupljaju i obrađuju samo podatke koji su potrebni za određenu svrhu, podseća Amnesti.

Međutim, Zakon o socijalnoj karti dozvoljava obradu podataka povezanih lica bez jasnog preciziranja šta znači odrednica „uticaj na ostvarivanje prava“.

„Štaviše, Zakon o socijalnoj karti sadrži odredbe za obradu podataka o ‘vanbračnom partneru’ pojedinca. U teoriji to znači da bi Zakon mogao da dozvoli korišćenje ličnih podataka o bivšim partnerima podnosioca zahteva kako bi potencijalno isključio podnosioca zahteva za socijalnu zaštitu, bez obzira da li imaju ili bi mogli imati koristi od prihoda ili imovine bivšeg partnera“, ukazuje Amnesti.

To takođe znači da osoba koje nije ni korisnik ni podnosilac zahteva za socijalnu pomoć može da ima svoje podatke u registru socijalne karte u vezi sa potraživanjem druge osobe bez njegovog znanja, dodaje Amnesti.

Netačni podaci: Mirjanin primer

Amnesti navodi da se registar Socijalna karta često oslanja na netačne izvorne podatke o zaradi i imovini korisnika.

U slučajevima dokumentovanim za potrebe ovog izveštaja, ljudi su izgubili socijalnu pomoć jer su izvorni podaci koje je registar prikupio bili potpuno netačni, pogrešno predstavljajući njihove prihode ili pripisujući im prihode koje nikada nisu imali.

U izveštaju se navodi primer Mirjane koja je iznenada izgubila ćerku i nije mogla da priušti troškove sahrane. Jedna organizacija za ljudska prava iz Srbije uplatila je 20.000 dinara (oko 170 evra) na Mirjanin bankovni račun u vidu pomoći za pokrivanje troškova sahrane.

Ovaj novac je odmah označen u registru kao prihod, a filijala Centra za socijalni rad obavestila je Mirjanu da više ne ispunjava uslove za socijalnu pomoć.

Istog meseca Mirjana je izgubila i ćerku i redovnu mesečnu socijalnu pomoć na koju se u velikoj meri oslanjala.

Zahvaljujući besplatnoj pravnoj pomoći, Mirjana je iz drugog pokušaja uspešno uložila žalbu na ovakvu odluku, ali je proces trajao mesecima tokom kojih nije primala novčanu pomoć države.

Amnesti u izveštaju beleži i primere ljudi koji su izgubili pravo na socijalnu pomoć jer je utvrđeno da imaju više automobila registrovanih na svoje ime, iako su automobili godinama ranije prodani u staro gvožđe.

„Širom Srbije, kupci starog gvožđa često ne prenesu vlasništvo nad automobilima na svoje ime nakon što ih kupe od Roma kako bi izbegli plaćanje poreza. U nekim slučajevima to je rezultiralo gubitkom novčane socijalne pomoći“, navodi Amnesti.

Istraživači ove organizacije su intervjuisali ljude koji su izgubili pravo na novčanu socijalnu pomoć nakon što je registar Socijalna karta utvrdio da imaju prihod koji ih stavlja iznad dozvoljenog cenzusa za sticanje prava.

Međutim, kako se navodi u izveštaju, ovaj prihod se često odnosio na skromne iznose koje ljudi zarađuju prikupljanjem i prodajom sekundarnih sirovina kako bi dopunili niske iznose socijalne pomoći koji nisu dovoljni za zadovoljavanje osnovnih potreba.

„Ove zarade su često bile toliko zanemarljive i neredovne da nisu mogle značajno da promene ekonomsku situaciju ljudi niti da omoguće izlazak iz siromaštva“, podvlači Amnesti Internešnel.

Odluke na osnovu algoritma

Pored prikupljanja podataka, registar uvodi poluautomatsko donošenje odluka u procenu podobnosti za socijalnu pomoć i označava slučajeve koji zahtevaju pregled od strane socijalnog radnika.

Iako registar Socijalna karta ne donosi odluke o tome da li su ispunjeni uslovi za dobijanje novčane socijalne pomoći, Amnesti Internešnl je intervjuisao korisnike koji su izjavili da socijalni radnici pripisuju odluke „novom sistemu“ i insistiraju na tome da ne mogu da protivreče niti ponište obaveštenja koja ukazuju na ono šta je očigledno bila greška po njihovom iskustvu.

„Ne mogu ja ništa da uradim, odlučuje novi sistem iz Beograda“, bio je možda najčešći odgovor socijalnih radnika kako se navodi u intervjuima.

Amnesti ukazuje da ovakva situacija „izaziva zabrinutost da je Zakon o socijalnoj karti značajno promenio ulogu socijalnih radnika koji više nisu u mogućnosti ili nisu ovlašćeni da koriste sopstveno rasuđivanje kako bi procenili da li su podaci o pravu na novčanu socijalnu pomoć tačni i da li tačno odražavaju socio-ekonomske uslove podnosilaca zahteva“.

Preporuke Vladi Srbije

Amnesti Internešnel je u izveštaju uputio preporuke Vladi Srbije u vezi sa radom registra Socijalna karta:

Hitno povećati iznos novčane socijalne pomoći kako bi se garantovalo pravo na adekvatan životni standard.
Ukloniti sve restriktivne i diskriminatorne kriterijume za sticanje prava na novčanu socijalnu pomoć koji sprečavaju pristup ljudima koji žive u ekstremnom siromaštvu, uključujući podizanje praga minimalnog prihoda za sticanje prava na socijalnu pomoć.
Obezbediti da podnosioci zahteva za dobijanje novčane socijalne pomoći dobiju jasne i pristupačne informacije o tome kako se donose odluke u njihovim predmetima, kako da se žale na takve odluke, kao i podršku u postupku podnošenja žalbe.
Sprovesti nezavisno praćenje i nadzor nad registrom Socijalna karta.
Sprovesti sveobuhvatan program informisanja ugroženih marginalizovanih zajednica koje primaju novčanu socijalnu pomoć o kriterijumima i procedurama.

Šta kažu u Ministarstvu rada?

Ministarstvo rada je u svojim pisanim odgovorima Amnestiju odbacilo karakterizaciju socijalne karte kao sistema koji uključuje poluautomatizovano odlučivanje ili bilo koji nivo automatizacije i navelo je da socijalni radnici imaju punu autonomiju da donose odluke o podobnosti podnosioca zahteva.

U Amnestiju ocenjuju da odgovor Ministarstva pokazuje „fundamentalni nedostatak razumevanja šta automatizacija podrazumeva“.

„Nema sumnje da registar socijalne kartice koristi automatizaciju u povlačenju podataka iz drugih baza podataka u registar. Registar socijalnih kartica takođe koristi poluautomatizovano donošenje odluka koristeći automatizovanu obradu podataka da identifikuje slučajeve za pregled od strane ljudi, dodeljuje ovim slučajevima tehničku gradaciju i pruža socijalnim radnicima podatke potrebne za njihov pregled“, navodi Amnesti.

Uloga Svetske banke

Uspostavljanje registra Socijalne karte u Srbiji finansirala je Svetska banka 2021. godine, kao deo većeg zajma za razvoj javnog sektora od 82,6 miliona evra.

Amnesti podseća da kao institucija Ujedinjenih nacija (UN) Svetska banka ima odgovornost da osigura da njeni projekti ne utiču negativno na uživanje ljudskih prava ljudi.

„Nejasno je da li je Banka u ovom slučaju sprovela detaljno istraživanje tokom planiranja i izrade projekta kako bi identifikovala potencijalne rizike za ljudska prava i uvela adekvatne mere ublažavanja posledica“, navodi Amnesti.

RSE je poslao upit Svetskoj banci povodom navoda u izveštaju Amnestija, ali do zaključenja teksta odgovor nije stigao.

Amnesti u izveštaju navodi da je u pet navrata kontaktirao Svetsku banku, ali da do objavljivanja izveštaja nisu dobili odgovor.

Ova međunarodna organizacija navodi da je Svetska banka i sama priznala rizike društvenih registara, ali je ostala pri stavu da efikasno ciljanje na siromaštvo ostaje najbolji dostupni način da se dođe do ljudi u siromaštvu u većini zemalja sa ograničenim resursima.

„U kontekstu rastuće zabrinutosti oko uticaja korišćenja tehnologije na ljudska prava u nacionalnim sistemima blagostanja, od suštinskog je značaja da Svetska banka sprovodi – i ohrabruje vlade da sprovedu – detaljne procene rizika po ljudska prava dok osmišljava i sprovodi takve programe za prepoznavanje i ublažavanje potencijala. štetnih uticaja, navodi ova međunarodna organizacija“, apeluje Amnesti Internešnel.

Problemi postojali i pre

Do uvođenja registra socijalne karte, podnosioci zahteva su morali da prikupe veliki broj dokumenata kako bi dokazali da imaju pravo na različite programe socijalne zaštite.

Novi automatizovani sistem je donekle olakšao administrativni teret podnosiocima zahteva, ali je istovremeno uveo niz novih barijera za prihvatanje socijalne pomoći, posebno za marginalizovane zajednice, i gurnuo neke ljude dublje u siromaštvo uskraćujući im kritičnu podršku, navodi Amnesti.

Amnesti podseća da ni pre uvođenja elektronskog sistema socijalnih karata, sistem socijalne pomoći u Srbiji nije bio adekvatan.

Socijalna pomoć se pruža samo pojedincima i domaćinstvima koji ispunjavaju stroge uslove u vezi sa statusom nezaposlenosti, prihodima i imovinom.

Neki od uslova, uključujući i za izuzetno nizak nivo prihoda od 11.400 dinara (97 evra), toliko su restriktivni da, u kombinaciji sa drugim uslovima, ostavljaju oko 250.000 ljudi koji žive u siromaštvu van sistema socijalne pomoći.

Oni koji se kvalifikuju za socijalnu pomoć primaju mesečni iznos koji nije dovoljan da ih sačuva od siromaštva.

Iznos novčane socijalne pomoći u 2023. godini bio je određen na oko 11.400 dinara (97 evra) po osobi, što znači da je bio i ispod praga apsolutnog siromaštva, i minimalne mesečne zarade koja je bila fiksirana na 53.000 dinara (460 evra).

Teška socijalna slika Srbije

Sistem socijalne zaštite u Srbiji čini značajan deo rashoda u zemlji.

Srbija troši preko 14 posto svog bruto domaćeg proizvoda (BDP) na programe socijalne zaštite, što je više od većine zemalja u regionu, pa čak i nekih zemalja članica EU, navodi Amnesti.

Uzastopni ekonomski šokovi, izazvani pandemijom Covid-19 i ratom u Ukrajini, ozbiljno su uticali na životni standard u Srbiji i disproporcionalno uticali na ljude koji već žive u siromaštvu, navodi Amnesti.

Organizacija podseća da je Srbija iskusila inflaciju koja je u stalnom porastu, koja je u decembru 2022. dostigla 15 odsto, kao i sve veće troškove života.

„Dok se stopa inflacije postepeno stabilizovala krajem 2023. godine, ostala je viša nego u drugim evropskim zemljama, pri čemu su cene osnovnih prehrambenih artikala, struje i transporta takođe ostale znatno visoke“, stoji u izveštaju Amnestija.

Međutim, javni rashodi za socijalnu zaštitu čine manje od šest posto BDP-a, a preostalih devet posto dolazi od doprinosa za socijalno osiguranje zaposlenih i poslodavaca.

Stopa apsolutnog siromaštva u Srbiji iznosi skoro sedam posto, što znači da skoro pola miliona ljudi nije u stanju da zadovolji svoje osnovne potrebe. Prema vladinim podacima iz 2022. godine, preko 21 posto ljudi u Srbiji živelo je u siromaštvu, dok je 28 posto bilo u opasnosti od siromaštva i socijalne isključenosti.

Pripadnici marginalizovanih zajednica, kao što su Romi, osobe sa invaliditetom i žene, posebno su ranjivi na siromaštvo. Istraživanja pokazuju da 83 posto Roma živi u uslovima izražene materijalne uskraćenosti, što znači da nisu u mogućnosti da obezbede svoje osnovne potrebe, poput hrane.

Iako su ukupna izdvajanja Vlade Srbije za socijalnu zaštitu relativno visoka u poređenju sa drugim zemljama u regionu, i gotovo na istom nivou kao zemlje EU, u njenom budžetu u velikoj meri dominiraju penzije, koje čine preko 70 posto ukupne socijalne zaštite, dok su sredstva za nedoprinosnu socijalnu pomoć i dalje veoma niska, ukazuje Amnesti.

„Svega pet posto rashoda za socijalnu zaštitu u Srbiji odlazi na programe koji se ne zasnivaju na doprinosima, što je znatno ispod proseka EU od 12 posto. Uprkos rastućoj inflaciji i stalno velikom broju ljudi koji žive u apsolutnom siromaštvu, državni rashodi na nedoprinosne naknade pao je sa 3,1 posto BDP-a u 2019. na 2,7 posto BDP-a u 2021. godini i ostao na tom nivou u 2022. godini“, navodi Amnesti.

(Radio Slobodna Evropa, foto: Pixabay)