Za Tomislava Nikolića, predsednika Srpske napredne stranke (SNS) sve je pošlo po zlu kada je posle doručka odlučio da gladuje usred uskršnjeg posta. Nadahnut štrajkom glađu hrvatskih veterana zbog haških presuda generalima i štrajkom više od 750 beogradski pritvorenika koji hoće ubrzavanje suđenja, a pitajući se “po čemu sam ja, koji želim ubrzavanje izbora gori od njih”, Nikolić je u subotu krenuo u epopeju gladi i žeđi.
Subota je loše izabrana. To je dan dobrih želja za Bogorodicu, dan kada je Isus dopao groba, a one subote koju je Nikolić izabrao za odlučnu Srpska pravoslavna crkva (SPC) slavi vaskrsenje Lazara Četvorodnevnog.
Mučenici biraju
Nikolić je kao datum prevremenih izbora odredio dan trojice svetih mučenika: Platona, Romana i Varula Otroka ili Varula deteta, što bi rekli Slovenci. I rođendan Josifa Visarionoviča Džugašvilija.
Nikolić je na mitingu 5. februara dao vlastima dvomesečni ultimatum da raspišu izbore. Rok je iscureo. Na tom mitingu SNS-a je, prema procenama policije, prisustvovalo oko 55.000 građana, dok je organizator saopštio da je okupio više od 85.000.
Posle isteka ultimatuma, na mitingu 16. aprila Aleksandru Vučiću, Nikolićevom zameniku se pričinjavalo 120.000 pristalica, policija je motorolama dojavljivala da ih je 40.000, AFP i Reuters su pisali o 50.000, a domaći izveštači su se meškoljili oko nejasnih “nekoliko desetina hiljada” demonstranata.
Nikolić im je rekao: „Prihvatite moj pravoslavni način borbe za bolju Srbiju. Ja nikoga ne ugrožavam. Oni ugrožavaju devet miliona ljudi”. Nikolić je popisanim stanovnicima Srbije dodao još najmanje milion i po sa granice Karlobag Ogulin…. svog gurua Vojislava Šešelja.
Seo je Nikolić na komad stiropora na pozornici i najavio da će tu ostati da štrajkuje glađu i žeđu dok ne iznudi izborni datum.
Stiropor je američka izmišljotina od koje su se pravili čamci za spasavanje, a posle toga su ga preuzeli cvećari. Stiropor se ne reciklira, zagađuje okolinu, a smrtonosan je ako ga živa bića sažvaču.
Kamila i mali vuk
“Stajaće pred vama i kamerama celog sveta, kap vode neće popiti niti bilo čega”, pozvao je pomoćni Vučić mitingaše da ne reaguju ako Nikoliću pozli.
Kad se smrklo, Nikolić je čio u zgradu Skupštine preselio štrajk. U Beogradu se u to vreme ponovo uključuje sistem daljinskog grejanja, jer na to obavezuje spoljna temperatura i bojazan da deca i stariji sugrađani, čije je godište i Nikolić ne ozebu i dobiju upalu pluća.
Sa njim su ušli i snimatelji. Sutradan se u listu Press pojavila fotografija Nikolića koji se odmiče od pisoara u skupštinskom toaletu i okreće glavu od lavaboa sa jednoručnom slavinom iz koje po želji teče hladna ili topla voda. Potpisan je autor fotografije. Dan kasnije u Blicu se pojavila ista fotka bezimenog autora, da bi zlonamerni pomislili da je fotografija Nikolića na mestu koje i car i vojvoda pohode peške deo stranačkog promotivnog materijala.
Nikolić, tehnički direktor svih kragujevačkih grobova, odlučio se za boravak u skupštinskom zdanju jer je pod njim nekropola sa 13 grobova. Kao neko ko je bio poslanik u svim skupštinskim sazivima od 1992. dobro poznaje skupštinske kuloare, mokre i Gordijeve čvorove, a usudio se da među 12 knjiga objavi i onu o “Rovovima u narodnoj skupštini”.
Sprečavanje humanitarne katastrofe
Kada je odborniku u Valjevu, koji se solidarisao sa Nikolićem sa danom zakašnjenja pozlilo i odustao od gladovanja, lider najmlađe opozicione stranke se, kako bi otklonio svaku sumnju u ozbiljnost svojih namera, prebacio u privatno lečilište. Klinika nema dozvolu za rad zbog kadrovskih i tehničkih nedostataka; prva informacija o Nikolićevom fizičkom zdravlju stigla je od neuropsihijatra-seksologa, druga od specijaliste za bolesti društva, treća od R. H. koji je “1970-1974. bio lekar opšte prakse u Bolničko kliničkom centru, Doboj, Srbija”, a četvrta od “diplomca sa Harvarda kome u petnaestogodišnjoj karijeri nijedan pacijent nije preminuo”.
Vojvoda nije nadvojvoda, ali je pokazao Valjevcima i ostalima da je nadčovek, “Supermen” za unučad, “uberman”, čemu je težio svaki dobar nacista. Izdržao je žedan duže od najdužih u istoriji registrovanih 72 sata. Sada ga je sam đavo namamio u najveće iskušenje – Nikolić se prijavio za pričešće što je neizvodljivo bez hleba i vina (Matej 26;26-28).
Pacijent je “veoma izmoren, na momente konfuzan i u stanju dehidratacije”, dijagnostikovao je harvardski đak. Kada je medicinsko osoblje tražilo da novinarske ekipe napuste bolničku sobu, Nikolić je rekao:”Pustite ih, nisam ih dugo video”. U sobi je u jednom trenutku bilo devet snimatelja, svaki sa svojim bakterijama i blatnjavim cipelama. Nikolić ih viđa neprestano, jer su u nekim redakcijama zavedena dežurstva i uvedeni privremeni novinarski sektori: “Nikolić pred skupštinom”, “Nikolić na kanabeu”, “Nikolić u nusprostorijama”, “Nikolić na stepeništu”, “Nikolić na nosilima”, “Nikolić bez gornjeg dela pidžame”… Malaksao odgovara domaćim i stranim novinarima.
“Slava, to je strašno sunce mučenika”, uzdiše Jovan Dučić. Bez publiciteta, štrajk glađu je uzaludan. Štrajkači žele da izazovu osećanje krivice u drugima. Najpoznatiji štrajkači glađu i žeđu su Indijci, britanske i američke sifražetkinje, marksisti-lenjinisti u turskim zatvorima, teroristi IRA-e, kubanski disidenti i ljubitelji prava životinja.
Raskoljnikov bez kazne
“Na momente konfuzan” uspeo je da napravi raskol u SPC. Vladika Irinej ga nutka u bolnici, Irinej sa zvanjem patrijarha preko državne agencije Tanjug objašnjava kako “štrajk glađu i žeđu nije hrišćanski”, Vučić priseže da je mitropolit Amfilohije na strani gladnog i žednog, vladika crnogorsko-primorski demantuje zamenika predsednika. Sa drvenim krstom ispod pidžame Nikolić hoće da SPC politički motivisano gladovanje osvešta kao post, kao što je dopustio Šešelju da ga pomaže u četničkog vojvodu.
“Veoma izmoren” prisiljava EU da se meša u unutrašnje stvari Srbije i što pre dodeli Beogradu status kandidata.
I Šešelj je 2006. u subotu počeo štrajk glađu. O tome je javnost izvestio Vučić, anđeo uništenja. U julu 2010. je i on najavio štrajk glađu, zbog lažnih uplatnica u borskoj pošti, ali se manuo gladovanja kad su viši i niži poštar privedeni u službene prostorije. Napredni radikalni aktivista cepa telegrame podrške gladnome da istraje.
Posle podele uloga u Srpskoj radikalnoj stranci 2008. najbolji naturščici su prešli u snuždene naprednjake, a radikalima su ostale tragične role. Statisti iz obe polovine se ne otimaju o uloge cirkuzanata.
(www.autonomija.info)