Tema o kojoj ću večeras govoriti se malo ili retko spominje na ovakvim skupovima. Naime, većina kritičara Slobodana Miloševića i njegov režim optužuje što je započeo sve ove ratove i što ih je izgubio. Znači, okrivljuju ga što je bio loš vojskovođa. Zar nije dovoljno što on sam čini krivično delo lažno se predstavljajajući kao vrhovni komandant, a svi znamo da takva titula kod nas ne postoji, nego mu se na taj način priznaje da je i vojskovođa, pa makar i loš.

Novosađani! Da li ste, idući na glasanje, išli da glasate za vojskovođe koji će vas i vašu decu povesti u rat, ili za političare koji će mudrom politikom vama i vašoj familiji doneti mir i prosperitet. U ovim burnim vremenima Srbiji nisu trebale vojskovođe već vizionari koji će mudrošću, strpljenjem i upornošću, znati da grade nove odnose na ovim prostorima sa svima koji ovde stolećima žive. Umesto toga isplivao je sav belosvetski šljam koji je potpalio srpski šovinizam i parolama, poput onih o velikoj Srbiji od Virovitice do Karlobaga, o Srbima kao nebeskom narodu i svim Srbima u jednoj državi, zaveli mase i posejali ratove na ovim prostorima.

Krvavi trag srpskog šovinizma obeležen je ruševinama i grobovima od Vukovara, preko Dubrovnika i Sarajeva do Tuzle, gde je jedne večeri 25. maja 1995. godine 71 mlada osoba poginula od granate koja je doletela sa Ozrena. To se dogodilo na glavnom gradskom trgu kao što je ovaj na kojem se nalazimo. Sve to je doprinelo da se žig srama stavi na celi jedan narod i mi taj žig moramo što pre sa sebe sprati.

Ovo je prilika i mesto gde bismo, ma koliko to bilo teško i bolno, mogli da se okrenemo sami sebi i suočimo sa sopstvenom odgovornošću za sve što se desilo, jer većina je, ipak, svesno ili nesvesno, na to pristala, ili se bar nije dovoljno energično tome suprotstavila. Tek tako, čista obraza, možemo početi da gradimo novu demokratsku Srbiju i Vojvodinu, sigurni da nam se nešto tako više nikada neće ponoviti.

Neko će, možda, reći: pa i drugi su na to pristali, i drugi su pravili zločine. To je tačno. Ali kao što je često govorio veliki humanista, pokojni profesor Životić, i oni će morati imati neko mesto, neki ovakav trg, gde će, poput nas večeras, izraziti žaljenje i zatražiti oproštaj. Tek tada će započeti era mira i blagostanja na svim ovim prostorima.

Pozivam vas sve da minutom ćutanja odamo poštu nevinim žrtvama srpskog šovinizma.

Govor na Trgu slobode u Novom Sadu, pre 22 godine, na današnji dan

(Autonomija)