Srbija je po ekonomskim slobodama u donjoj polovini svetske lestvice, a od država Zapadnog Balkana od nje je lošije rangirana samo BiH, pokazuje danas objavljeni izveštaj kanadskog Frejzer instituta (Fraser Institute).

U izveštaju uradjenom na osnovu podataka iz 2016. u kom se navodi da stepen ekonomske slobode utiče na nivo bogatstva, očekivani životni vek i nivo sreće, Srbija se nalazi na 84. mestu od ukupno 162 zemlje, izmedju Belizea i Tajlanda, a tri mesta iznad Rusije.

Od zemlja Zapadnog Balkana najlošije je pozicionirana Bosna i Hercegovina na 98. mestu, izmedju Zambije i Gane, a najbolja je Albanija na 34. mestu. Makedonija je na 68, a Crna Gora na 72 mestu.

Od zemalja regiona koje su članice EU najbolje je plasirana Rumunija koja je na 20 mestu, potom Bugarska na 46, Slovenija je na 71, a Hrvatska na 75. mestu.

Najlošije plasirana članica EU na 108. mestu je Grčka koja je po ekonomskim slobodama na nivou s Kinom i Svazilendom koje su takodje u trećem kvartilu. U četvrtom kvartilu od evropskih zemalja su Belorusija na 123. mestu i Ukrajina na 134. mestu.

Najbolje planisrane zemlje su Hong Kong, Singapur, Novi Zeland, Švajcarska, Irska, SAD, Gruzija, Mauricijus, Velika Britanija, i Australija i Kanada koje dele 10. mesto.

Najmanje ekonomskih sloboda ima u Venecuzeli, Libiji, Argentini, Alžiru i Siriji.

U izveštaju za 2016. godinu, Srbija se u odnosu na godinu dana ranije popela za pet mesta. U izveštaju za 2010. je bila na 98, a za 2005. na 110 mestu.

Srbija je najlošiju ocenu dobila za pravni sistem i imovinska prava 4,95 (10 je najviša ocena), a najvišu u oblasti finansijke stabilnosti 8,15. U oblasti slobode medjunarodne trgovine je ocenjena sa 7,6, u propisima 7,15, a u veličini vlade 6,41.

Mada je po finansijskoj stabilnosti dobila najvišu ocenu, gledano pojedinačno po oblastima u toj oblasti je Srbija rangirana najlošije, nalazi se 97. mestu. Najviši plasman ima u oblasti slobode medjunarodne trgovine 59. mesto.

Frejžer institut navodi da su ekonomske slobode povezane s bogatstvom zemlje s većim ekonomskim slobodama u proseku imaju značajno veće prihode po glavi stanovnika.

Tako je za zemlje prvog kvartila prosečan BDP po stanovniku 40.376 dolara, za zemlje drugog kvartila 18.510, a za zemlje trećeg kvartila, gde je Srbija, 11.465 dolara godišnje. U zemljama četvrtog kvartila prosečan BDP po stanovniku je 5.649 dolara.

Takodje postoji korelacija izmedju očekivane dužine života i ekonomskih sloboda. Za ekonomski najslobodnije zemlje očekivana dužina života je 79,45 godina, za drugu grupu 73,47, za treću 70,76, a za zemlje s najmanjim ekonomskim slobodama 64,4 godine.

Istovremeno se s ekonomskim slobodama podudaraju političke i gradjanske slobode, dok je rodna ravnopravnost takodje veća u ekonomski slobodnim državama. U tim zemljama je i viši nivo sreće, navodi Frejzer institut.

(Beta)