Četiri godine od hapšenja Aleksandra Obradovića, njegov slučaj je potvrda inferiornosti i urušavanja sistema, ocenio je nedavno predsednik Civilnog odbora za zaštitu branitelja ljudskih prava i uzbunjivača Rodoljub Šabić.

Obradović, radnik valjevskog „Krušika“, uhapšen je 18. septembra 2019. godine, nakon što je pokušao da ukaže na sporne poslovne odluke na štetu fabrike, a u korist trgovaca oružjem. Tužilaštvo za visokotehnološki kriminal je 20. septembra 2019. pokrenulo istragu protiv Obradovića, a „Krušik“ je ostao jedna od afera aktuelne vlasti koja do danas nije razrešena.

Aleksandar Obradović je pre hapšenja, po sopstvenom priznanju, dostavio informacije da su ključne poslovne odluke u fabrikama domaće vojne industrije preuzeli trgovci oružjem, koji su kupovinom namenskih proizvoda po fabričkim cenama, često bez uplate avansa, ispumpavali novac iz domaće vojne industrije.

Tužilaštvo za visokotehnološki kriminal je 20. septembra 2019. pokrenulo istragu protiv Obradovića, zbog, kako je mesec dana kasnije saopšteno, sumnje da je odavao poslovnu tajnu.

Šabić je nedavno u pisanoj izjavi, povodom četvrte godišnice hapšenja uzbunjivača iz fabrike namenske industrije „Krušik“, ukazao da taj slučaj ilustruje urušavanje pravosudnog sistema, naročito tužilaštva.

Šabić je podsetio da je Obradović uhapšen na „spektakularan način, kao da je opasan zločinac ili vođa neke velike kriminalne organizacije“, što je asociralo, ne samo na to da je u pitanju pritisak na njega „nego i preteće upozorenje svim eventualnim budućim uzbunjivačima“.

„Obradović se nije krio, nije bežao, priznao je da je dokumente prikupljao, ali isključivo za to da bi nadležne i javnost upozorio na nezakonitosti i ugrožavanje javnog interesa u fabrici Krušik“, naveo je Šabić.

Gubici firme, razlog „nepoznat“

Kako je i N1 tada pisao, Fabrika oružja iz Valjeva završila je 2021. godinu s najvećim gubicima u istoriji – gotovo 10 milijardi dinara za kratkoročna zaduženja. To je pokazao izveštaj revizora koga je angažovao sam „Krušik“, a u kome je i podatak da je u tom periodu više od 400 radnika ostalo bez posla.

Neto gubitak od 17,5 miliona evra na kraju 2021. veći je za čak tri i po puta nego godinu dana ranije, a kratkoročna zaduženja dostigla su istorijskih 10 milijardi dinara (oko 85 miliona evra), prema izveštaju revizora.

U njegovom izveštaju piše i kako se država, kao većinski vlasnik, nosi sa tim minusom.

„Ono što država radi je konvertovanje tih dugova u svoje vlasništvo, pa vidimo da Zavod za zapošljavanje, Zavod za zdravstvenu zaštitu postaju vlasnici fabrike oružja i tako se ti dugovi konvertuju, ustvari, prebacuju na sve nas“, kazao je tim povodom novinar Vuk Cvijić.

A poslovni prihodi Krušika iz godine u godinu su se smanjivali: 11,2 mlrd (2018), 9,6 mlrd (2019), 6,7 mlrd (2020), 4,0 mlrd (2021).

Vuk Cvijić u svom tekstu pod naslovom „Krušik u minusu, ko je u plusu“, preneo je i detalje iz finansijskog izveštaja koji pokazuje da su poslovni prihodi te fabrike drastično pali, tj. da su i više nego prepolovljeni u roku od samo četiri godine. Za njega nema dileme kako su dugovi nastali:

„To je pre svega poslovanje sa privatnim privilegovanim trgovcima koji su povezani sa vlašću“, kazao je.

Obećana „forenzička revizija“

Recimo, firme Slobodana Tešića, trgovca sa crne liste SAD, potpisale su sa Krušikom od leta 2015. do proleća 2019. čak 14 spornih ugovora vrednih 72 miliona dolara i 5,8 miliona evra.

A predsednik Vučić je u martu 2020. obilazeći valjevsku fabriku poručio da je poslovodstvo Krušika pravilo promašaje. Novinari su ga pitali za analizu poslovanja.

„Mi ćemo dovesti ovde i uraditi forenzičku reviziju, ne sa lokalnim revizorom, već forenzičku, uzećemo nekog od velike četvorke, da li KPMG ili nekog drugog, zato što je to za nas važno. Ja ne mislim da ste pogodili srce problema, ali sam spreman da vam kažem da ćemo to svakako da analiziramo“, rekao je Vučić.

Ali to se nije desilo. Predsednik je tada obećao radnicima da neće imati problema s poslom, ali se desilo da je u 2021. otpušteno njih 428. Inače, Tužilaštvo za organizovani kriminal je krajem 2019. dalo nalog da se ispitaju poslovanja „Krušika“ i privatnih trgovaca oružjem. Rezultata – nema.

Osim gubitaka, fabrika „Krušik“ našla se na naslovnim stranama medija i zbog nekoliko akcidenata koja su se desila u toj fabrici. Radnici su zbog toga štrajkovali i tražili bolje uslove rada, a osim toga, u nekoliko navrata zahtevali su i povećanje plata.

„Krušik“ se našao i u vestima o izvozu srpskog naoružanja koje je završilo u Ukrajini, tokom rata koji je počeo u februaru 2022. godine i traje i dalje.

Afera „Krušik“ bila je i deo izveštaja Evropskog parlamenta, a predstavnici vlasti su o tome uglavnom – ćutali.

„Predstavnici vlasti, kada je afera Krušik dobila zamah, prvo su pokušali da je zataškaju tajnim hapšenjem uzbunjivača Obradovića zloupotrebljavajući institucije – policiju, tužilaštva, sudove i tajne službe BIA i VBA. Zatim, kada su reagovali javnost i profesionalni mediji, predstavnici vlasti kroz sopstvene izjave i preko medija pod njihovom kontrolom poveli su bezobzirnu kampanju protiv hrabrog radnika ‘Krušika’ koji je pokušao da spasi svoju fabriku“, pisao je nedeljnik NIN u aprilu 2021.

Dodali su da su napadali verbalno čak i Obradovićevu porodicu „u čemu je učestvovao i Vučić, kome se još krajem 2014. uzbunjivač obraćao pismima u ime sindikata, upozoravajući ga šta se dešava u Krušiku“.

„Ta nastojanja vlasti brzo su se rušila u sudaru sa neumoljivim dokazima. Tako se od bahatih nastupa i samog predsednika Vučića, na primer kada je na novinarsko pitanje o Krušiku odgovorio: ‘Pa šta?’, stiglo do 9. marta 2020, kada je i on morao da konstatuje da u valjevskoj fabrici postoji problem“, naveo je tada NIN.

Afere Krušik, Jovanjica i Telekom Srbija morale bi da budu razrešene, kao slučajevi koji izazivaju veliku pažnju javnosti, a neophodno je i doći do pravde u slučaju rušenja Savamale u Beogradu, navodi se u izveštaju poslanika Evropskog parlamenta Vladimira Bilčika o Srbiji iz 2021. godine.

Izvestilac Evropske unije za Crnu Goru Tonino Picula je govoreći o izveštaju Evropskog parlamenta o Srbiji, u kojem se traži rešavanje afera kao što su Jovanjica, Krušik i Savamala, rekao čak da je zajedničko svim tim slučajevima što „rukavci istraga i protagonisti“ vode u smeru Srpske napredne stranke (SNS).

Zaboravljeni Stefanović

A osobe koje su se proteklih godina spominjale, osim Slobodana Tešića, bile su i nekadašnji ministar Nebojša Stefanović i njegov otac.

Naime, uzbunjivač Obradović je, preko medija, alarmirao javnost kada je ukazao da „Krušik“ po povlašćenim cenama proizvodi oružje za privatne firme, među kojima je i kompanija GIM, u kojoj je bio zaposlen otac tadašnjeg ministra policije Nebojše Stefanovića.

„Grupa privilegovanih trgovaca oružjem imala je pune četiri godine – 2015. 2016. 2017. i 2018. godine privilegovane cene, koje su bile jednake ili niže od cene Krušikovih proizvoda. E tu se pominju GIM, firma Slobodana Tešića, firma iz UAE i još jedna beogradska firma“, kazao je Obradović 2019. godine za N1.

A Stefanović se branio izjavom da „zbog poslovanja sa privatnim kompanijama ‘Krušik’ nema gubitke, već da posluje bolje i ima lepu zaradu“.

„Sve kompanije koje posluju sa Krušikom uglavnom su u ozbiljnoj pretplati, da bi obezbedile kasnije kupovinu toga. Da li će biti uspešne u prodaji, zavisi od toga da li zemlja koja kupuje može da plati ili ne, to je berzanska roba, nije joj ista cena ni iz dana u dan, pa ne možete da odredite ni cenu maline kakva će biti svake godine“, pokušao je tada da objasni Stefanović.

Stefanović je tada rekao i da afera „Krušik“ služi da se spreči da se govori „o aferama koje su otkrili u vezi sa poslovima Dragana Đilasa i opozicionara koji žele da se vrate na vlast“.

On je negirao da je Aleksandar Obradović uzbunjivač, ocenivši da je su njegove informacije „odavanje poslovne tajne“ i da „postoji kampanja jednog dela opozicije“ da Obradovića proglasi uzbunjivačem. Kazao je da je Obradović pet godina prikupljao podatke iz „Krušika“ i da ne može biti uzbunjivač jer nije saopštavao podatke javno, onako kako je predviđeno zakonom, već privatnim kanalima.

Nebojša Stefanović je demantovao da je njegov otac Branko Stefanović, koji je kasnije preminuo, bio predstavnik kompanije GIM, iako je više medija pisalo o tome da je stariji Stefanović bio među šestoricom dilera oružjem koji su u maju 2017. godine posetili fabriku „Krušik“. Od njih šestorice, trojica su bili saudijski kupci, predstavnici kompanije Rinad Al Jazira, a trojica predstavnici GIM-a, srpske kompanije koja od 2017. godine postaje bitan igrač na tržištu naoružanja.

Nedeljnik NIN je objavio u oktobru 2018. godine da je firma Branka Stefanovića „United BG“ dobila dozvolu Ministarstva trgovine, a uz prethodnu saglasnost Ministarstva unutrašnjih poslova, da trguje oružjem.

Ubrzo nakon toga oglasio se ministar Stefanović, kada je negirao navode NIN-a o umešanosti svog oca u trgovini oružjem i izjavio da firma Branka Stefanovića nije prodala „ni jedan jedini metak”.

Ministar je tada samo naizgled rekao istinu, jer je „United BG” zaista imala minimalne prihode i delovalo je kao da postoji isključivo na papiru.

Ipak, dokument do kog je došao BIRN pokazao je da ministrov otac aktivno trguje oružjem, ali ne preko kompanije u svom vlasništvu, već kroz angažman u firmi GIM, u vlasništvu Gorana Todorovića koji godinama unazad trguje vojnom opremom.

Dokumenta do kojih je došao BIRN pokazuju i da je Branko Stefanović u svojstvu pravnog savetnika bio u delegaciji GIM-a koja je otputovala u Rijad početkom juna 2018. godine. Sa njim su putovali Goran Todorović, vlasnik firme i Dragan Đurić, direktor prodaje.

Njihov cilj bio je da sa predstavnicima saudijske firme Remas LTD ugovore nove poslove.

A danas, uzbunjivač Aleksandar Obradović i dalje je pod istragom, dok postupak za korupciju koju je otkrio u valjevskoj fabrici naoružanja nije ni počeo. On se povukao iz javnosti, ali i dalje veruje u ispravnost svojih postupaka. „Stojim i dalje iza svih svojih postupaka i reči“, rekao je za NIN.

(N1)