U posni utorak, što je mrsni 12. april, znaće se koju je banju za nerotkinje tajno pohađao Telekom, samozvana “zlatna koka” Srbije. Tada će se Telekom Austrija izjasniti da li je udovoljio molbi Vlade Srbije da ponudu za kupovinu pozlaćene koke poveća za 450 miliona evra. Vlada je odredila da je minimalna cena za 51 odsto akcija Telekom Srbija 1,4 milijarde evra. Telekom Austrija, jedini kupac 15 minuta pre isteka roka nije ponudio ni minimalac, već 950 miliona evra.
Za šest meseci, koliko država pokušava da proda polovinu vlasništva u javnom preduzeću produžavali su se rokovi za otkup tenderske dokumentacije i za dostavljanje obavezujućih ponuda, a minimalna cena po kojoj se prodaje Telekom utvrđena je naknadno, u decembru 2010. godine.
Status zvaničnih ponuđača na tenderu dobilo je šest kompanija među kojima Amerika movil, vlasništvo meksičkog milijardera Karlosa Slima, najbogatijeg čoveka na svetu koji iako filantrop, nije mazohista.

Tone kokin brod

Ravnodušnost kupaca prema porodičnoj srebrnini Srbije ima nekoliko motiva – ili je Telekom po srpskom običaju precenjen, ili kupci čekaju da voda Beogradu dođe do grla pa će spustiti cenu, ili je politički rizik transakcije previsok. Tek, pokazalo se da plemeniti metal nije dovoljno čist da se ugradi u nakit, već samo u zubne plombe.
Boris Tadić, predsednik Srbije je dao vjeru tvrdu da Telekom neće prodati za manje od 1,4 milijarde evra, “iako je to izuzetno visoka cena imajući u vidu tržište. Da nije tako, javilo bi se mnogo više konkurenata”, rekao je psiholog sa znanjem ekonomskih poučaka.
U tranzicionoj državi, kao i u socijalističkoj republici Srbiji preovlađuju “zdrave snage”, pa je u ime tobožnjeg patriotizma i zabrinutosti za nacionalne resurse, a bez poznavanja pravnog redosleda i netrpeljivosti koju navlače tužibabe, specijalno za ovu priliku formiran Odbor građana za praćenje vladine namere da proda Telekom Srbije. Komitet nacionalnog spasa je 8. aprila cinkario Srbiju generalnom direktoru Telekoma Austrija optužbama da je prodaja Telekoma protivna Ustavu i zakonima Srbije, a da je tender za prodaju bolje polovine Telekoma proizvoljan i neprihvatljiv. Suosnivač Odbora je sa časopisom Republika Slavoljub Kačarević, na slobodi glavni urednik Balkanmagazina, uhapšen 2009. zbog sumnje da se sa Radisavom Rodićem, kao direktor preduzeća Manami okoristio sa 1.035.658 maraka… Uz njih je i Mlađen Kovačević, član Akademije ekonomskih nauka koja nema svoj sajt, ali se akademski tragovi otkrivaju na sajtu Nove srpske političke misli.

Radnici i poštena inteligencija

Slična družba je tačno pre godinu dana od Tadića, kao da je on predsednik svih telefona Srbije, tražila da se angažuje na njihovoj strani oko Telekoma. Među inima, Aleksandra Smiljanić, “prethodna ministarka za telekomunikacije”, Mirko Vasiljević, dekan Pravnog fakulteta koji je Vladimira Vladimiroviča nutkao doktoratom, a ovaj uzeo dres, Ilija Ćosić, “Dekan Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu” koji puca od pismenosti, naučni savetnik Nebojša Popov, Vera Vratuša, profesorka sociologije koja potpisuje peticije Instituta za istraživanje patnji Srba u XX veku, među kojima i za patnju Radislava Krstića, koji je pravomoćno osuđen na 35 godina zbog srebreničkog genocida, Časlav Ocić, dopisni član SANU iz društvenih nauka, Danijel Cvijetičanin, bivši rektor BK univerziteta u Beogradu, pa profesor Univerziteta Singidunum, pa savetnik Vojislava Koštunice, pa član Ekonomskog savjeta Srpske narodne stranke u Crnoj Gori i dotični Kačarević…
Sindikati, borbeno jegro “zdravih snaga” slažu se da ih je Telekom Austrija uvredio, a da je naknadni rok od 15 dana neprihvatljiv. Ako država proda njeno, i državni i nezavisni sindikat u Telekomu Srbija će podneti tužbu za preispitivanje zakonitosti prodaje. Jer, parazitskom mastodontu iz doba samoupravnog socijalizma sa 15.000 zaposlenih ne odgovara da se kompanija proda. Novi vlasnik ima pravo da otpušta, ostali bi morali drugačije da rade.
Nesmotreno, Vlada je, računajući da će prodati Telekom, sa sindikatima ugovorila socijalni program kojim garantuje otpremninu od 950 evra po godini staža za one koji su tehnološki višak i 2,5 bruto plate po godini staža za one koji dobrovoljno odlaze. Sada ih moli da ne koriste ucenjivački kapacitet.
Borbeno jezgro čini i kabinetska opoziciona Demokratska stranka Srbije koja je prikupila više od 100.000 potpisa protiv prodaje porodičnog srebra sumnjive čistoće. Zbog Telekoma pomalja se novi koalicioni blok. Ministar kulture, medija i informacionog društva Predrag Marković, po zanimaju “državnik” iz konkurentske G17 plus izjavio je 22. marta da će i oni sakupljati potpise.

Austrijsko-turska zavera protiv Srbije

Iako nije važno šta prodavac, već kupac misli o vrednosti porodične srebrnine, Aleksandar Vlahović, drugi čovek Ekonomskog instituta poručio je sa Mokre gore, sa Menadžerskog, Vivaldi foruma muzikalnog naslova, kako je popravni rok Vlade Srbije Austrijancima da obogate ponudu Beogradu, jedini logičan potez. U inat Vlahoviću, za isti popravni rok se zainteresovala i pravoverna Evropska komisija – država Srbija, predkandidat za EU se cenka i pregovara sa nekim ko je ponudio manje od propisanog.
Iako je godišnji profit Telekoma Srbije od 150 do 200 miliona evra, firma je zadužena. Patriotski nagon je Telekom Srbije doveo dotle da 2007. kupi 65 odsto Telekoma Republike Srpske, a povraćaj uloženog i dobit se očekuju tek 2017. U Crnu Goru Telekom Srbija uložio je oko 130 miliona evra.
Cena koju je Vlada utvrdila za Telekom ista je kao i vrednost popunjavanja rupe u državnoj kasi koja je duboka milijardu i po evra. Vlast je uveravala MMF da će novac od Telekoma potrošiti na vraćanje kredita i za pokrivanje deficita, ali je prećutala da joj se smeška predizborna godina. Zato i produženje roka, jer za organizovanje nove prodaje nema vremena. Ako se Austrijanci u utorak nagode sa Beogradom, prve pare mogu isporučiti tek u septembru, pola godine pre objavljene, a prekasno za neobjavljenu izbornu kapanju.
Stanje u telekomunikacijama Srbije pokazuje da je godina 1813. Tada je hajduk Veljko iz uzrečice “Glavu dajem, Krajinu ne dajem”, dao Negotinsku krajinu kao što su 1995. Srbi dali sve krajine po Bosni i Hrvatskoj. Dao je Veljko ne samo Krajinu, već sav nakit i odličja. Sujeta mu nije dopustila da posluša savete da pre bitke skine zlatninu i srebrninu, pa je sve dopalo Turcima. I ono čemu se nisu nadali, niti su tražili.

(Autonomija)