Na zasedanju Parlamentarne skupštine Saveta Evrope večeras su usvojeni rezoluciujai izveštaj o položaju nacionalnih manjina u Vojvodini i položaju rumunske nacionalne manjine u Srbiji. U tim dokumentima se ocenjuje da je Srbija jedna od zemalja sa najizraženijom multietničkom strukturom stanovništva i zato mora da odgovori izazovima, zalažući se za izgradnju društva zasnovanog na različitosti, boreći se protiv netolerancije i diskriminacije. U rezoluciji se navodi da je međunacionalna napetost bile obeležje čitavog regiona u vreme kada je predsednik Srbije bio Slobodan Milošević, ali da toga ima i danas, u različitom stepenu i intezitetu.
Situacija u Vojvodini ocenjuje se kao zadovoljavajuća, uz dodatak da etnički motivisanih incidenata i dalje ima, ali su oni sada mnogo ređi i slabijeg inteziteta. Vlasti u Srbiji pozivaju se da u takvim situacijama reaguju odlučno i protiv organizatora, i protiv izgrednika.
U usvojenoj rezoluciji se Vlada u Beogradu ohrabruje da nastavi unapređivanje propisa o pravima manjina, kao što je to bio slučaj sa setom zakona iz 2002. godine. Dodaje se da je multikulturalni dijalog, uz puno poštovanje različitosti svih, jedini garant dugoročne stabilnosti i mira u regionu. Te napore moraju podržati čitava zajednica, verske ustanove, kao i mediji, promovisanjem tolerancije. Ocenjuje se da bi uloga ombudsmana morala da bude veoma značajna i u tom kontekstu se pozdravlja izbor, kako se navodi, „dugo očekivanog imenovanja ombudsmana Republike Srbije 29. juna 2007. godine“. Vlasti u Srbiji se pozivaju i da preduzmu mere za izgradnju poverenja prema manjinama i da se istovremeno bore protiv eventualnih predrasuda koje postoje u društvu prema pripadnicima manjinskih zajednica.
U izveštaju se izražava zabrinutost zbog razlika među regionima u meri poštovanja manjinskih prava. Tako se ocenjuje da su manjine u istočnoj Srbiji u lošijem položaju od manjina u Vojvodini. Parlamentarna skupština SE u rezoluciji izražava čuđenje zbog postojanja dominatnog uticaja Srpske pravoslavne crkve u odlučivanju o tome koje verske zajednice i crkve će biti zvanično priznate. Takođe se kritikuje nepriznavanje Rumunske pravoslavne crkve, dok se istovremeno ohrabruju propadnici rumunske nacionalne manjine i Vlasi u istočnoj Srbiji da u sopstvenom interesu prevaziđu unutrašnje nesporazume.
Rezolucijom se poziva Komitet ministara SE da, tokom monitoringa poštovanja manjinskih prava u Srbiji, uzme u obzir preporuke srpskim vlastima koje se navode u rezoluciji. Preporučuje se i da Komitet ministara u saradnji sa srpskim vlastima razmotri mogućnost novog programa koji bi trebalo da pomogne i podrži razvoj konkretnih planova za jačanje tolerancije i multikulturalnog dijaloga. U rezoluciji se zaključuje da bi posebno bilo važno izgraditi poverenje pripadnika nacionalnih manjina prema državnim institucijama, i pomoći u borbi protiv predrasuda o manjinama kojih bi moglo biti u pravosuđu. Glasanju je prethodila debata tokom koje su poslanici SE iz Rumunije iznosili stavove da u rezoluciji ne treba da stoje dva naziva za rumunsku manjinu i za Vlahe, insistirajući na tome da je reč o istom, rumunskom narodu.
Predstavnici delegacije Srbije imali su primedbi na takav stav, objasnivsasi to time da se nikome ne može nametnuti da se smatra pripadnikom jedne ili druge nacije.

(Beta)